U Kuzbasu je odigran prvi međunarodni turnir pravoslavnih ekipa, gde su penali odlučili pobednika, ali je pravi trijumf bio u zajedništvu, veri i prijateljstvu koje je nadvladalo takmičenje.
U „Kuzbas Areni”, u ruskom gradu Kuzbas, ispisano je jedno neobično, ali simbolično poglavlje savremenog pravoslavnog života, održan je prvi međunarodni turnir u malom fudbalu na kojem su učestvovale ekipe sveštenoslužitelja Ruske i Srpske pravoslavne crkve. Po prvi put u Rusiji, na istom terenu našli su se sveštenici koji su, umesto liturgijskih odeždi, obukli sportske dresove, ali su sa sobom poneli isti duh zajedništva i bratske povezanosti.
Na turniru su učestvovale četiri ekipe: predstavnici Kuzbaske, Sankt-Peterburške i Tomske mitropolije, kao i gosti iz Valjevske eparhije Srpske pravoslavne crkve. Takmičenje je od početka imalo snažan simbolički karakter: susret Crkava koje dele zajedničku tradiciju, veru i istorijsko prijateljstvo, ovoga puta na sportskom terenu.
Svečano otvaranje predvodio je episkop novokuznjecki i taštagolski Vladimir, koji je u obraćanju učesnicima i publici naglasio da sport može biti prostor koji jača prijateljstvo i duhovne veze između bratskih naroda. Njegove reči dale su ton celom događaju, u kojem je takmičenje imalo jednaku težinu kao i duh zajedništva.
Prisutnima su se obratili i zamenik predsednika Vlade Kuzbasa za oblast obrazovanja, nauke i omladinske politike Anton Aleksandrovič Pjatovski, kao i sveštenik Bogdan Polevoj, član Patrijaršijske komisije za fizičku kulturu i sport i kapiten ekipe sveštenoslužitelja Sankt-Peterburške mitropolije. Organizaciju i tok turnira vodio je sveštenik Vjačeslav Lanski, pomoćnik eparhijskog arhijereja za crkvenu službu.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Uoči prvog sudijskog zvižduka atmosfera je imala gotovo svečani karakter. Intonirane su državne himne Rusije i Srbije, a potom i tropar praznika Vaznesenja Gospodnjeg, što je dodatno naglasilo duhovni okvir događaja. Poseban trenutak bilo je i video-obraćanje fudbalera Aleksandra Golovina, koji je učesnicima poželeo fer igru i lepe sportske trenutke.
Sportski deo turnira doneo je veliko uzbuđenje do samog kraja. U finalu su se sastali domaćini iz Kuzbaske mitropolije i gosti iz Srbije. Regularni deo meča završen je nerešenim rezultatom, pa je pobednik odlučen izvođenjem penala, u kojima su precizniji bili sveštenici Eparhije valjevske Srpske pravoslavne crkve. Time su osvojili pobednički pehar i postali prvi šampioni ovog međunarodnog susreta.
Domaća ekipa Kuzbasa osvojila je srebrnu medalju, dok je bronza pripala Sankt-Peterburškoj eparhiji. Četvrto mesto zauzeli su predstavnici Tomske mitropolije, koji su takođe ostavili snažan utisak borbenošću i fer-plejom.
Na ceremoniji dodele nagrada prisustvovali su mitropolit kemerovski i prokopjevski Aristarh i gubernator Kuzbasa Ilja Seredjuk. Gubernator je tom prilikom istakao da se „postavlja nova tradicija” i da fudbal ima snagu da ujedinjuje ljude, podsećajući na važne ljudske i hrišćanske vrednosti.
Mitropolit Aristarh je naglasio da ovakvi susreti prevazilaze sportski karakter i postaju mesto susreta i zbližavanja bratskih naroda, uz podsećanje na hrišćanske vrline: poštenu borbu, međusobno poštovanje i ljubav prema bližnjem.
Završnica turnira protekla je u svečanom tonu: ekipama su uručeni pehari, medalje i prigodni pokloni, a događaj je završen zajedničkim fotografisanjem, koje je simbolično zabeležilo susret sporta, vere i prijateljstva.
Ideja za ovaj turnir nije nastala slučajno. Prvi koraci napravljeni su još prošle godine tokom prijateljskog susreta, kada su predstavnici Valjevske eparhije posetili Kuzbas i odigrali utakmicu sa lokalnim sveštenicima. Uzvratna poseta Kuzbašana Srbiji u jesen 2025. godine dodatno je učvrstila saradnju i dovela do dogovora da se organizuje prvi međunarodni turnir sveštenoslužitelja koji dele ljubav prema fudbalu.
Tako je u Kuzbasu nastao događaj koji je spojio sport i duhovnost, takmičenje i prijateljstvo i koji bi, kako učesnici poručuju, mogao postati nova tradicija u pravoslavnom svetu.
Posle gotovo 60 godina iza industrijskih ograda u Pančevu, manastir Vojlovica ponovo prelazi pod okrilje Srpske pravoslavne crkve, uz poruke o istorijskoj pravdi i bratskim vezama Srbije i Rusije.
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je patrijarhu moskovskom i cele Rusije toplu čestitku povodom imendana, poželeo mu mudrost, snagu i Božji blagoslov i podsetio na značaj Svetog Kirila za duhovni život slovenskih naroda.
Navodi o pronađenim narkoticima, oštre optužbe Moskve i tvrdnje o „organizovanoj provokaciji“ pretvorili su policijsku kontrolu u Karlovim Varima u međunarodni slučaj sa ozbiljnim političkim i crkvenim posledicama.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
Sve što se prinosi Bogu na žrtvu trebalo bi da bude od čistog materijala, naglasio je sveštenik.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Episkop novobrdski Ilarion istakao da telesna snaga i sportski uspeh treba da budu praćeni duhovnim uzrastanjem, negovanjem vrlina i živim odnosom sa Bogom.
U Hramu Svetog velikomučenika Georgija priređen je svečani doček ikone, dok se završava izgradnja kapele posvećene svetiteljki čiji životni podvig vere, molitve i ljubavi vekovima nadahnjuje vernike širom sveta.
Posle osvajanja dve zlatne medalje na Svetskom kupu u Montrealu, članovi reprezentacije Srbije najpre su posetili Sabornu crkvu Svete Trojice, gde su zahvalili Gospodu na velikom uspehu.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović zabeležio je priču o ruskom izbeglici koji je u Beogradu postao monah i kasnije episkop, a čije se mošti danas čuvaju u beogradskom Sabornom hramu.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
U Hramu Svete Trojice u Bransviku, nedaleko od Melburna, srpski pravoslavni vernici dočekali su poglavara Srpske pravoslavne crkve.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
