Na praznik Sabora srpskih svetitelja, zvorničko-tuzlanski vladika Fotije služio je svetu Liturgiju u hramu posvećenom ovom velikom prazniku u Ceru. Mitropolita je u porti hrama dočekao starešina hrama, protojerej-stavrofor Dragiša Tomić, zajedno sa arhijerejskim namesnikom zvorničkim protojerejem-stavroforom Milošem Zekanovićem, brojnim sveštenstvom, đakonima i vernim narodom.
U duhu zahvalnosti i poštovanja prema dobročiniteljima, ordenom Svetog kralja Dragutina – Prepodobnog Teoktista, vladika Fotije odlikovao je Dalibora Mićića i Branimira Gavrića za značajan doprinos gradnji i renoviranju hramova u čelopečkim parohijama.
Svetost kao cilj života
U svojoj besedi, vladika Fotije postavio je jedno od temeljnih pitanja ljudskog postojanja:
– Danas možemo sebi postaviti jedno važno pitanje: šta je cilj našeg života i zašto čovek postoji na zemlji? Koji je smisao njegovog postojanja? U različitim učenjima, filosofijama, religijama i naukama nalazimo različite odgovore, ali u Svetom pismu nalazimo jasan odgovor: čovek je stvoren da bude svet. To je Božja zapovest: „Budite sveti, jer sam ja svet“.
Vladika je istakao da svetost nije darovana slučajno, već se stiče kroz trud, podvige i hrišćanske vrline:
– Od krštenja čovek započinje svoj put u Crkvi, a taj put nije širok i nejasan, već uzak – put čestitosti, vrline i poštenja. To je uski put blaženstava jevanđeljskih, uski put lestvice Svetog Jovana Lestvičnika, put kojim idu podvižnici na Sinaju, u Svetoj gori, u manastiru Svetog Save Osvećenog i drugim svetinjama.
Vladika Fotije je potom podsetio na pad Adama i neprestanu borbu čoveka između dobra i zla:
– Kada je Adam otpao od Boga u Raju, lakše mu je bilo da poveruje u satansku prevaru. Satana je preko zmije rekao: „Nećete vi umreti ako budete pojeli plod koji je zabranjen, nego ćete biti kao bogovi“. I danas, dokle god se nalazimo u borbi između greha i istine, svetosti i slabosti, ostvarujemo svoje spasenje i oblačenje u Hrista.
Svetotajinski život i moć molitve
Vladika je posebno naglasio važnost svetih tajni i ispovedi u Crkvi:
– Treba da dolazimo svojim sveštenicima u crkve i manastire i da se ispovedamo. Sve te boljke i iskušenja koja dolaze na nas mi ispovedamo, i onda blagodat postepeno uskraćuje njihovu silu. Jednog trenutka čovek primeti kako tih problema više nema i kako ide pravim putem.
On je naveo i lične primere vernika:
– Imao sam priliku da čujem od ljudi u manastiru Kovilju i u Bođanima da su imali velika iskušenja sa cigaretama. Jedan čovek je počeo da čita molitve kako mu je duhovnik blagoslovio i već sutradan je, kako je sam posvedočio, zaboravio na tu naviku. Tako je i sa drugim iskušenjima.
Put ka blaženstvu
Zaključujući, vladika Fotije podvukao je jedinstvenu poruku:
– Smisao našeg života je da budemo sveti. Neki se čude i pitaju: „Kako mi možemo da budemo sveti?“ Ali da, mi treba da budemo sveti. Zato što imamo Gospoda koji je svet, zato što gledamo u Boga koji je svet, i zato što nam On daruje svoju svetost kroz svete tajne i vrline, naročito kroz sveto pričešće. Svetost je dar koji postaje deo naše prirode. Sjedinjujemo se sa Hristom, a On živi u nama, kao što je rekao Sveti apostol Pavle: "Ne živim više ja, nego Hristos u meni".
Verni narod Cera je, ispunjen duhovnom radošću, sa slavljem i molitvom prisustvovao ovom velikom prazniku, podsećajući se da hrišćanski život znači težnju ka svetosti i trajnom zajedništvu sa Bogom.
Vernici su se okupili u istorijskom Hramu Svetog Stefana Dečanskog, dok patrijarh Porfirije kroz poruku opraštanja i ljubavi podseća da slediti Hrista znači učiniti Njegovu reč stvarnošću sopstvenog života.
Prota Jovan Magarašević neumorno je služio zajednici, branio veru i obrazovanje, i kroz svoje mučeništvo postao večni simbol svetosti i hrabrosti.
