Dok se širom zemlje širi trend razgovora s "duhovima", iguman Manastira Ribnica snažnim rečima podseća da je jedina istinska veza s upokojenima u molitvi, a ne u obmanama koje otvaraju vrata zlu.
U Manastiru Ribnica, gde se miris voska i tamjana sjedinjuje sa šapatom molitvi, vernici su u 18. nedelju po Duhovima osetili nevidljive niti koje povezuju žive i njihove pokojne. Posle svete liturgije, sabranje se nastavilo u manastirskoj trpezariji, gde je iguman Arsenije proizneo besedu koju je verni narod upijao netremice.
Na početku, otac Arsenije govorio je o lepoti veze između živih i njihovih pokojnih. Istakao je koliko je važno negovati sećanje na one koji su privremeno od nas odvojeni i koliko je dragocen taj odnos duhovne povezanosti.
- Mislim se kako je to lepo! Opet smo u nekom normalnom stanju. Predivno je koliko naš narod misli na svoje pokojne, koji su živi. Lepo je kako smo povezani sa svim tim našima, koji privremeno nisu s nama. Mi privremeno nismo s njima, a bićemo, akobogda - rekao je iguman Arsenije.
Vladimir Lukić
Iguman Arsenije
Okultne prakse - opasna zabluda savremenog čoveka
Dalje se iguman osvrnuo na nov trend u Srbiji, koji ga duboko zabrinjava - odlazak ljudi na okultne seanse, gde pomoću takozvanih konstalatora pokušavaju da razgovaraju sa mrtvima.
- Bilo mi je mučno to gledati na internetu! Narod hrli na te seanse u nadi da će kroz njih zatražiti oproštaj za grehe svojih predaka. Mogu čak i razgovarati sa pokojnikom koga je naš predak uvredio. Ali, mi pravoslavci nemamo kult mrtvih. Mi znamo da su naši mrtvi živi. Mi treba da se molimo za njih. Oni su trenutno samo u drugom postojanju. Oni koji Boga nemaju ne znaju da njihovim životima upravljaju anđeli ili demoni. Mi možemo moliti Boga da im oprosti grehe. Njihovi gresi ne utiču na nas – mi smo odgovorni samo za svoje. Jadno je i bedno što ljudi posećuju takve seanse - upozorio je iguman Arsenije, prenosi portal Saveza pravoslavnih novinara savezpn.rs.
Pravoslavlje nas uči: smrt nije kraj
Otac Arsenije podsetio je da se u pravoslavlju smrt ne posmatra kao prekid, već kao privremeno razdvajanje, jer je život večan u Hristu. Umesto da ljudi traže utehu u okultnim praksama, pozvao je vernike da se vrate molitvi, veri i liturgijskom zajedništvu.
Telo prolazi, duša ostaje
Potom se osvrnuo na razmišljanje jednog imućnog savremenika koji je smatrao da je život „utrošen“ samo kada telo propadne. Iguman je pojasnio da je istinska vrednost u očuvanju duše, a ne telesne moći ili prolaznih uživanja.
- Telo će svakako ići među crve. Važno je da li je čoveku potrošena duša. Čemu očuvano telo ako i u starosti uživamo u strastima i grehu? Naravno, najbolje bi bilo da su sačuvani i telo i duša, a najgore je kada su oba potrošena. Kada živimo hrišćanski, van greha, telo se takođe čuva. Treba umereno jesti i piti, ali neumereno i bezrezervno voleti Boga. Neka je i telo potrošeno, bitno je da dušu sačuvamo - zaključio je iguman Arsenije.
Njegove reči ostavile su dubok utisak na vernike, podsećajući ih da je hrišćanski život, molitva i povezanost sa precima jedini pravi put očuvanja unutrašnje duhovne snage i večnog života u Hristu.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Od prvog ubistva u ljudskoj istoriji, kada je zavist navela Kaina da digne ruku na brata Avelja, do današnjih dana osećaj nepravde nikada nije prestao da razdire čoveka. Iguman manastira Ribnica otkriva šta je zapravo u korenu ovog zla.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
Sve više vernika priznaje da im se molitva pretvorila u praznu naviku, ali pouka starca sa Atosa pokazuje da problem nije u rečima, već u odnosu koji gradimo sa Bogorodicom i Bogom.
Dan sećanja kada je trogodišnja Marija dovedena pred lice Gospodnje Crkva čuva kao jedan od ključnih trenutaka duhovne istorije – praznik koji vernike poziva na Liturgiju, pričešće i unutrašnje sabiranje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U besedi nakon bogosluženja, iguman Arsenije pozvao je vernike da decu uče o istinskom značaju darivanja i da se oslobode obmana savremenog doba oličenih u simbolu Deda Mraza, ističući Svetog Nikolu kao uzor milosrđa i zajedništva.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Priča o luksuznom vozilu, koje je privuklo pažnju meštana mioničkog kraja, dovela je do nesporazuma i pogrešnih predstava o životu monaha. Jeromonah Arsenije razjasnio je situaciju, pozivajući na smirenost i oprez u prosuđivanju.
Iguman Manastira Ribnica upozorava na nevidljive sile koje oblikuju naše postupke i osećanja, objašnjavajući kako se opasni ciklusi gneva, straha i depresije prenose kroz demonske zamke koje vrebaju u svakodnevici.
Sve više vernika priznaje da im se molitva pretvorila u praznu naviku, ali pouka starca sa Atosa pokazuje da problem nije u rečima, već u odnosu koji gradimo sa Bogorodicom i Bogom.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
