Vladimir LukićIguman Arsenije pred našim fotografom.
U tišini manastirskih zidina otkrio kako je pronašao put ka duhovnom prosvetljenju i izlečenju duše.
Vreme praznika pružilo je savršen trenutak da naša ekipa poseti manastir Svetih apostola Petra i Pavla, poznatiji kao Ribnica. Tamo smo se susreli sa jeromonahom i igumanom ovog manastira, ocem Arsenijem Jovanovićem, čije objave, pouke i komentari privlače veliku pažnju javnosti.
Iguman Arsenije, podelio je sa nama duboko lično iskustvo o tome kako je spoznao veru i koji trenutak je bio ključan da se oslobodi od okova demonskih iskušenja.
U tišini manastirskih zidina, otkrio nam je kako je pronašao put ka duhovnom prosvetljenju i izlečenju duše.
- Ja sam to sebe pitao, kada se meni Bog otkrio u Bruklinu, u Njujorku. Vozim se kolima, vidim tog nekog svog prijatelja, a ono letnje vreme, i s jedne i s druge strane ulice Sodoma i Gomora. Pakao: prostitutke, dileri, narkomani koji se valjaju po ulicama, policija koja prolazi, tuče, ubija, hapsi. Baveći se jedno vreme auto-prevozom, odem u te neke stambene kvartove, a ono puca sa svih strana...
- To se ne zna ko na koga puca, ubija, a ja idem i u meni rajsko stanje, potpuno vaskrsenje, tada su mi došli odgovori na sva pitanja. Međutim, to jedno pitanje zašto se Bog ne javi ovim ljudima, ovom unesrećenom Afroamerikancu sprženog mozga od kreka, zašto ovoj devojci koja prodaje svoje telo, koja će možda pokupiti sidu ili će je udaviti neki manijak, u nekom stanu, što ga nema kod njih, on mi je rekao: "Ja sam se razapeo za sve vas i prolio sam krv" i danas ima ljudi koji idu i propovedaju, ali ima onih koji ne žele da prihvate, i to je velika tajna.
Daću jedan primer: Kad sam se preobratio u veru, odmah se oko mene stvorila grupica ljudi, uglavnom Srba, Beograđana, koji su me znali od pre i sad vide promenu, naravno, nabolje, i krenu i oni u crkvu. Mnogi od njih su spoznali tu blagodest i pitali su me: "Pa, čoveče, što nam ranije nisi rekao za ovo?", međutim, nisu se svi zadržali.
Vladimir Lukić
Iguman Arsenije.
Zbog čega se nisu zadržali?
- Pa odgovor je jednostavan. Postoje i demonske sile koje su prisutne u podnebesju, koje su nekad bili anđeli svetlosti, a kasnije odmetnuti, odlazeći za svojim vođom Luciferom, postaju demoni. Vrlo dobro znam koliko se oni grčevito bore za nas. Dođu uveče, pa pitaju: "Gde si krenuo, kako si mislio da tek tako odeš." Ali ja znam da je on prevarant i samo se pomolim Bogu da me oslobodi od toga.
Nažalost, neki od ljudi ne mogu to da savladaju, krenu, uđu u neku vrstu pokajanja, shvate da je tu negde istina, ali, kao što mi je jedan od njih rekao jednom prilikom... Nema njega više u crkvi, ne dolazi i slučajno se srećemo u Njujorku, pitam ga gde je, što ne dolazi, on mi kaže: "Ma pusti... Kada smo krenuli u crkvu, jedne noći sam sanjao dolazi Ardžuna s mačem i pita me gde sam krenuo, kaže mi da sam njegov." Znači, njega je to uplašilo, on mu se poklonio i nije više dolazio u crkvu. Slaba mu je bila vera. A mogao je drugačije da postupi.
- Zato i kažem, mi ćemo na najbolji način misionariti, nećemo nikoga dozivati, ako neko dođe, mi ćemo mu reći i odgovoriti mu, a da idemo i vučemo nekoga za rukav, to ne, to je prevlast i zabluda.
Vladimir Lukić
Iguman Arsenije.
Često čujemo da vreme nikada nije bilo gore. Svedoci smo mnogobrojnih podela, što po svetu, što kod nas, kako gledate na to?
- Mi se molimo za mir celog sveta, za nepokolebljivost Božjih crkava i sjedinjenje svih. Šta to znači? Pa znači sjedinjenje, biti jedno, da budemo jedni s drugima i da Gospod Bog bude s nama i mi s njim Jer, kada je Bog s nama, kada shvatimo da smo svi jedno, onda tu podela nema. Ako dođe do nekih nesporazuma, mi to rešavamo na hrišćanski, blagodetan način, razgovaramo, obraćamo se...
- Baš nedavno nešto razmišljam kako je slovenski jezik divan. Kad kažemo da je neko bogat, šta to znači, pa jasno je, imati Boga. Znači najveće bogatstvo je imati Boga, biti obogaćen, a šta znači obratiti se nekom, već samo obraćanje u pravom smislu reči, dolazi do sporazuma, dakle o-brat, znači ti kad se nekome obraćaš, on ti već postaje brat, ti si se obratio.
Mi, nažalost, više nemamo obraćanja, imamo samo osude, siktanje jednih na druge, mi ne doživljavamo više čoveka kao brata ili sestru, već ga doživljavamo na navijački način: Zvezda - Partizan, pozicija - opozicija, demokrate - republikanci, četnici - partizani, muško - žensko... Više to nije jedno, to je razdvojeno i to je isključivo zbog toga što nemamo medijum, nemamo vezivo koje nas vezuje. Nama ljudima je potrebno vezivo, kao u svemu.
Vladimir Lukić
Iguman Arsenije pred našim fotografom.
Kaže da možemo da podignemo i najlepšu kuću, ali bez maltera će se srušiti.
- Mi Srbi imamo lepe crkvene pozdrave: Pomaže Bog, Bog ti pomogao ili Hristos je među nama, a drugi kaže, jeste i biće. Znači, nije dovoljno da su samo dvoje, već je potreban i medijum, a to je Hristos. Ako ćemo numerološki, to može i ovako da se predstavi: broj jedan je usamljenost, broj dva je sukob, a broj tri je idealna harmonija.
Sveto Trojstvo takođe može da nam bude uzor: Otac, Sin i Sveti duh, uvek je jedan između, uvek je tu harmonija, radost. Nažalost, danas, pripadajući ovoj zapadnoj civilizaciji, kojoj nikada nije trebalo da pripadamo, mi smo Hrista, kao što je Dostojevski govorio, oterali na nebo: "Idi ti gore, mi imamo ovde papu, imamo neke vođe kojima se klanjamo, ti nam ne trebaš"...
- On se tako povukao, ne želi ništa na silu, tako da ko ga neće - neće, a ko ga prizove, on će doći. Tako da, nažalost, u parlamentu, na utakmici, na poslu, na ulici, u braku skoro da Hrista nema više nigde i onda kad nema tog veziva, među nama su elektriciteti, loše energije, mržnje. Drugog čoveka vidimo kao smetnju za postizanje svojih ciljeva... Setimo se samo čuvenog Sartra, koji kada je dolazio, kada su bile pune sale ljudi koji žele da ga čuju, on je jednom prilikom rekao: "Dva je pakao, drugi čovek je meni pakao", pa kasnije kada su ga zbog toga napali, kada je shvatio šta je rekao, pokušavao je da se izvuče.
Upravo to je himna celog zapadnog sveta: "Smeta mi drugi." S druge strane, Sveti starac Siluan Atonski, Rus koji je proveo na Svetoj gori više od 50 godina, on je govorio: "Tvoj brat je tvoj život." Dakle, to je jedno, to je tvoj odnos s bližnjima, tvoj odnos prema životu, smrti, Bogu... To upravo govori koliko je važan tvoj odnos prema bližnjima - zaključuje iguman Arsenije.
BONUS VIDEO: Monah Arsenije: Božija ljubav je nešto najbolje od svega što sam okusio!
Priča o luksuznom vozilu, koje je privuklo pažnju meštana mioničkog kraja, dovela je do nesporazuma i pogrešnih predstava o životu monaha. Jeromonah Arsenije razjasnio je situaciju, pozivajući na smirenost i oprez u prosuđivanju.
Iguman manastira Ribnica smatra da srpsku pravoslavnu decu ne treba da vaspitaju strani psiholozi i moderni teoretičari, već sveštenstvo i monaštvo Srpske pravoslavne crkve.
U besedi nakon bogosluženja, iguman Arsenije pozvao je vernike da decu uče o istinskom značaju darivanja i da se oslobode obmana savremenog doba oličenih u simbolu Deda Mraza, ističući Svetog Nikolu kao uzor milosrđa i zajedništva.
Uz podršku Eparhije timočke i domaćina iz Grčke, porodice su devet dana uživale na obalama Egejskog mora, obilazile svetinje Olimpijske regije i iz Soluna ponele uspomene koje će dugo pamtiti.
Iako se smatra vrhuncem liturgijskog života, među vernicima ima i onih koji pričešću pristupaju olako, ne obraćajući dovoljno pažnje na duhovnu pripremu.
Iz knjige „Pravoslavni posni kuvar“ Nade Marković donosimo recept za drugačiji posni obrok na ulju, u kojem se prokelj obavijen hrskavim testom pretvara u ukusno jelo jednostavne pripreme.
Božić, Vaskrs, Bogojavljenje i druge velike praznike prate brojna narodna tumačenja i običaji, ali crkveno učenje njihov smisao vidi u duhovnoj poruci, a ne u predskazanjima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Iako se smatra vrhuncem liturgijskog života, među vernicima ima i onih koji pričešću pristupaju olako, ne obraćajući dovoljno pažnje na duhovnu pripremu.
Božić, Vaskrs, Bogojavljenje i druge velike praznike prate brojna narodna tumačenja i običaji, ali crkveno učenje njihov smisao vidi u duhovnoj poruci, a ne u predskazanjima.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Duhovima Sveti Kololaj Ohridski i Žički podseća da se ljudska moć, bogatstvo i slava pretvaraju u prah, dok dela zasnovana na pravdi i veri ostavljaju trag koji nadživljava i najmoćnija carstva.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Duhovima Sveti Kololaj Ohridski i Žički podseća da se ljudska moć, bogatstvo i slava pretvaraju u prah, dok dela zasnovana na pravdi i veri ostavljaju trag koji nadživljava i najmoćnija carstva.
Dok mnogi klonu pod teretom sopstvenih slabosti, poznati duhovnik sa Svete Gore upozorava da čoveka ne uništavaju samo padovi, već i trenutak kada odustane od borbe za promenu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
