Služeći liturgiju u hramu Svetog Pantelejmona u Oraovcu, mitropolit zvorničko-tuzlanski besedio je o veri koja se potvrđuje delima kroz obnovu crkvenog života i zajedništvo vernika.
Na praznik Svete velikomučenice Ekaterine Sinajske, u hramu Svetog Pantelejmona u Oraovcu kod Zvornika, Svetu arhijerejsku liturgiju služio je arhiepiskop i mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije.
U svojoj besedi mitropolit je govorio o duhovnoj veličini Svete Ekaterine, jedne od najuzvišenijih Hristovih ugodnica, čiji život, prožet čistotom, smirenjem i nepokolebljivom verom, ostaje neiscrpni uzor hrišćanima u svim naraštajima. Podsećajući na velike svetinje pravoslavnog Istoka, posebno na drevni manastir Svete Katarine na Sinaju, mitropolit je ukazao na odgovornost svakog vernika da čuva veru i duhovno nasleđe pred savremenim iskušenjima. Istakao je da se pravoslavni hrišćani danas suočavaju sa brojnim pritiscima, te da su jedinstvo i sabornost neophodni radi očuvanja svetinja i pravoslavnog identiteta.
Foto: Eparhija zvorničko-tuzlanska
Doček vladike Fotija u porti hrama u Oraovcu
Vera koja se potvrđuje delima
U nastavku bogosluženja osveštana je nova crkvena prodavnica u porti hrama Svetog Pantelejmona, što predstavlja značajan iskorak u unapređenju parohijskog života i praktičnom služenju vernom narodu. Mitropolit Fotije tom prilikom pohvalio je trud sveštenstva i parohijana, naglasivši da ovakvi poduhvati svedoče živu veru, požrtvovanost i istinsko zajedništvo.
Arhijerej je zatim uručio Arhijerejske pohvalnice više parohijana za nesebičnu pomoć u obnovi i uređenju hrama u Oraovcu. Posebno je ukazao na značaj podizanja i obnavljanja svetinja širom eparhije, istakavši da svaka obnovljena svetinja svedoči da u narodu postoji živa vera, ljubav i želja da se ostane na putu pravoslavlja.
Foto: Eparhija zvorničko-tuzlanska
Vladika Fotije
Poruka o jedinstvu i odgovornosti
Tom prilikom poručio je i da je Pravoslavlje danas izloženo brojnim iskušenjima i pritiscima, te da su jedinstvo i međusobna sloga potrebni više nego ikada.
- Pravoslavlje je danas sa svih strana pod udarima, raspeto, i zato nam je više nego ikada potrebno jedinstvo i zajedništvo - poručio je vladika Fotije.
Po završetku liturgije upriličeno je zajedničko posluženje i bratsko druženje vernog naroda sa svojim arhijerejem, u duhu radosti praznika i saborske ljubavi.
U hramu Sabora srpskih svetitelja, mitropolit zvorničko-tuzlanski istakao je važnost svetotajinskog života, borbe protiv iskušenja i težnje ka duhovnom savršenstvu, naglašavajući da hrišćanski put vodi ka blaženstvu i jedinstvu sa Bogom.
Episkopa Silvestra iz Ugande dočekao je mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije, a njegov boravak u srpskim zemljama kroz liturgije, duhovne tribine i svedočanstva pokazuje kako pravoslavlje spaja ljude sa dva kontinenta u istom Duhu i veri.
Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
Dok pojedini arhijereji otvoreno zagovaraju da žene bogosluže, vladika zvorničko-tuzlanski upozorava da zapadne ideologije i feminizam prete temelju pravoslavnog predanja.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
U duhovnom skupu u tuzlanskom Sabornom hramu, mitropolit zvorničko-tuzlanski je na jedinstven način osvetlio dublje značenje Rođenja Hristovog, pozivajući verne na duhovni preokret u borbi sa zlom i težnji za spasenjem.
Posle arhijerejske liturgije, mitropolit zvorničko-tuzlanski odlikovao je veliki broj dobrotvora koji su doprineli obnovi ove svetinje, a u besedi pozvao na mir i zajedništvo.
U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U prisustvu sveštenstva, majstora i meštana završen važan korak u izgradnji crkve, a poruke vladike ukazale na značaj istrajnosti, vere i dela koja, kako je naglasio, imaju trajnu vrednost i ne prolaze s vremenom.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
