Crkveno venčanje ima poseban značaj: ne zbog tradicije, običaja ili forme, već zbog toga što se tada priziva blagodat Duha svetoga na mladence - da ih vodi, čuva i osnaži u svim životnim izazovima.
U Pravoslavnoj crkvi brak nije samo pravni ili društveni čin, već Sveta Tajna – duhovno sjedinjenje muškarca i žene pred licem Božjim. Kroz crkveno venčanje, dvoje ljudi ne stupa samo u zajednički život, već ulazi u blagoslovljeni savez u kome se rađa nova "crkva u malom“ – porodica.
Zato crkveno venčanje ima poseban značaj: ne zbog tradicije, običaja ili forme, već zbog toga što se tada priziva blagodat Duha svetoga na mladence, da ih vodi, čuva i osnaži u svim životnim izazovima.
Da bi crkveni brak bio sklopljen, potrebno je da budu ispunjeni osnovni kanonski uslovi: da se venčavaju muškarac i žena, slobodnom voljom, da ne postoje prepreke za brak (kao što su krvno srodstvo ili već postojeći brak), da sveštenik koji obavlja venčanje bude kanonski, da venčanje bude u pravoslavnom hramu i uz prisustvo validnih svedoka – kumova.
O značaju pripreme za venčanje i spoljašnjem dostojanstvu tog trenutka govorio je i sada upokojeni protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić, koji je jednom verniku objasnio kako bi mladenci trebalo da izgledaju na crkvenom venčanju.
– Za valjan hrišćanski brak važno je da su ispunjeni svi bitni uslovi, ali i da mladenci sa poštovanjem pristupe samom činu venčanja. Mlada se oblači u belu haljinu, ne mora to biti klasična venčanica, jer bela boja simbolizuje čednost i nevinost sa kojom žena stupa u brak. Mladoženja bi trebalo da bude u svečanom odelu, koje ne mora biti crno, ali treba da odražava ozbiljnost i svetost trenutka - istakao je on i dodao:
- Jer, bez obzira na to da li će na venčanju biti samo kumovi i roditelji, ili stotine gostiju, samom činu venčanja treba pristupiti s punom odgovornošću i unutrašnjom sabranošću. Veo na glavi neveste nije obavezan, kao ni cvet u kosi, jer će oboje biti ovenčani bračnim vencem, u obliku krune, dok sveštenik izgovara molitvu: "Gospode Bože naš, slavom i čašću venčaj ih!"
On se pozabavio i pitanjem da li sklapanje crkvenog braka podrazumeva i pravljenje svadbe.
- Sve ono što je najvažnije za vaš budući brak dogodiće se upravo tu, pred Bogom, u crkvi, i bez svadbenog veselja. Jer, ono što čini brak blagoslovenim nije muzika, hrana ili broj gostiju, već molitva i prisustvo Božje blagodati - zaključio je otac Dušan.
Shutterstock/Wirestock Creators
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Želeći da se zaštite od zla, mnogi nesvesno upadaju u stanje koje im oduzima spokoj i udaljava ih od istinske vere.
Sveti Kir i Jovan u pravoslavlju se nazivaju besrebrenicima, jer su kao lekari pomagali ljudima bez ikakve nadoknade, služeći bolesnima iz ljubavi prema Bogu i bližnjima.
U razgovoru je bilo reči o zaštiti ljudskog dostojanstva i ulozi Crkve u pružanju pomoći onima kojima je ona najpotrebnija.
Blaženopočivši grčki arhijerej upozorio je na sablazan zbog neprikladnog odevanja u crkvi, odgovornost sveštenika i mere za očuvanje bogoslužbenog poretka.
Episkop vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički podsetio na reči Tesline majke Đuke, očevu ljubav prema znanju i vaspitanje koje je budućeg pronalazača usmerilo da darove posveti službi čovečanstvu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Bračnim pravilima Srpske pravoslavne crkve propisano je da lica, koja žele da sklope brak, odlaze zajedno sa roditeljima i kumovima kod sveštenika.
U obredu crkvenog venčanja u pravoslavnoj crkvi burme imaju posebno mesto.
Dok statistike pokazuju da sve više brakova puca, protojerej Vadim Gladikij objašnjava zašto pravoslavna crkva drugi brak ne smatra idealom, ali ga ipak dopušta — i šta zapravo znači poseban čin venčanja dvobračnih.
Srpkinja otkrila da je u vezi sa muškarcem s kojim ima zajedničke pretke - njihove čukunbabe su rođene sestre – i pitala sveštenika da li bi njihov brak mogao biti blagosloven.
Želeći da se zaštite od zla, mnogi nesvesno upadaju u stanje koje im oduzima spokoj i udaljava ih od istinske vere.
Blaženopočivši grčki arhijerej upozorio je na sablazan zbog neprikladnog odevanja u crkvi, odgovornost sveštenika i mere za očuvanje bogoslužbenog poretka.
Episkop vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički podsetio na reči Tesline majke Đuke, očevu ljubav prema znanju i vaspitanje koje je budućeg pronalazača usmerilo da darove posveti službi čovečanstvu.
Crkva uči da nijedan čovek nije prepušten sam sebi, već da mu je od Boga dat anđeo čuvar koji ga štiti, ukrepljuje i podstiče da ide putem spasenja.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
U molitvenom prisustvu mitropolita Joanikija, ostroške bratije i brojnih vernika, ispraćen je monah čiji je život bio posvećen Bogu, molitvi i ljubavi prema bližnjima, uz poruku da smrt nije kraj, već prelazak u novi život.
Bez ulja, sa nekoliko jednostavnih namirnica i mnogo ljubavi, ovo posno jelo iz knjige "Ko posti dušu gosti" pokazuje kako se u skromnoj trpezi kriju bogat ukus, tradicija i duh pravoslavnih manastira.
Episkop bihaćko-petrovački upozorio je da istorija opominje sve narode u Bosni i Hercegovini i pozvao na dogovor, uvažavanje različitosti i rešavanje važnih pitanja kroz konsenzus.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
