Crkveno venčanje ima poseban značaj: ne zbog tradicije, običaja ili forme, već zbog toga što se tada priziva blagodat Duha svetoga na mladence - da ih vodi, čuva i osnaži u svim životnim izazovima.
U Pravoslavnoj crkvi brak nije samo pravni ili društveni čin, već Sveta Tajna – duhovno sjedinjenje muškarca i žene pred licem Božjim. Kroz crkveno venčanje, dvoje ljudi ne stupa samo u zajednički život, već ulazi u blagoslovljeni savez u kome se rađa nova "crkva u malom“ – porodica.
Zato crkveno venčanje ima poseban značaj: ne zbog tradicije, običaja ili forme, već zbog toga što se tada priziva blagodat Duha svetoga na mladence, da ih vodi, čuva i osnaži u svim životnim izazovima.
Da bi crkveni brak bio sklopljen, potrebno je da budu ispunjeni osnovni kanonski uslovi: da se venčavaju muškarac i žena, slobodnom voljom, da ne postoje prepreke za brak (kao što su krvno srodstvo ili već postojeći brak), da sveštenik koji obavlja venčanje bude kanonski, da venčanje bude u pravoslavnom hramu i uz prisustvo validnih svedoka – kumova.
O značaju pripreme za venčanje i spoljašnjem dostojanstvu tog trenutka govorio je i sada upokojeni protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić, koji je jednom verniku objasnio kako bi mladenci trebalo da izgledaju na crkvenom venčanju.
Shutterstock/Wirestock Creators
Na crkvenom venčanju ne mora da se nosi venčanica
– Za valjan hrišćanski brak važno je da su ispunjeni svi bitni uslovi, ali i da mladenci sa poštovanjem pristupe samom činu venčanja. Mlada se oblači u belu haljinu, ne mora to biti klasična venčanica, jer bela boja simbolizuje čednost i nevinost sa kojom žena stupa u brak. Mladoženja bi trebalo da bude u svečanom odelu, koje ne mora biti crno, ali treba da odražava ozbiljnost i svetost trenutka - istakao je on i dodao:
- Jer, bez obzira na to da li će na venčanju biti samo kumovi i roditelji, ili stotine gostiju, samom činu venčanja treba pristupiti s punom odgovornošću i unutrašnjom sabranošću. Veo na glavi neveste nije obavezan, kao ni cvet u kosi, jer će oboje biti ovenčani bračnim vencem, u obliku krune, dok sveštenik izgovara molitvu: "Gospode Bože naš, slavom i čašću venčaj ih!"
On se pozabavio i pitanjem da li sklapanje crkvenog braka podrazumeva i pravljenje svadbe.
- Sve ono što je najvažnije za vaš budući brak dogodiće se upravo tu, pred Bogom, u crkvi, i bez svadbenog veselja. Jer, ono što čini brak blagoslovenim nije muzika, hrana ili broj gostiju, već molitva i prisustvo Božje blagodati - zaključio je otac Dušan.
Blagodatni oganj se prvi put javio 335. godine na Veliku subotu i posle godinama do dana današnjeg i to samo pravoslavnom patrijarhu, dajući time potvrdu istinitosti i ispravnosti naše pravoslavne vere.
Bratstvo čuva posebnu recepturu vaskršnje pogače koja spaja bogate mirise pomorandže, začina i putera, dok način pripreme otkriva zašto ovaj hleb zauzima važno mesto na monaškoj prazničnoj trpezi.
Dok vernici u hramove donose jaja i prazničnu hranu na osvećenje, Crkva čuva neobičan ritam ovog dana – između groba i vaskrsenja odvija se tihi događaj sa snažnom porukom hrišćanstva
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Dok statistike pokazuju da sve više brakova puca, protojerej Vadim Gladikij objašnjava zašto pravoslavna crkva drugi brak ne smatra idealom, ali ga ipak dopušta — i šta zapravo znači poseban čin venčanja dvobračnih.
Srpkinja otkrila da je u vezi sa muškarcem s kojim ima zajedničke pretke - njihove čukunbabe su rođene sestre – i pitala sveštenika da li bi njihov brak mogao biti blagosloven.
Blagodatni oganj se prvi put javio 335. godine na Veliku subotu i posle godinama do dana današnjeg i to samo pravoslavnom patrijarhu, dajući time potvrdu istinitosti i ispravnosti naše pravoslavne vere.
Blagodatni oganj se prvi put javio 335. godine na Veliku subotu i posle godinama do dana današnjeg i to samo pravoslavnom patrijarhu, dajući time potvrdu istinitosti i ispravnosti naše pravoslavne vere.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Jeroshimonah Mihail (Pitkevič) iz Pskovopečerskog manastira razotkriva nevidljivu borbu u čoveku koja se ne vidi spolja, ali odlučuje da li mir postoji ili je samo privid.
Patrijarh ukazuje da se Vaskrsli Hristos ne prepoznaje spoljašnjim pogledom, već u ličnom susretu, evharistijskoj zajednici i delatnoj ljubavi prema bližnjem, naročito prema stradalima i vernom narodu na Kosovu i Metohiji.
Uz blagoslov patrijarha Porfirija, Oganj iz Jerusalima biće donet u Srbiju, a u 23 časa, na početku Vaskršnjeg jutrenja, biće upaljena prva sveća u zavetnom hramu na Vračaru.
