Crkveno venčanje ima poseban značaj: ne zbog tradicije, običaja ili forme, već zbog toga što se tada priziva blagodat Duha svetoga na mladence - da ih vodi, čuva i osnaži u svim životnim izazovima.
U Pravoslavnoj crkvi brak nije samo pravni ili društveni čin, već Sveta Tajna – duhovno sjedinjenje muškarca i žene pred licem Božjim. Kroz crkveno venčanje, dvoje ljudi ne stupa samo u zajednički život, već ulazi u blagoslovljeni savez u kome se rađa nova "crkva u malom“ – porodica.
Zato crkveno venčanje ima poseban značaj: ne zbog tradicije, običaja ili forme, već zbog toga što se tada priziva blagodat Duha svetoga na mladence, da ih vodi, čuva i osnaži u svim životnim izazovima.
Da bi crkveni brak bio sklopljen, potrebno je da budu ispunjeni osnovni kanonski uslovi: da se venčavaju muškarac i žena, slobodnom voljom, da ne postoje prepreke za brak (kao što su krvno srodstvo ili već postojeći brak), da sveštenik koji obavlja venčanje bude kanonski, da venčanje bude u pravoslavnom hramu i uz prisustvo validnih svedoka – kumova.
O značaju pripreme za venčanje i spoljašnjem dostojanstvu tog trenutka govorio je i sada upokojeni protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić, koji je jednom verniku objasnio kako bi mladenci trebalo da izgledaju na crkvenom venčanju.
– Za valjan hrišćanski brak važno je da su ispunjeni svi bitni uslovi, ali i da mladenci sa poštovanjem pristupe samom činu venčanja. Mlada se oblači u belu haljinu, ne mora to biti klasična venčanica, jer bela boja simbolizuje čednost i nevinost sa kojom žena stupa u brak. Mladoženja bi trebalo da bude u svečanom odelu, koje ne mora biti crno, ali treba da odražava ozbiljnost i svetost trenutka - istakao je on i dodao:
- Jer, bez obzira na to da li će na venčanju biti samo kumovi i roditelji, ili stotine gostiju, samom činu venčanja treba pristupiti s punom odgovornošću i unutrašnjom sabranošću. Veo na glavi neveste nije obavezan, kao ni cvet u kosi, jer će oboje biti ovenčani bračnim vencem, u obliku krune, dok sveštenik izgovara molitvu: "Gospode Bože naš, slavom i čašću venčaj ih!"
On se pozabavio i pitanjem da li sklapanje crkvenog braka podrazumeva i pravljenje svadbe.
- Sve ono što je najvažnije za vaš budući brak dogodiće se upravo tu, pred Bogom, u crkvi, i bez svadbenog veselja. Jer, ono što čini brak blagoslovenim nije muzika, hrana ili broj gostiju, već molitva i prisustvo Božje blagodati - zaključio je otac Dušan.
Shutterstock/Wirestock Creators
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sveti oci često su ukazivali na zavist kao na tihu, podmuklu bolest duše.
Proslava krsne slave je znak pripadnosti pravoslavnoj veri i neprekidna veza između predaka i potomaka, čoveka i Boga.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Umesto brojanja zalogaja i pravila, protojerej Aleksej Uminski ukazuje na unutrašnju borbu i lični odnos sa Bogom koji se ne da svesti na spiskove dozvola i zabrana.
U besedi za 25. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos spaja ono što je bilo razdvojeno i zašto samo kroz Njega svaki čovek i svaka zajednica mogu pronaći snagu i smisao
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Bračnim pravilima Srpske pravoslavne crkve propisano je da lica, koja žele da sklope brak, odlaze zajedno sa roditeljima i kumovima kod sveštenika.
Dok statistike pokazuju da sve više brakova puca, protojerej Vadim Gladikij objašnjava zašto pravoslavna crkva drugi brak ne smatra idealom, ali ga ipak dopušta — i šta zapravo znači poseban čin venčanja dvobračnih.
Srpkinja otkrila da je u vezi sa muškarcem s kojim ima zajedničke pretke - njihove čukunbabe su rođene sestre – i pitala sveštenika da li bi njihov brak mogao biti blagosloven.
Za Crkvu su, kad je u pitanju sklapanje bračne zajednice, bitne samo dve stvari.
Sveti oci često su ukazivali na zavist kao na tihu, podmuklu bolest duše.
Proslava krsne slave je znak pripadnosti pravoslavnoj veri i neprekidna veza između predaka i potomaka, čoveka i Boga.
Umesto brojanja zalogaja i pravila, protojerej Aleksej Uminski ukazuje na unutrašnju borbu i lični odnos sa Bogom koji se ne da svesti na spiskove dozvola i zabrana.
U besedi za 25. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos spaja ono što je bilo razdvojeno i zašto samo kroz Njega svaki čovek i svaka zajednica mogu pronaći snagu i smisao
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Ajet 57:21 govori o oprostu, ogromnoj milosti i trci koja se ne vodi među ljudima, već sa sopstvenim slabostima.
Izvori iz Rimske kurije otkrivaju da je Svetoj Stolici stizala lažirana dokumentacija o Alojzu Stepincu, dok stručnjaci tvrde da je manipulacija arhivima bila planski sprovođena.
Dok statistike pokazuju da sve više brakova puca, protojerej Vadim Gladikij objašnjava zašto pravoslavna crkva drugi brak ne smatra idealom, ali ga ipak dopušta — i šta zapravo znači poseban čin venčanja dvobračnih.
