Od prvog ubistva u ljudskoj istoriji, kada je zavist navela Kaina da digne ruku na brata Avelja, do današnjih dana osećaj nepravde nikada nije prestao da razdire čoveka. Iguman manastira Ribnica otkriva šta je zapravo u korenu ovog zla.
Ako bismo danas pitali čoveka šta ga najviše uznemirava, gotovo uvek bismo dobili isti odgovor – nepravda. Ona je rana koja boli podjednako i bogate i siromašne, i one koji imaju moć i one koji su obespravljeni. Nepravda pritiska ljudsko srce i stvara osećaj da svet nije pravedno uređen.
Ali, nepravda nije nešto što je svojstveno samo našem vremenu. Od nastanka sveta ona prati ljudski rod. Prva i najstrašnija nepravda zabeležena u Svetom pismu bila je kada je Adamov i Evin sin Kain podigao ruku na svog brata Avelja i ubio ga iz zavisti. Umesto ljubavi, bratoubistvo je ušlo u ljudsku istoriju i od tada nam se čini da se nepravda samo umnožava. Vekovima se akumulirala, a u današnje vreme toliko prožima naš život da neretko pomislimo kako je dosegla svoj vrhunac.
Pravoslavni monasi i duhovnici podsećaju da uzroci nepravde nisu spoljašnji, već da izviru iz samog čoveka – iz njegovog pomračenog srca. O tome govori i otac Arsenije, iguman manastira Ribnica, ukazujući da je nepravda posledica dubokih duhovnih bolesti:
– Nepravda se rađa iz ludila i pokvarenosti. To su dve bolesti od koje čovek, današnjica, i oduvek, najviše boluje. Sveti Pajsije Svetogorac je govorio da današnji svet boluje od tri bolesti, a to su rak, ludilo i razvodi, rastave, na svaki mogući način. A ja se usuđujem da kažem svoju varijantu da današnji čovek zaista boluje od ludila i pokvarenosti. A ludilo nastaje iz pokvarenosti – rekao je otac Arsenije u svojoj besedi na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja.
Kako naglašava iguman, u korenu svake nepravde stoji iskvarenost čoveka:
– Pokvarenost je osnova svega. Pokvaren čovek je pohotan čovek koji pred sobom ne vidi nikakvu svetinju osim “u se, na se i podase”, što bi se reklo. To je čovek koji nema trunke u sebi za bližnjega, osim za svoju ženku i za svoje mladunce. Mada, često ni za njih nema ljubav, nego za samog sebe. To je duboko iskvaren, poremećen i lud čovek. Jer zaljubljenost u sebe rađa ludilo – kaže otac Arsenije.
Takav čovek, dodaje iguman, ubeđen je da mu niko nije ravan i da je pozvan da vlada drugima:
– To je čovek koji je sam sebi dovoljan, ubeđen da je najbolji, najpametniji, da je pozvan da vodi druge, jer nema ravnih njemu. On polako ali sigurno ide ka ludilu – zaključuje otac Arsenije.
Vladimir Lukić
Pokvarenost – osnova svakog bezakonja
Pročitajte još...
Samodovoljnost kao put u ludilo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
To nije nagli pad, već postepeno udaljavanje od istine, koje počinje onda kada čovek prestane da prepoznaje sopstvenu unutrašnju težinu.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Spontani pobačaj često ne donosi samo tugu, već i niz teških pitanja, preispitivanja i unutrašnjih borbi.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Dok se širom zemlje širi trend razgovora s "duhovima", iguman Manastira Ribnica snažnim rečima podseća da je jedina istinska veza s upokojenima u molitvi, a ne u obmanama koje otvaraju vrata zlu.
Kako je iguman manastira Ribnica objasnio, njegova majka Nada je bila slabog zdravlja tokom čitavog života, a pred kraj se suočila sa izazovom.
To nije nagli pad, već postepeno udaljavanje od istine, koje počinje onda kada čovek prestane da prepoznaje sopstvenu unutrašnju težinu.
Spontani pobačaj često ne donosi samo tugu, već i niz teških pitanja, preispitivanja i unutrašnjih borbi.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
