Volonteri Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke doneli su pomoć i nadu, a jedno krštenje pretvorilo zatvor u hram i simbol novog početka.
Iza zatvorskih zidina i gvozdenih vrata, tamo gde mnogi misle da nema mesta za nadu, dogodio se susret koji govori više od hiljadu reči. U Okružni zatvor u Beogradu, među zatvorenicima je odjeknula poruka da Božja ljubav ne poznaje granice ni zidove.
Sa blagoslovom patrijarha srpskog Porfirije, članovi Milosrdne sekcije Versko dobrotvorno starateljstvo Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke posetili su ovu ustanovu, donoseći ne samo humanitarnu pomoć već i duhovnu podršku, utehu i podsećanje da Crkva ostaje uz svoju decu — i kada je sloboda ograničena.
U okviru svoje dugogodišnje misije, Versko dobrotvorno starateljstvo redovno okuplja vernike iza zatvorskih zidina oko paraklisa Vaskrsenja Hristovog. Upravo tu, pod duhovnim rukovodstvom sveštenika Gligorija Markovića, iz godine u godinu raste jedna tiha, ali snažna liturgijska zajednica — zajednica onih koji, iako lišeni slobode, nisu lišeni dostojanstva ni ljubavi Božje.
Ovog jutra, sveštenik Branislav Jocić i volonteri uručili su 450 higijenskih paketa zatvorenicima kojima je pomoć najpotrebnija. Tokom posete razgovarali su sa novim upravnikom Aleksandrom Alimpićem i načelnikom tretmana, potvrđujući da saradnja Crkve i zatvorske uprave ima ne samo humanitarni, već i duboki duhovni značaj.
Najdublji trenutak posete bio je čin svete tajne krštenja jednog zatvorenika. U tihom molitvenom ozračju, uz prisustvo osoblja, volontera i drugih zatvorenika, ovaj događaj postao je snažan simbol nade i novog početka. U tom trenutku, zatvorski prostor pretvorio se u hram u kojem je zaživeo stih iz Poslanice Galatima (3, 28): „Nema više Judejca ni Jelina, nema više roba ni slobodnjaka... jer ste vi svi jedno u Hristu Isusu.“
Poruka ovog susreta bila je jasna — niko nije zaboravljen, a svetlost Vaskrsenja može zasijati i u najmračnijim mestima. Versko dobrotvorno starateljstvo još jednom je pokazalo da milosrđe nije samo čin davanja, već i dodir srca, most koji spaja one iza i ispred zidina, u Hristu, koji svakome daje priliku za novi početak.
Pravoslavna crkva s velikom ozbiljnošću gleda na motive ulaska u brak.
Hijerarhija, koja po svojoj prirodi može imati zaštitnu i organizacionu ulogu, u savremenim okolnostima prerasta u mehanizam kontrole i ućutkivanja.
Volonteri Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke doneli su pomoć i nadu, a jedno krštenje pretvorilo zatvor u hram i simbol novog početka.
Lagano, mirisno i neodoljivo hrskavo — ovo jelo od prokelja u testu donosi toplinu porodične trpeze i savršeno se uklapa u dane posta.
Osim Miholjskih, tokom godine se obeležavaju još i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Nakon godinu dana pripreme i učešća na bogosluženjima mladi ljudi iz Holandije kršteni su i miropomazani u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, potvrđujući da sve više Evropljana traži mir i istinu u pravoslavlju.
U Staroj crkvi na Baščaršiji obeležen je praznik ove ravnoapostolne svetiteljke, gde su se vernici uz molitvu poklonili svetoj relikviji.
Na praznik Prepodobne Efrosinije i Prepodobnog Sergija Radonješkog u Crkvi Svete Trojice u Donjem Ostrogu služena je zaupokojena liturgija za pokoj duše oca Ilije.
Povodom rođendana predsednika Ruske Federacije, Patrijarh srpski ističe vekovne veze Srpske pravoslavne crkve i Ruske pravoslavne crkve između dva bratska naroda.
U toploj i bratskoj atmosferi, poglavar Srpske pravoslavne crkve primio je visokog gosta iz Ruske pravoslavne crkve, a razgovor je protekao u znaku zajedničke molitve, sabornosti i neraskidivih duhovnih veza dva pravoslavna naroda.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
U ajetima 21–22 iz sure Az-Zumar kiša postaje snažan simbol prolaznosti i duhovnog buđenja. U tim rečima krije se opomena, ali i nada za svakoga ko želi da srce otvori svetlu.
Prava radost, kako ističe starac Emilijan, postaje duhovna snaga koja pročišćava dušu i pretvara molitve, podvige i suze u put ka sjedinjenju sa Bogom. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. petak po duhovima.
Glavni vojni imam i potpukovnik Vojske Srbije govori o povratku verskih službenika u vojsku i otkriva zašto je mir mnogo više od običnog pozdrava i zašto veruje da većina ljudi u Srbiji nosi dobro u sebi.
