Crkveno venčanje ima poseban značaj: ne zbog tradicije, običaja ili forme, već zbog toga što se tada priziva blagodat Duha svetoga na mladence - da ih vodi, čuva i osnaži u svim životnim izazovima.
U Pravoslavnoj crkvi brak nije samo pravni ili društveni čin, već Sveta Tajna – duhovno sjedinjenje muškarca i žene pred licem Božjim. Kroz crkveno venčanje, dvoje ljudi ne stupa samo u zajednički život, već ulazi u blagoslovljeni savez u kome se rađa nova "crkva u malom“ – porodica.
Zato crkveno venčanje ima poseban značaj: ne zbog tradicije, običaja ili forme, već zbog toga što se tada priziva blagodat Duha svetoga na mladence, da ih vodi, čuva i osnaži u svim životnim izazovima.
Da bi crkveni brak bio sklopljen, potrebno je da budu ispunjeni osnovni kanonski uslovi: da se venčavaju muškarac i žena, slobodnom voljom, da ne postoje prepreke za brak (kao što su krvno srodstvo ili već postojeći brak), da sveštenik koji obavlja venčanje bude kanonski, da venčanje bude u pravoslavnom hramu i uz prisustvo validnih svedoka – kumova.
O značaju pripreme za venčanje i spoljašnjem dostojanstvu tog trenutka govorio je i sada upokojeni protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić, koji je jednom verniku objasnio kako bi mladenci trebalo da izgledaju na crkvenom venčanju.
Shutterstock/Wirestock Creators
Na crkvenom venčanju ne mora da se nosi venčanica
– Za valjan hrišćanski brak važno je da su ispunjeni svi bitni uslovi, ali i da mladenci sa poštovanjem pristupe samom činu venčanja. Mlada se oblači u belu haljinu, ne mora to biti klasična venčanica, jer bela boja simbolizuje čednost i nevinost sa kojom žena stupa u brak. Mladoženja bi trebalo da bude u svečanom odelu, koje ne mora biti crno, ali treba da odražava ozbiljnost i svetost trenutka - istakao je on i dodao:
- Jer, bez obzira na to da li će na venčanju biti samo kumovi i roditelji, ili stotine gostiju, samom činu venčanja treba pristupiti s punom odgovornošću i unutrašnjom sabranošću. Veo na glavi neveste nije obavezan, kao ni cvet u kosi, jer će oboje biti ovenčani bračnim vencem, u obliku krune, dok sveštenik izgovara molitvu: "Gospode Bože naš, slavom i čašću venčaj ih!"
On se pozabavio i pitanjem da li sklapanje crkvenog braka podrazumeva i pravljenje svadbe.
- Sve ono što je najvažnije za vaš budući brak dogodiće se upravo tu, pred Bogom, u crkvi, i bez svadbenog veselja. Jer, ono što čini brak blagoslovenim nije muzika, hrana ili broj gostiju, već molitva i prisustvo Božje blagodati - zaključio je otac Dušan.
Svetinja u Mrtvici, stara više od 15 vekova, našla se na ivici uništenja kada je osumnjičeni B. D. zapalio ikonostas i bogoslužbene knjige. Vernici su hrabro reagovali i sprečili katastrofu, a manastir je i ovog puta odoleo zlu.
U besedi za 19. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o plamenu roditeljske i sinovske ljubavi koji menja srce – samo retki ga primećuju.
Kroz istoriju izricana je jereticima i izdajnicima, a posebno je odjeknula anatema mitropolita Amfilohija. Iza tih reči stoji dubok duhovni poziv Crkve — na pokajanje i povratak veri.
Sura Ez-Zumer (39:53–59) i dnevni izbor iz knjige "Kuran – 365 izbora za svakodnevno čitanje" za 12. oktobar podsećaju da je duhovna obnova moguća u svakom trenutku, dok je pravovremena predaja Alahu ključ spasa.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Srpkinja otkrila da je u vezi sa muškarcem s kojim ima zajedničke pretke - njihove čukunbabe su rođene sestre – i pitala sveštenika da li bi njihov brak mogao biti blagosloven.
Kroz istoriju izricana je jereticima i izdajnicima, a posebno je odjeknula anatema mitropolita Amfilohija. Iza tih reči stoji dubok duhovni poziv Crkve — na pokajanje i povratak veri.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Posle godina traganja za duhovnim pozivom, Laís i Džekson Dognini pronašli su ljubav jedno u drugom — na putu koji je vodio kroz samostan i bogosloviju.
