Od prvog ubistva u ljudskoj istoriji, kada je zavist navela Kaina da digne ruku na brata Avelja, do današnjih dana osećaj nepravde nikada nije prestao da razdire čoveka. Iguman manastira Ribnica otkriva šta je zapravo u korenu ovog zla.
Ako bismo danas pitali čoveka šta ga najviše uznemirava, gotovo uvek bismo dobili isti odgovor – nepravda. Ona je rana koja boli podjednako i bogate i siromašne, i one koji imaju moć i one koji su obespravljeni. Nepravda pritiska ljudsko srce i stvara osećaj da svet nije pravedno uređen.
Ali, nepravda nije nešto što je svojstveno samo našem vremenu. Od nastanka sveta ona prati ljudski rod. Prva i najstrašnija nepravda zabeležena u Svetom pismu bila je kada je Adamov i Evin sin Kain podigao ruku na svog brata Avelja i ubio ga iz zavisti. Umesto ljubavi, bratoubistvo je ušlo u ljudsku istoriju i od tada nam se čini da se nepravda samo umnožava. Vekovima se akumulirala, a u današnje vreme toliko prožima naš život da neretko pomislimo kako je dosegla svoj vrhunac.
Pravoslavni monasi i duhovnici podsećaju da uzroci nepravde nisu spoljašnji, već da izviru iz samog čoveka – iz njegovog pomračenog srca. O tome govori i otac Arsenije, iguman manastira Ribnica, ukazujući da je nepravda posledica dubokih duhovnih bolesti:
– Nepravda se rađa iz ludila i pokvarenosti. To su dve bolesti od koje čovek, današnjica, i oduvek, najviše boluje. Sveti Pajsije Svetogorac je govorio da današnji svet boluje od tri bolesti, a to su rak, ludilo i razvodi, rastave, na svaki mogući način. A ja se usuđujem da kažem svoju varijantu da današnji čovek zaista boluje od ludila i pokvarenosti. A ludilo nastaje iz pokvarenosti – rekao je otac Arsenije u svojoj besedi na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja.
Kako naglašava iguman, u korenu svake nepravde stoji iskvarenost čoveka:
– Pokvarenost je osnova svega. Pokvaren čovek je pohotan čovek koji pred sobom ne vidi nikakvu svetinju osim “u se, na se i podase”, što bi se reklo. To je čovek koji nema trunke u sebi za bližnjega, osim za svoju ženku i za svoje mladunce. Mada, često ni za njih nema ljubav, nego za samog sebe. To je duboko iskvaren, poremećen i lud čovek. Jer zaljubljenost u sebe rađa ludilo – kaže otac Arsenije.
Takav čovek, dodaje iguman, ubeđen je da mu niko nije ravan i da je pozvan da vlada drugima:
– To je čovek koji je sam sebi dovoljan, ubeđen da je najbolji, najpametniji, da je pozvan da vodi druge, jer nema ravnih njemu. On polako ali sigurno ide ka ludilu – zaključuje otac Arsenije.
Vladimir Lukić
Pokvarenost – osnova svakog bezakonja
Pročitajte još...
Samodovoljnost kao put u ludilo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Bogosluženje ovog dana označava prelomni trenutak Velikog posta - vreme kada se pogled vernih sa ličnog pokajanja usmerava ka tajni Krsta i radosti Vaskrsenja, koja se sve jasnije nazire kako se praznik približava.
Jednostavan, zasitan i proveren recept iz domaće kuhinje pokazuje zašto je pasulj generacijama među najvoljenijim jelima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 3. sedmice Velikog posta prikazuje kako se Otac može videti jedino kroz Sina, poput svetla koje osvetljava sve što dotakne.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Teodota Kirinejskog po starom kalendaru i Svetog mučenika Agapija po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svete Luize de Marijak, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Pouka svetogorskog starca otkriva jednostavan čin koji vraća snagu duši i oslobađa srce od težine greha.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Dok se širom zemlje širi trend razgovora s "duhovima", iguman Manastira Ribnica snažnim rečima podseća da je jedina istinska veza s upokojenima u molitvi, a ne u obmanama koje otvaraju vrata zlu.
Kako je iguman manastira Ribnica objasnio, njegova majka Nada je bila slabog zdravlja tokom čitavog života, a pred kraj se suočila sa izazovom.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 3. sedmice Velikog posta prikazuje kako se Otac može videti jedino kroz Sina, poput svetla koje osvetljava sve što dotakne.
Pouka svetogorskog starca otkriva jednostavan čin koji vraća snagu duši i oslobađa srce od težine greha.
Crni barjak i crnina kad neko blizak umre predstavljaju znak tuge i poštovanja prema preminulom, ali spadaju u domen običaja.
Sveti oci su učili da bližnji postaje ogledalo u kojem čovek vidi sopstvenu dušu.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Po blagoslovu patrijarha Porfirija, svetinja velikog pravoslavnog iscelitelja doneta je među male pacijente, njihove roditelje i lekare, a mnogi su sa verom celivali mošti tražeći utehu, snagu i nadu u borbi za zdravlje.
Među parohijanima u Augsburgu najveći bol izazvalo je skrnavljenje svetog prostora, dok je parohija pozvala zajednicu da na ovaj događaj odgovori molitvom i razboritošću.
Crni barjak i crnina kad neko blizak umre predstavljaju znak tuge i poštovanja prema preminulom, ali spadaju u domen običaja.
