U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku, koji narod često naziva i „ruskim manastirom“, svečano je dočekana čudotvorna ikona Presvete Bogorodice „Umekšanje zlih srca“, koja je iz Rusije doneta u Eparhiju zvorničko-tuzlansku. Dočeku je prisustvovao arhiepiskop i mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije, zajedno sa sveštenstvom, monaštvom i velikim brojem vernog naroda koji je došao da se pokloni ovoj svetinji.
Ikona je dočekana nakon večernjeg bogosluženja, a okupljeni vernici su imali priliku da joj se poklone i celivaju je u manastirskoj crkvi. Reč je o ikoni koja je u pravoslavnom svetu poznata po čudotvornosti i mirotočenju i koja je tokom poslednjih decenija obilazila brojne zemlje i kontinente.
Obraćajući se vernicima, vladika Fotije govorio je o značaju ikona u životu pravoslavnih hrišćana i o dočeku ove svetinje u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj.
- Dok imamo svoje ikone ne treba da se plašimo, jer kroz njih čuvamo opštenje sa Bogom - istakao je mitropolit Fotije i podsetio da se kroz ikone često projavljuje blagodat Božija.
Zašto su ikone toliko važne u pravoslavlju
On je naglasio da pravoslavni hrišćani vekovima čuvaju ikone u svojim hramovima i domovima, kao vid stalne veze sa Bogom i svetiteljima.
- Mi pravoslavni hrišćani smo pobednici kroz istoriju upravo zato što smo imali, imamo i čuvamo ikone. Imamo freske u hramovima, imamo ikone u kućama. To znači da mi kroz ikone čuvamo opštenje sa Bogom - rekao je mitropolit.
Govoreći o samoj ikoni „Umekšanje zlih srca“, mitropolit Fotije je podsetio da je ona postala posebno poznata u Rusiji još u XIX veku.
Kako je čudotvorna ikona zaustavila epidemiju kolere u Rusiji
- Ova ikona je postala poznata od 1830. godine, kada se u gradiću Vologdi pojavila kolera. Tada su oci, znajući za čudotvorno dejstvo ikone, poneli ikonu u litiju i bolest je za nekoliko dana nestala - rekao je mitropolit, dodajući da se glas o njenoj čudotvornosti nakon toga brzo proširio širom Rusije.
Ikona je, prema njegovim rečima, tokom godina obišla brojne zemlje i kontinente, svedočeći o brizi Presvete Bogorodice za ljude koji dolaze sa svojim brigama, bolestima i tugama.
Mitropolit Fotije je podsetio i na duhovni smisao samog naziva ove ikone.
- Naziv „Umekšanje zlih srca“ govori o potrebi da čovekovo srce postane mekano i otvoreno za blagodat Božiju. Blagodat može da donese plod samo na srcu koje je mekano, kao dobra zemlja iz jevanđelske priče o sejaču i semenu - rekao je on.
Mitropolit Fotije: "Nedostaje nam još samo jedno"
Govoreći o značaju dolaska ove svetinje u Eparhiju zvorničko-tuzlansku, mitropolit je istakao da vernici kroz susret sa ikonom često pronalaze utehu, snagu i duhovno ohrabrenje.
- Nadamo se da će mnogi osetiti blagodat isceljenja, utehe i zajednice, da nekako omekšaju naša srca - rekao je mitropolit Fotije.
On je na kraju poručio da je duhovni cilj hrišćanskog života sticanje blagodati Božije.
- Nedostaje nam još samo da budemo ljudi mekih srca, da bi blagodat Božija dejstvovala u nama - naglasio je mitropolit.
danas je liturgija služena u manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku, nakon čega je ikona preneta u hram Prepodobne mati Paraskeve u ovom mestu. Istog dana u popodnevnim časovima biće dočekana i u Sabornom hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Bijeljini, gde će biti služen akatist Presvetoj Bogorodici.
U nedelju, 8. marta, verni narod imaće priliku da prisustvuje jiturgiji, posle koje će biti upriličen svečani ispraćaj čudotvorne ikone.
Dolazak ikone „Umekšanje zlih srca“ u Eparhiju zvorničko-tuzlansku za mnoge vernike predstavlja važan duhovni događaj, o čemu svedoči i veliki broj ljudi koji su već prvog dana došli u manastir Svetog Aleksandra Nevskog da se poklone ovoj svetinji.
Na godišnjicu izbora 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve iz Rusije je stigla čestitka ispunjena bratskim porukama i naglaskom na jedinstvu, odgovornosti i istrajnosti u iskušenjima koja prate njegovo dosadašnje delovanje.
Dok se rešenja traže u brzom olakšanju i spoljnim sredstvima, pouka jednog od najvećih srpskih duhovnika 20. veka ukazuje na dublji uzrok unutrašnje praznine i put ka njenom prevazilaženju.
U crkvi Sabora srpskih svetitelja oštećene ikone na časnom prestolu na Pobusani ponedeljak, policija obavila uviđaj dok se čeka odgovor ko stoji iza ovog bogohilnog čina.
U kratkim poukama blaženopočivšeg patrijarha srpskog sabrana je cela jevanđelska mera života, koja jasno razdvaja istinsko svedočenje od praznog izgovaranja i podseća šta će na kraju zaista biti važno.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Verni narod prisustvovao osvećenju lokacije za budući hram Svetog Save - konaci po uzoru na srpsku carsku lavru stvoriće svetogorsku atmosferu u celom kompleksu.
Vladika zvorničko-tuzlanski Fotije primio je ktitore Živan i Johana Đurić, čiji gest potvrđuje da vera i ljubav stvaraju svetinje koje traju kroz generacije.
Služeći liturgiju u hramu Svetog Pantelejmona u Oraovcu, mitropolit zvorničko-tuzlanski besedio je o veri koja se potvrđuje delima kroz obnovu crkvenog života i zajedništvo vernika.
Episkopa Silvestra iz Ugande dočekao je mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije, a njegov boravak u srpskim zemljama kroz liturgije, duhovne tribine i svedočanstva pokazuje kako pravoslavlje spaja ljude sa dva kontinenta u istom Duhu i veri.
U crkvi Sabora srpskih svetitelja oštećene ikone na časnom prestolu na Pobusani ponedeljak, policija obavila uviđaj dok se čeka odgovor ko stoji iza ovog bogohilnog čina.
Oproštaj od poštovanog monaha biće upriličen 21. aprila u Petrovaradinu, gde će biti služene zaupokojena Liturgija i opelo, dok će njegovo telo biti položeno u manastiru Grgeteg, uz prisustvo vernika, sveštenstva i monaštva.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Od prvog znaka krsta na ulazu do pričešća i izlaska iz hrama, svaki pokret ima svoje značenje – zašto su tišina, pažnja i unutrašnja sabranost ključni i šta vernici najčešće rade pogrešno, a da toga nisu ni svesni.
