U Kuzbasu je odigran prvi međunarodni turnir pravoslavnih ekipa, gde su penali odlučili pobednika, ali je pravi trijumf bio u zajedništvu, veri i prijateljstvu koje je nadvladalo takmičenje.
U „Kuzbas Areni”, u ruskom gradu Kuzbas, ispisano je jedno neobično, ali simbolično poglavlje savremenog pravoslavnog života, održan je prvi međunarodni turnir u malom fudbalu na kojem su učestvovale ekipe sveštenoslužitelja Ruske i Srpske pravoslavne crkve. Po prvi put u Rusiji, na istom terenu našli su se sveštenici koji su, umesto liturgijskih odeždi, obukli sportske dresove, ali su sa sobom poneli isti duh zajedništva i bratske povezanosti.
Na turniru su učestvovale četiri ekipe: predstavnici Kuzbaske, Sankt-Peterburške i Tomske mitropolije, kao i gosti iz Valjevske eparhije Srpske pravoslavne crkve. Takmičenje je od početka imalo snažan simbolički karakter: susret Crkava koje dele zajedničku tradiciju, veru i istorijsko prijateljstvo, ovoga puta na sportskom terenu.
Svečano otvaranje predvodio je episkop novokuznjecki i taštagolski Vladimir, koji je u obraćanju učesnicima i publici naglasio da sport može biti prostor koji jača prijateljstvo i duhovne veze između bratskih naroda. Njegove reči dale su ton celom događaju, u kojem je takmičenje imalo jednaku težinu kao i duh zajedništva.
Prisutnima su se obratili i zamenik predsednika Vlade Kuzbasa za oblast obrazovanja, nauke i omladinske politike Anton Aleksandrovič Pjatovski, kao i sveštenik Bogdan Polevoj, član Patrijaršijske komisije za fizičku kulturu i sport i kapiten ekipe sveštenoslužitelja Sankt-Peterburške mitropolije. Organizaciju i tok turnira vodio je sveštenik Vjačeslav Lanski, pomoćnik eparhijskog arhijereja za crkvenu službu.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Uoči prvog sudijskog zvižduka atmosfera je imala gotovo svečani karakter. Intonirane su državne himne Rusije i Srbije, a potom i tropar praznika Vaznesenja Gospodnjeg, što je dodatno naglasilo duhovni okvir događaja. Poseban trenutak bilo je i video-obraćanje fudbalera Aleksandra Golovina, koji je učesnicima poželeo fer igru i lepe sportske trenutke.
Sportski deo turnira doneo je veliko uzbuđenje do samog kraja. U finalu su se sastali domaćini iz Kuzbaske mitropolije i gosti iz Srbije. Regularni deo meča završen je nerešenim rezultatom, pa je pobednik odlučen izvođenjem penala, u kojima su precizniji bili sveštenici Eparhije valjevske Srpske pravoslavne crkve. Time su osvojili pobednički pehar i postali prvi šampioni ovog međunarodnog susreta.
Domaća ekipa Kuzbasa osvojila je srebrnu medalju, dok je bronza pripala Sankt-Peterburškoj eparhiji. Četvrto mesto zauzeli su predstavnici Tomske mitropolije, koji su takođe ostavili snažan utisak borbenošću i fer-plejom.
Na ceremoniji dodele nagrada prisustvovali su mitropolit kemerovski i prokopjevski Aristarh i gubernator Kuzbasa Ilja Seredjuk. Gubernator je tom prilikom istakao da se „postavlja nova tradicija” i da fudbal ima snagu da ujedinjuje ljude, podsećajući na važne ljudske i hrišćanske vrednosti.
Mitropolit Aristarh je naglasio da ovakvi susreti prevazilaze sportski karakter i postaju mesto susreta i zbližavanja bratskih naroda, uz podsećanje na hrišćanske vrline: poštenu borbu, međusobno poštovanje i ljubav prema bližnjem.
Završnica turnira protekla je u svečanom tonu: ekipama su uručeni pehari, medalje i prigodni pokloni, a događaj je završen zajedničkim fotografisanjem, koje je simbolično zabeležilo susret sporta, vere i prijateljstva.
Ideja za ovaj turnir nije nastala slučajno. Prvi koraci napravljeni su još prošle godine tokom prijateljskog susreta, kada su predstavnici Valjevske eparhije posetili Kuzbas i odigrali utakmicu sa lokalnim sveštenicima. Uzvratna poseta Kuzbašana Srbiji u jesen 2025. godine dodatno je učvrstila saradnju i dovela do dogovora da se organizuje prvi međunarodni turnir sveštenoslužitelja koji dele ljubav prema fudbalu.
Tako je u Kuzbasu nastao događaj koji je spojio sport i duhovnost, takmičenje i prijateljstvo i koji bi, kako učesnici poručuju, mogao postati nova tradicija u pravoslavnom svetu.
Posle gotovo 60 godina iza industrijskih ograda u Pančevu, manastir Vojlovica ponovo prelazi pod okrilje Srpske pravoslavne crkve, uz poruke o istorijskoj pravdi i bratskim vezama Srbije i Rusije.
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je patrijarhu moskovskom i cele Rusije toplu čestitku povodom imendana, poželeo mu mudrost, snagu i Božji blagoslov i podsetio na značaj Svetog Kirila za duhovni život slovenskih naroda.
Navodi o pronađenim narkoticima, oštre optužbe Moskve i tvrdnje o „organizovanoj provokaciji“ pretvorili su policijsku kontrolu u Karlovim Varima u međunarodni slučaj sa ozbiljnim političkim i crkvenim posledicama.
Nekadašnji vojnik i neznabožac tvrdio je da izvršava Božju zapovest kada je podizao kelije u pustom kraju Egipta, a ubrzo su mu počele pristizati hiljade monaha i učenika.
U Kuzbasu je odigran prvi međunarodni turnir pravoslavnih ekipa, gde su penali odlučili pobednika, ali je pravi trijumf bio u zajedništvu, veri i prijateljstvu koje je nadvladalo takmičenje.
Misao velikog srpskog duhovnika i svetitelja nudi oštro upozorenje šta se zapravo dešava kada čovek prestane da deluje.
Miris topline doma i pažljivo slaganje sastojaka vraćaju atmosferu pravih porodičnih okupljanja.
Dok su kolone vernog naroda ispred hrama na Vračaru sve duže, među vernicima se javlja pitanje da li će osveštani darovi biti dovoljni za sve koji čekaju poklonjenje.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Dok su kolone vernog naroda ispred hrama na Vračaru sve duže, među vernicima se javlja pitanje da li će osveštani darovi biti dovoljni za sve koji čekaju poklonjenje.
U Bogosloviji "Sveti Kirilo i Metodije" obeležena krsna slava uz liturgiju više arhijereja, kulturni program, obilazak ustanove i dodelu crkvenog odličja.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da će jedna od najvećih svetinja pravoslavnog sveta, na molbu patrijarha Porfirija i uz blagoslov igumana manastira Vatoped, u Hramu Svetog Save ostati duže nego što je planirano.
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Jedan od najvažnijih praznika u islamu donosi dane molitve, darivanja i porodičnog okupljanja, a posebnu pažnju privlače tradicionalne čestitke i običaji koji se vekovima prenose među muslimanima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Isidora po starom i Svetog mučenika Teraponta Sardijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Augustina Kenterberijskog, dok muslimani obeležavaju prvi dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok jedni neprestano preživljavaju juče, a drugi strepe od sutra, jedna pouka arhimandrita Save Majuka razbija tu unutrašnju tišinu i vraća fokus na jedini trenutak koji čovek zaista ima - sada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
