Od prvog ubistva u ljudskoj istoriji, kada je zavist navela Kaina da digne ruku na brata Avelja, do današnjih dana osećaj nepravde nikada nije prestao da razdire čoveka. Iguman manastira Ribnica otkriva šta je zapravo u korenu ovog zla.
Ako bismo danas pitali čoveka šta ga najviše uznemirava, gotovo uvek bismo dobili isti odgovor – nepravda. Ona je rana koja boli podjednako i bogate i siromašne, i one koji imaju moć i one koji su obespravljeni. Nepravda pritiska ljudsko srce i stvara osećaj da svet nije pravedno uređen.
Ali, nepravda nije nešto što je svojstveno samo našem vremenu. Od nastanka sveta ona prati ljudski rod. Prva i najstrašnija nepravda zabeležena u Svetom pismu bila je kada je Adamov i Evin sin Kain podigao ruku na svog brata Avelja i ubio ga iz zavisti. Umesto ljubavi, bratoubistvo je ušlo u ljudsku istoriju i od tada nam se čini da se nepravda samo umnožava. Vekovima se akumulirala, a u današnje vreme toliko prožima naš život da neretko pomislimo kako je dosegla svoj vrhunac.
Pravoslavni monasi i duhovnici podsećaju da uzroci nepravde nisu spoljašnji, već da izviru iz samog čoveka – iz njegovog pomračenog srca. O tome govori i otac Arsenije, iguman manastira Ribnica, ukazujući da je nepravda posledica dubokih duhovnih bolesti:
– Nepravda se rađa iz ludila i pokvarenosti. To su dve bolesti od koje čovek, današnjica, i oduvek, najviše boluje. Sveti Pajsije Svetogorac je govorio da današnji svet boluje od tri bolesti, a to su rak, ludilo i razvodi, rastave, na svaki mogući način. A ja se usuđujem da kažem svoju varijantu da današnji čovek zaista boluje od ludila i pokvarenosti. A ludilo nastaje iz pokvarenosti – rekao je otac Arsenije u svojoj besedi na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja.
Kako naglašava iguman, u korenu svake nepravde stoji iskvarenost čoveka:
– Pokvarenost je osnova svega. Pokvaren čovek je pohotan čovek koji pred sobom ne vidi nikakvu svetinju osim “u se, na se i podase”, što bi se reklo. To je čovek koji nema trunke u sebi za bližnjega, osim za svoju ženku i za svoje mladunce. Mada, često ni za njih nema ljubav, nego za samog sebe. To je duboko iskvaren, poremećen i lud čovek. Jer zaljubljenost u sebe rađa ludilo – kaže otac Arsenije.
Takav čovek, dodaje iguman, ubeđen je da mu niko nije ravan i da je pozvan da vlada drugima:
– To je čovek koji je sam sebi dovoljan, ubeđen da je najbolji, najpametniji, da je pozvan da vodi druge, jer nema ravnih njemu. On polako ali sigurno ide ka ludilu – zaključuje otac Arsenije.
Vladimir Lukić
Pokvarenost – osnova svakog bezakonja
Pročitajte još...
Samodovoljnost kao put u ludilo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ajeti 42:49–51 otkrivaju kako Stvoritelj oblikuje život i komunicira s ljudima kroz nadahnuće, skrivenu objavu ili poslanike.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Iguman manastira Moštanica otkriva tragičnu priču o monahu koji je zbog ljubavi napustio Hrista, izgubio mir i postao simbol duhovne borbe između čoveka i iskušenja koje razara dušu.
Crkveno venčanje ima poseban značaj: ne zbog tradicije, običaja ili forme, već zbog toga što se tada priziva blagodat Duha svetoga na mladence - da ih vodi, čuva i osnaži u svim životnim izazovima.
Kada su jevrejske starešine saznale za vaskrsenje Hristovo, počeli su da potplaćuje vojnike da pronose lažnu vest da Hristos nije vaskrsao, ali Longin na to nije želeo da pristine.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Dok se širom zemlje širi trend razgovora s "duhovima", iguman Manastira Ribnica snažnim rečima podseća da je jedina istinska veza s upokojenima u molitvi, a ne u obmanama koje otvaraju vrata zlu.
Kako je iguman manastira Ribnica objasnio, njegova majka Nada je bila slabog zdravlja tokom čitavog života, a pred kraj se suočila sa izazovom.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Iguman manastira Moštanica otkriva tragičnu priču o monahu koji je zbog ljubavi napustio Hrista, izgubio mir i postao simbol duhovne borbe između čoveka i iskušenja koje razara dušu.
Crkveno venčanje ima poseban značaj: ne zbog tradicije, običaja ili forme, već zbog toga što se tada priziva blagodat Duha svetoga na mladence - da ih vodi, čuva i osnaži u svim životnim izazovima.
Vera nije prazno očekivanje da će se sve rešiti samo od sebe, već poverenje da Bog zna bolje od nas šta nam je potrebno.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Vera nije prazno očekivanje da će se sve rešiti samo od sebe, već poverenje da Bog zna bolje od nas šta nam je potrebno.
Dok milioni širom sveta tragaju za životom izvan Zemlje, jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava da "vanzemaljska vera" nije nauka – već nova duhovna zamka savremenog čoveka.
Slojevi piletine, jaja i šargarepe premazani majonezom čine ovu tortu savršenim predjelom za krsnu slavu, uz kreativni dekor po želji domaćice.
