Dok lideri pokušavaju da uvere javnost u legitimnost vojne kampanje, kritičari upozoravaju na opasnost od zloupotrebe religije u državnim odlukama.
Kada je američki sekretar odbrane Pit Hegset govorio o planovima SAD i Izraela prema Iranu, njegova retorika odražavala je odlučnost koja se u vojnim krugovima često smatra nužnom. Zvanični snimci i izveštaji pokazuju da je poruka bila jasna: Sjedinjene Američke Države „će udariti Iran bez izvinjenja ili oklevanja“ i „nije važno koliko to traje“, jer se akcija tumači kao opravdana američkim interesima.
Ipak, pored ovih javnih izjava koje, iako snažne, ostaju u okviru vojno-strateških argumenata - pojavile su se tvrdnje o ekstremnoj religijskoj retorici među pojedinim oficirima i nadređenima. One su pokrenule pitanje granica između slobode veroispovesti i sekularnosti u oružanim snagama.
Hegset je vojnicima uputio reči koje su mnoge zapanjile:
- Više nismo odbrambeni. Mi smo ratnici, obučeni da uništavamo neprijatelja i slomimo njegovu volju.
Napad na Iran nazvao je "presudnim trenutkom generacije“, a obraćanje je završio molitvom:
„Neka vas čuva Svemogući Gospod i neka vam pruži ruke svoje zaštite. S Bogom, ratnici, i nastavite da napredujete“, rekao je vojnicima Hegset, prenosi grčka redakcija portala Saveza pravoslavnih novinara.
Prema izveštaju Gardijana, više od 200 vojnika uputilo je pritužbe organizaciji Military Religious Freedom Foundation (MRFF). Oni tvrde da su njihovi komandanti u različitim jedinicama počeli da poručuju da je sukob s Iranom „deo Božjeg plana“, pozivajući se na Knjigu Otkrivenja, Armagedon i skorašnji povratak Isusa Hrista.
Jedan narednik je u pismu naveo:
- Komandant je rekao da je ovo deo Božjeg plana“ i citirao Knjigu Otkrivenja, govoreći o Armagedonu i Drugom dolasku Hrista.
Ove tvrdnje nisu izolovani incidenti, već ukazuju na širu zabrinutost: religiozni diskurs s apokaliptičkim tumačenjima prelazi iz lične vere u obraćanja unutar profesionalne vojne strukture.
Ako su tvrdnje tačne, otvara se nekoliko ozbiljnih pitanja. Prvo, ustavna i profesionalna pravila američke vojske nalažu da pripadnici štite sekularnu strukturu države, a ne određenu religiju. Političari i stručnjaci ističu da opravdavanje rata kroz biblijska proročanstva, uključujući citate iz Otkrivenja, krši te norme.
Drugo, u hrišćanskom okviru, sveti tekstovi naglašavaju mir, praštanje i ljubav prema bližnjem. Ideje o nasilju, ratovanju i uništenju neprijatelja, čak i ako su politički opravdane, nisu u skladu sa osnovnim hrišćanskim idealima.
Hegset je, prema izveštajima, podstakao vidljiviju prisutnost verskih elemenata u Pentagonu: od mesečnih molitvenih okupljanja do biblijskih časova s propovednikom koji zastupa politički obojen stav da „Bog zapoveda Americi da podržava Izrael“, piše Ejsija Tajms.
Za mnoge vojnike, ovo stvara tenziju između lične vere i profesionalne dužnosti. Dok Hegset koristi religiozne izraze da podigne moral i opravda vojnu kampanju, pravoslavni teolozi i mnogi vernici podsećaju da vera, po svojoj prirodi, ne opravdava rat kao sredstvo ostvarivanja ciljeva.
Ostaje pitanje: da li ove religiozne aluzije u govorima i među vojnicima odražavaju duboku duhovnu inspiraciju ili su pre pokušaj da se ratni napori u sekularnoj armiji predstave kao deo religiozne naracije?
Kako izveštava Gardijan, debata o granici između vere i državne politike daleko je prevazišla puku retoriku i jasno je da se pitanje ozbiljno razmatra.
Zajednička vojna operacija Izraela i SAD protiv Irana dobila je kodno ime koje aludira na biblijskog praoca iz izraelskog kraljevskog roda. Analitičari upozoravaju da podizanje konflikta na nivo "svetog rata“ dramatično povećava rizik od šire regionalne, pa čak i globalne eskalacije. Zapise svetih otaca i staraca ne treba čitati kao "vremenske prognoze", već kao zapažanja koja povezuju moralno i duhovno stanje naroda sa istorijskim događajima. Rumunska pravoslavna crkva u saradnji sa državnim vlastima organizuje put poklonika ka Egiptu i dalje letove za Bukurešt.
Tanjug/AP/Darron Cummings (STF)
Religija u službi ratne strategije?
Kontroverza u Pentagonu
Granica između vere i profesionalizma
Duhovna riznica
15:48 | 28.02.2026
ZAŠTO JE OPERACIJA PROTIV IRANA DOBILA BIBLIJSKI NAZIV? Kad svet progovori simbolima iz Svetog pisma
Islam
12:53 | 02.03.2026
AJATOLAH ŠIRAZI POZVAO NA DŽIHAD PROTIV IZRAELA I SAD! Šta znači izdati fetvu, koja je njena snaga i može li ona dovesti do krvoprolića u svetu
Duhovna riznica
17:57 | 03.03.2026
“BIĆE LOM NA BLISKOM ISTOKU - VELIKI ĆE SE UPETLJATI, A MALI ĆE PLATITI!”: Proročke reči svetih otaca i staraca o onome šta nas čeka
Duhovna riznica
13:34 | 05.03.2026
UZBUNA U SVETOJ ZEMLJI - SIRENE NAD JERUSALIMOM: Hodočasnici traže izlaz, Crkva pokrenula hitnu akciju spasavanja
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok jedni u njemu vide teret i još jednu obavezu posle Velikog posta, drugi u ovom periodu prepoznaju priliku da preispitaju navike, ojačaju volju i pronađu unutrašnju ravnotežu kroz jednostavne, ali snažne duhovne korake.
Pozivajući se na reči apostola Pavla, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za ponedeljak druge sedmice po Duhovima govori šta čoveku daje snaga da izdrži do kraja, čak i kada olakšanje ne dolazi.
Blagosloven početak Petrovskog posta uz svakodnevni vodič portala Religija.rs.
Od 8. juna pravoslavci ulaze u jedan od dva letnja posta koji traje do 12. jula, uz višenedeljno uzdržanje od hrane životinjskog porekla i poziv na molitvu, mir i duhovnu disciplinu uoči praznika Svetih apostola Petra i Pavla.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Karpa i Alfeja po starom i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Medarda, biskupa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Sinod Jerusalimske patrijaršije pozvao na hitan prekid vatre i zaštitu hrišćanskih zajednica, dok se u crkvenim krugovima sve ozbiljnije razmatra ideja o sazivanju svih pomesnih Crkava.
Premijer Izraela je novinarima rekao da se izraelski narod nada da će dosegnuti carstvo i dočekati dolazak Mesije, ali da država mora izdržati pretnje i sukobe kako bi sačuvala sopstveni opstanak.
Dok se sukob između Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država opasno zaoštrava, poglavari pomesnih pravoslavnih crkava upozoravaju na katastrofalne posledice i pozivaju da se zaustavi nasilje.
Sukob predsednika SAD i pape Lava XIV podsetio je na niz dugogodišnjih sporova američkih predsednika i poglavara Katoličke crkve - od rata i migracija do pitanja života i vere.
Dok jedni u njemu vide teret i još jednu obavezu posle Velikog posta, drugi u ovom periodu prepoznaju priliku da preispitaju navike, ojačaju volju i pronađu unutrašnju ravnotežu kroz jednostavne, ali snažne duhovne korake.
Pozivajući se na reči apostola Pavla, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za ponedeljak druge sedmice po Duhovima govori šta čoveku daje snaga da izdrži do kraja, čak i kada olakšanje ne dolazi.
Blagosloven početak Petrovskog posta uz svakodnevni vodič portala Religija.rs.
Od 8. juna pravoslavci ulaze u jedan od dva letnja posta koji traje do 12. jula, uz višenedeljno uzdržanje od hrane životinjskog porekla i poziv na molitvu, mir i duhovnu disciplinu uoči praznika Svetih apostola Petra i Pavla.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Podrhtavanje tla jačine 5,2 stepena pogodio je područje Prokopija na Eviji, poznato po svetinji Svetog Jovana Rusa. Potres je prekinuo crkveni obred, oštetio kuće i prodavnice i izazvao veliku uznemirenost među stanovnicima.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
U vremenu brojnih iskušenja, nedoumica i unutrašnjih borbi, potreba za iskusnim duhovnim ocem postaje sve izraženija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
