U Kuzbasu je odigran prvi međunarodni turnir pravoslavnih ekipa, gde su penali odlučili pobednika, ali je pravi trijumf bio u zajedništvu, veri i prijateljstvu koje je nadvladalo takmičenje.
U „Kuzbas Areni”, u ruskom gradu Kuzbas, ispisano je jedno neobično, ali simbolično poglavlje savremenog pravoslavnog života, održan je prvi međunarodni turnir u malom fudbalu na kojem su učestvovale ekipe sveštenoslužitelja Ruske i Srpske pravoslavne crkve. Po prvi put u Rusiji, na istom terenu našli su se sveštenici koji su, umesto liturgijskih odeždi, obukli sportske dresove, ali su sa sobom poneli isti duh zajedništva i bratske povezanosti.
Na turniru su učestvovale četiri ekipe: predstavnici Kuzbaske, Sankt-Peterburške i Tomske mitropolije, kao i gosti iz Valjevske eparhije Srpske pravoslavne crkve. Takmičenje je od početka imalo snažan simbolički karakter: susret Crkava koje dele zajedničku tradiciju, veru i istorijsko prijateljstvo, ovoga puta na sportskom terenu.
Svečano otvaranje predvodio je episkop novokuznjecki i taštagolski Vladimir, koji je u obraćanju učesnicima i publici naglasio da sport može biti prostor koji jača prijateljstvo i duhovne veze između bratskih naroda. Njegove reči dale su ton celom događaju, u kojem je takmičenje imalo jednaku težinu kao i duh zajedništva.
Prisutnima su se obratili i zamenik predsednika Vlade Kuzbasa za oblast obrazovanja, nauke i omladinske politike Anton Aleksandrovič Pjatovski, kao i sveštenik Bogdan Polevoj, član Patrijaršijske komisije za fizičku kulturu i sport i kapiten ekipe sveštenoslužitelja Sankt-Peterburške mitropolije. Organizaciju i tok turnira vodio je sveštenik Vjačeslav Lanski, pomoćnik eparhijskog arhijereja za crkvenu službu.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Uoči prvog sudijskog zvižduka atmosfera je imala gotovo svečani karakter. Intonirane su državne himne Rusije i Srbije, a potom i tropar praznika Vaznesenja Gospodnjeg, što je dodatno naglasilo duhovni okvir događaja. Poseban trenutak bilo je i video-obraćanje fudbalera Aleksandra Golovina, koji je učesnicima poželeo fer igru i lepe sportske trenutke.
Sportski deo turnira doneo je veliko uzbuđenje do samog kraja. U finalu su se sastali domaćini iz Kuzbaske mitropolije i gosti iz Srbije. Regularni deo meča završen je nerešenim rezultatom, pa je pobednik odlučen izvođenjem penala, u kojima su precizniji bili sveštenici Eparhije valjevske Srpske pravoslavne crkve. Time su osvojili pobednički pehar i postali prvi šampioni ovog međunarodnog susreta.
Domaća ekipa Kuzbasa osvojila je srebrnu medalju, dok je bronza pripala Sankt-Peterburškoj eparhiji. Četvrto mesto zauzeli su predstavnici Tomske mitropolije, koji su takođe ostavili snažan utisak borbenošću i fer-plejom.
Na ceremoniji dodele nagrada prisustvovali su mitropolit kemerovski i prokopjevski Aristarh i gubernator Kuzbasa Ilja Seredjuk. Gubernator je tom prilikom istakao da se „postavlja nova tradicija” i da fudbal ima snagu da ujedinjuje ljude, podsećajući na važne ljudske i hrišćanske vrednosti.
Mitropolit Aristarh je naglasio da ovakvi susreti prevazilaze sportski karakter i postaju mesto susreta i zbližavanja bratskih naroda, uz podsećanje na hrišćanske vrline: poštenu borbu, međusobno poštovanje i ljubav prema bližnjem.
Završnica turnira protekla je u svečanom tonu: ekipama su uručeni pehari, medalje i prigodni pokloni, a događaj je završen zajedničkim fotografisanjem, koje je simbolično zabeležilo susret sporta, vere i prijateljstva.
Ideja za ovaj turnir nije nastala slučajno. Prvi koraci napravljeni su još prošle godine tokom prijateljskog susreta, kada su predstavnici Valjevske eparhije posetili Kuzbas i odigrali utakmicu sa lokalnim sveštenicima. Uzvratna poseta Kuzbašana Srbiji u jesen 2025. godine dodatno je učvrstila saradnju i dovela do dogovora da se organizuje prvi međunarodni turnir sveštenoslužitelja koji dele ljubav prema fudbalu.
Tako je u Kuzbasu nastao događaj koji je spojio sport i duhovnost, takmičenje i prijateljstvo i koji bi, kako učesnici poručuju, mogao postati nova tradicija u pravoslavnom svetu.
Posle gotovo 60 godina iza industrijskih ograda u Pančevu, manastir Vojlovica ponovo prelazi pod okrilje Srpske pravoslavne crkve, uz poruke o istorijskoj pravdi i bratskim vezama Srbije i Rusije.
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je patrijarhu moskovskom i cele Rusije toplu čestitku povodom imendana, poželeo mu mudrost, snagu i Božji blagoslov i podsetio na značaj Svetog Kirila za duhovni život slovenskih naroda.
Navodi o pronađenim narkoticima, oštre optužbe Moskve i tvrdnje o „organizovanoj provokaciji“ pretvorili su policijsku kontrolu u Karlovim Varima u međunarodni slučaj sa ozbiljnim političkim i crkvenim posledicama.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Najpre je bio rimski vojnik zadužen da čuva hrišćanskog zatvorenika, a upravo taj susret doveo ga je do vere zbog koje će kasnije pred carem odbiti da se odrekne Hrista.
Vozilo će biti uvakufljeno i koristiće se za potrebe Mešihata i službena putovanja njegovih predstavnika, a poznati humanista objasnio je i šta ga je podstaklo na ovakav potez.
Na svečanosti u budvanskom Starom gradu govorio je o njenom mestu u duhovnosti i kulturi, od Miroslavljevog jevanđelja i dela Svetog Save do Njegoša, svetih hramova, pravnih spomenika i velikih srpskih naučnika.
Otac Benedikt govori o njihovom razgovoru iza zatvorenih vrata, pitanjima koja je slavna pevačica postavila o veri i molitvi, kao i rečima koje je uputila svojim saradnicima pre nego što je napustila svetinju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Na svečanosti u budvanskom Starom gradu govorio je o njenom mestu u duhovnosti i kulturi, od Miroslavljevog jevanđelja i dela Svetog Save do Njegoša, svetih hramova, pravnih spomenika i velikih srpskih naučnika.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
Na liturgiji nadomak Lazarevca, mitropolit šumadijski besedio je o tome kako pronaći mir.
Na društvenim mrežama tvrdilo se da će episkop Irinej uručiti nagradu predsedniku Ukrajine, što je Eparhija istočnoamerička kategorički demantovala.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
U predanju Crkve postoji snažna slika nevidljivog sveta koji prati čoveka dok prilazi Svetoj čaši.
Slatki kupus, pirinač, paradajz i luk dovoljni su za zasitno jelo koje se lako prilagođava pravilima posta, bilo da se priprema na vodi.
Otac Varsanufije je stradao u blizini Svetog Nikolajevskog hrama, dok su inok Grigorije i izbeglica Andrej Kirijenko sa teškim povredama prevezeni u bolnicu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
