Volonteri Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke doneli su pomoć i nadu, a jedno krštenje pretvorilo zatvor u hram i simbol novog početka.
Iza zatvorskih zidina i gvozdenih vrata, tamo gde mnogi misle da nema mesta za nadu, dogodio se susret koji govori više od hiljadu reči. U Okružni zatvor u Beogradu, među zatvorenicima je odjeknula poruka da Božja ljubav ne poznaje granice ni zidove.
Sa blagoslovom patrijarha srpskog Porfirije, članovi Milosrdne sekcije Versko dobrotvorno starateljstvo Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke posetili su ovu ustanovu, donoseći ne samo humanitarnu pomoć već i duhovnu podršku, utehu i podsećanje da Crkva ostaje uz svoju decu — i kada je sloboda ograničena.
U okviru svoje dugogodišnje misije, Versko dobrotvorno starateljstvo redovno okuplja vernike iza zatvorskih zidina oko paraklisa Vaskrsenja Hristovog. Upravo tu, pod duhovnim rukovodstvom sveštenika Gligorija Markovića, iz godine u godinu raste jedna tiha, ali snažna liturgijska zajednica — zajednica onih koji, iako lišeni slobode, nisu lišeni dostojanstva ni ljubavi Božje.
Ovog jutra, sveštenik Branislav Jocić i volonteri uručili su 450 higijenskih paketa zatvorenicima kojima je pomoć najpotrebnija. Tokom posete razgovarali su sa novim upravnikom Aleksandrom Alimpićem i načelnikom tretmana, potvrđujući da saradnja Crkve i zatvorske uprave ima ne samo humanitarni, već i duboki duhovni značaj.
Najdublji trenutak posete bio je čin svete tajne krštenja jednog zatvorenika. U tihom molitvenom ozračju, uz prisustvo osoblja, volontera i drugih zatvorenika, ovaj događaj postao je snažan simbol nade i novog početka. U tom trenutku, zatvorski prostor pretvorio se u hram u kojem je zaživeo stih iz Poslanice Galatima (3, 28): „Nema više Judejca ni Jelina, nema više roba ni slobodnjaka... jer ste vi svi jedno u Hristu Isusu.“
Poruka ovog susreta bila je jasna — niko nije zaboravljen, a svetlost Vaskrsenja može zasijati i u najmračnijim mestima. Versko dobrotvorno starateljstvo još jednom je pokazalo da milosrđe nije samo čin davanja, već i dodir srca, most koji spaja one iza i ispred zidina, u Hristu, koji svakome daje priliku za novi početak.
Bio je bogobojažljiv i krotak od ranog detinjstva.
Ovaj sveti period traje sedam nedelja i predstavlja vreme duhovne pripreme, pokajanja, molitve i uzdržanja, kako bi vernici dostojno dočekali praznik nad praznicima - Vaskrs.
Vernici su se sabrali u prvoj srpskoj školi u dijaspori, gde je nova direktorka uvedena u dužnost molitvom, a zajednica još jednom pokazala kako se identitet čuva znanjem, verom i zajedništvom.
Od prvog dana posta do Strastne nedelje, vodič kroz bogosluženja, duhovne vežbe, ispovest, pričešće i svakodnevne navike koje pomažu da se pripremite za praznik Vaskrsenja Hristovog.
Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Majka i dve ćerke iz Turske primile su svetu tajnu krštenja u trebinjskom hramu Svetih arhangela.
Mališanima stigle hiljade poklona iz Verskog dobrotvornog starateljstva i humanitarne organizacije „Naši Srbi“ iz Čikaga, uz podsećanje na ljubav i dar života kroz pravoslavne vrednosti.
U prisustvu patrijarha Porfirija i ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, potpisan je ugovor kojim država podržava šest decenija Verskog-dobrotvornog starateljstva i tradicije pomoći gladnima, bolesnima i onima koji se bore sa zavisnostima.
Nakon godinu dana pripreme i učešća na bogosluženjima mladi ljudi iz Holandije kršteni su i miropomazani u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, potvrđujući da sve više Evropljana traži mir i istinu u pravoslavlju.
Vernici su se sabrali u prvoj srpskoj školi u dijaspori, gde je nova direktorka uvedena u dužnost molitvom, a zajednica još jednom pokazala kako se identitet čuva znanjem, verom i zajedništvom.
U Siropusnu nedelju, pred početak Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike na praštanje, pokajanje i unutrašnje čišćenje srca, upozorivši da bez ljubavi i zajedništva nijedno pravilo nema smisla.
Litija od Sabornog hrama do Nemanjinog grada u čast Svetog Simeona Mirotočivog ujedinila je hiljade vernika.
U Hramu Svetih apostola Petra i Pavla obeleženo je 83 godine od tragedije – narod i deca Tutina čuvaju uspomenu na postradale novomučenike.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
U besedi za prvi dan Velikoga posta, dan koji skida veo sa očiju savesti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje da najveća odgovornost leži u onima koji su primili dar vere, ali ignorišu svetlost i upozorenja Crkve.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Haralampija po starom i Svetog Polikarpa po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Polikarpa, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
