Od prvog ubistva u ljudskoj istoriji, kada je zavist navela Kaina da digne ruku na brata Avelja, do današnjih dana osećaj nepravde nikada nije prestao da razdire čoveka. Iguman manastira Ribnica otkriva šta je zapravo u korenu ovog zla.
Ako bismo danas pitali čoveka šta ga najviše uznemirava, gotovo uvek bismo dobili isti odgovor – nepravda. Ona je rana koja boli podjednako i bogate i siromašne, i one koji imaju moć i one koji su obespravljeni. Nepravda pritiska ljudsko srce i stvara osećaj da svet nije pravedno uređen.
Ali, nepravda nije nešto što je svojstveno samo našem vremenu. Od nastanka sveta ona prati ljudski rod. Prva i najstrašnija nepravda zabeležena u Svetom pismu bila je kada je Adamov i Evin sin Kain podigao ruku na svog brata Avelja i ubio ga iz zavisti. Umesto ljubavi, bratoubistvo je ušlo u ljudsku istoriju i od tada nam se čini da se nepravda samo umnožava. Vekovima se akumulirala, a u današnje vreme toliko prožima naš život da neretko pomislimo kako je dosegla svoj vrhunac.
Pravoslavni monasi i duhovnici podsećaju da uzroci nepravde nisu spoljašnji, već da izviru iz samog čoveka – iz njegovog pomračenog srca. O tome govori i otac Arsenije, iguman manastira Ribnica, ukazujući da je nepravda posledica dubokih duhovnih bolesti:
– Nepravda se rađa iz ludila i pokvarenosti. To su dve bolesti od koje čovek, današnjica, i oduvek, najviše boluje. Sveti Pajsije Svetogorac je govorio da današnji svet boluje od tri bolesti, a to su rak, ludilo i razvodi, rastave, na svaki mogući način. A ja se usuđujem da kažem svoju varijantu da današnji čovek zaista boluje od ludila i pokvarenosti. A ludilo nastaje iz pokvarenosti – rekao je otac Arsenije u svojoj besedi na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja.
Kako naglašava iguman, u korenu svake nepravde stoji iskvarenost čoveka:
– Pokvarenost je osnova svega. Pokvaren čovek je pohotan čovek koji pred sobom ne vidi nikakvu svetinju osim “u se, na se i podase”, što bi se reklo. To je čovek koji nema trunke u sebi za bližnjega, osim za svoju ženku i za svoje mladunce. Mada, često ni za njih nema ljubav, nego za samog sebe. To je duboko iskvaren, poremećen i lud čovek. Jer zaljubljenost u sebe rađa ludilo – kaže otac Arsenije.
Takav čovek, dodaje iguman, ubeđen je da mu niko nije ravan i da je pozvan da vlada drugima:
– To je čovek koji je sam sebi dovoljan, ubeđen da je najbolji, najpametniji, da je pozvan da vodi druge, jer nema ravnih njemu. On polako ali sigurno ide ka ludilu – zaključuje otac Arsenije.
Vladimir Lukić
Pokvarenost – osnova svakog bezakonja
Pročitajte još...
Samodovoljnost kao put u ludilo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U svetosavskoj tradiciji i istoriji SPC, ekshumacija ima i poseban značaj kada je reč o obretenju moštiju svetitelja.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U svetosavskoj tradiciji i istoriji SPC, ekshumacija ima i poseban značaj kada je reč o obretenju moštiju svetitelja.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
U besedi za ponedeljak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači značenje reči "početak" i objašnjava večnost Hrista, Sina Očevog.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Sveti oci su uvek naglašavali da, ma kakvo dete da je, ne treba ga posmatrati kao problem koji treba "slomiti“, već kao ličnost koju treba oblikovati.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava na moguću promenu odnosa među pomesnim crkvama i novo približavanje Zapadu.
Ispod površine akumulacije ponovo su se pojavili ostaci starog Karakurta, sela koje je potopljeno, a čiji verski objekti svedoče o zajedničkom životu muslimana i hrišćana.
Pravoslavni teolog Andrea Kereš objavila je snimak svadbenog veselja koji je veoma brzo privukao pažnju na društvenim mrežama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
