Dok se širom zemlje širi trend razgovora s "duhovima", iguman Manastira Ribnica snažnim rečima podseća da je jedina istinska veza s upokojenima u molitvi, a ne u obmanama koje otvaraju vrata zlu.
U Manastiru Ribnica, gde se miris voska i tamjana sjedinjuje sa šapatom molitvi, vernici su u 18. nedelju po Duhovima osetili nevidljive niti koje povezuju žive i njihove pokojne. Posle svete liturgije, sabranje se nastavilo u manastirskoj trpezariji, gde je iguman Arsenije proizneo besedu koju je verni narod upijao netremice.
Na početku, otac Arsenije govorio je o lepoti veze između živih i njihovih pokojnih. Istakao je koliko je važno negovati sećanje na one koji su privremeno od nas odvojeni i koliko je dragocen taj odnos duhovne povezanosti.
- Mislim se kako je to lepo! Opet smo u nekom normalnom stanju. Predivno je koliko naš narod misli na svoje pokojne, koji su živi. Lepo je kako smo povezani sa svim tim našima, koji privremeno nisu s nama. Mi privremeno nismo s njima, a bićemo, akobogda - rekao je iguman Arsenije.
Vladimir Lukić
Iguman Arsenije
Okultne prakse - opasna zabluda savremenog čoveka
Dalje se iguman osvrnuo na nov trend u Srbiji, koji ga duboko zabrinjava - odlazak ljudi na okultne seanse, gde pomoću takozvanih konstalatora pokušavaju da razgovaraju sa mrtvima.
- Bilo mi je mučno to gledati na internetu! Narod hrli na te seanse u nadi da će kroz njih zatražiti oproštaj za grehe svojih predaka. Mogu čak i razgovarati sa pokojnikom koga je naš predak uvredio. Ali, mi pravoslavci nemamo kult mrtvih. Mi znamo da su naši mrtvi živi. Mi treba da se molimo za njih. Oni su trenutno samo u drugom postojanju. Oni koji Boga nemaju ne znaju da njihovim životima upravljaju anđeli ili demoni. Mi možemo moliti Boga da im oprosti grehe. Njihovi gresi ne utiču na nas – mi smo odgovorni samo za svoje. Jadno je i bedno što ljudi posećuju takve seanse - upozorio je iguman Arsenije, prenosi portal Saveza pravoslavnih novinara savezpn.rs.
Pravoslavlje nas uči: smrt nije kraj
Otac Arsenije podsetio je da se u pravoslavlju smrt ne posmatra kao prekid, već kao privremeno razdvajanje, jer je život večan u Hristu. Umesto da ljudi traže utehu u okultnim praksama, pozvao je vernike da se vrate molitvi, veri i liturgijskom zajedništvu.
Telo prolazi, duša ostaje
Potom se osvrnuo na razmišljanje jednog imućnog savremenika koji je smatrao da je život „utrošen“ samo kada telo propadne. Iguman je pojasnio da je istinska vrednost u očuvanju duše, a ne telesne moći ili prolaznih uživanja.
- Telo će svakako ići među crve. Važno je da li je čoveku potrošena duša. Čemu očuvano telo ako i u starosti uživamo u strastima i grehu? Naravno, najbolje bi bilo da su sačuvani i telo i duša, a najgore je kada su oba potrošena. Kada živimo hrišćanski, van greha, telo se takođe čuva. Treba umereno jesti i piti, ali neumereno i bezrezervno voleti Boga. Neka je i telo potrošeno, bitno je da dušu sačuvamo - zaključio je iguman Arsenije.
Njegove reči ostavile su dubok utisak na vernike, podsećajući ih da je hrišćanski život, molitva i povezanost sa precima jedini pravi put očuvanja unutrašnje duhovne snage i večnog života u Hristu.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Od prvog ubistva u ljudskoj istoriji, kada je zavist navela Kaina da digne ruku na brata Avelja, do današnjih dana osećaj nepravde nikada nije prestao da razdire čoveka. Iguman manastira Ribnica otkriva šta je zapravo u korenu ovog zla.
Iza njegovog života, najpoznatija je ostala priča o tome kako je u jednom trenutku u njegov grad došao neki mađioničar i opsenar Iliodor koji je svojim lažima zavodio omladinu.
Mnogi smatraju da je džihad svaki rat u kome učestvuju muslimani, bez obzira da li se taj rat vodio iz ličnih, političkih ili teritorijalnih razloga, kaže Naik.
Iza naizgled „tehničkog“ Zakona o strancima prištinskih vlasti krije se rizik od prinudnog izbacivanja Srba, a primer protosinđela Fotija iz manastira Devina voda pokazuje koliko komplikovan život čeka naše ljude na Kosmetu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
U besedi nakon bogosluženja, iguman Arsenije pozvao je vernike da decu uče o istinskom značaju darivanja i da se oslobode obmana savremenog doba oličenih u simbolu Deda Mraza, ističući Svetog Nikolu kao uzor milosrđa i zajedništva.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
U besedi za sredu 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svaka sitnica koju zanemarimo u ovom životu nosi težinu i odlučuje da li ćemo steći duhovni dar ili ga zauvek izgubiti.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U besedi za sredu 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svaka sitnica koju zanemarimo u ovom životu nosi težinu i odlučuje da li ćemo steći duhovni dar ili ga zauvek izgubiti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Arhipa, Filimona i Apfija po starom i Svetog Gerasima Jordanskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Kazimira, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema većeg praznika.
