“KOLIKO GOD SMO ČUVALI ĆIRILICU, JOŠ VIŠE JE ONA ČUVALA NAS“: Na otvaranju festivala posvećenog srpskom pismu, mitropolit Joanikije poslao važnu poruku

Na mestu gde se vekovima prepliću duhovnost i kultura, u srcu budvanskog Starog grada, otvoren je deseti, jubilarni festival "Ćirilicom". Trg između crkava 24. avgusta postao je mesto susreta književnosti, umetnosti i istorijskog pamćenja, a poruka mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija bila je da ćirilicu ne treba posmatrati samo kao pismo kojim su napisane knjige, već kao jedno od važnih svedočanstava o životu, veri i trajanju srpskog naroda.

Festival, koji iz godine u godinu okuplja značajna imena književnosti, pozorišta, muzike i vizuelnih umetnosti, ove godine obeležava deset godina postojanja. Svečanom otvaranju prisustvovali su brojni gosti, a okupljenima su se obratili mitropolit Joanikije, programski urednik Mila Baljević i direktor i glavni urednik Radomir Uljarević. Festival je otvorenim proglasio predsednik Opštine Budva Nikola Jovanović.

Za mitropolita Joanikija, međutim, jubilej „Ćirilicom“ nije bio samo povod za podsećanje na deset godina jedne kulturne manifestacije. Njegovo obraćanje otvorilo je širu priču o pismu koje je kroz vekove bilo prisutno u najvažnijim oblastima srpskog duhovnog i kulturnog života.

Od svetih knjiga do zakonika i književnosti

Ćirilica je, podsetio je mitropolit, mnogo starija od savremenih predstava o tome šta jedno pismo znači za narod. Više od jedanaest vekova njome su zapisivane molitve, jevanđelja, hronike, književna dela, zakoni i naučna znanja.

- Ćirilično pismo je obeležilo duhovnost, kulturu i poslednjih više od jedanaest vekova istorije većine slovenskih naroda - kazao je mitropolit Joanikije.

Kao jedno od najdragocenijih svedočanstava tog kontinuiteta naveo je Miroslavljevo jevanđelje, koje je upisano u Uneskov registar „Pamćenje sveta“. U toj činjenici vidi se i širina priče o ćirilici: njena vrednost nije ograničena na jedan narod ili jedno vreme, već pripada kulturnoj baštini koja ima širi značaj.

U srpskom slučaju, međutim, ćirilica je tokom vekova postala neraskidivo povezana i sa državom, pravom i književnošću. Od Zakona sudnog iz 9. veka, preko Zakonopravila Svetog Save i Dušanovog zakonika, do Stege Svetog Petra Cetinjskog i Opšteg imovinskog zakonika Valtazara Bogišića, ona je pratila razvoj srpskog pravnog života.

Zato je mitropolit i naglasio da ćirilica nepogrešivo obeležava i istoriju srpske državnosti.

Ali ta istorija nije ispisana samo zakonima i knjigama. Ćirilični natpisi, freske i rukopisi ostali su duboko utkani u pravoslavno duhovno nasleđe. Srpski manastiri i hramovi, među kojima su i oni koji se nalaze na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine, čuvaju tragove pisma koje je vekovima bilo sastavni deo bogoslužbenog i kulturnog života.

Nemanja Pančić

 

Pismo koje je opstajalo i kada je bilo gonjeno

Upravo kroz istoriju stradanja možda se najjasnije vidi šta je ćirilica značila generacijama koje su je čuvale. Mitropolit Joanikije podsetio je na period nakon slabljenja i nestanka države Nemanjića, kada je ćirilica, kako je rekao, ostala srpskom rodu kao „jedina zastava slave i slobode“.

Pomenuo je Đurđa Crnojevića i prvu srpsku ćiriličnu štampariju na Cetinju, kao i Božidara Vukovića Podgoričanina, čiji je štamparski rad iz Venecije imao značaj za očuvanje pismenosti i duhovne književnosti.

U vreme osmanske vlasti ćirilica je imala još jednu važnu ulogu. U manastirima se njome nisu čuvale samo knjige. Njome su se budućim generacijama prenosili vera, znanje i osećaj pripadnosti.

To je, prema rečima mitropolita, bilo vreme kada su sveštenoslužitelji i monasi ćirilicom hrabrili i tešili narod, učeći svoja duhovna čeda da se hrane „slovom istine“.

Zbog toga je ćirilica kroz srpsku istoriju preživela mnogo više od promena ukusa i kulturnih obrazaca. Bila je zabranjivana, gonjena, spaljivana i bombardovana, ali je svaki put iznova pronalazila put do novih generacija.

- Srpska ćirilica je za nepunih dvanaest vekova svog postojanja imala svoj razvoj, svoja povremena stradanja i stagniranja, zabranjivana i gonjena, bombardovana i spaljivana, ali je doživljavala nove procvate, obnove i prosvetljenja, istrajna i izdržljiva, žrtvena ko Mali Radojica, svagda junačka kao njeni Srbi pod vođstvom Svetog Petra Cetinjskog i Karađorđa - poručio je mitropolit.

Foto: SPC

 

"Koliko god smo je čuvali, još više je ona čuvala nas"

Upravo tu dolazi do izražaja najvažnija poruka njegovog obraćanja. Ćirilica nije samo nešto što treba čuvati zato što pripada prošlosti. Ona je, prema njegovim rečima, kroz istoriju i sama čuvala one koji su je koristili.

- Kroz vreme potvrdila nam se još jedna istina: koliko god smo čuvali srpsku ćirilicu, još više je ona čuvala nas - rekao je mitropolit Joanikije.

U tome se nalazi i duhovna dimenzija njegovog obraćanja. Pismo je kroz vekove bilo jedan od načina da se sačuvaju reči Svetog Pisma, dela svetitelja, predanja, znanja i sećanja na prethodne generacije. Kada su se menjale države i granice, kada su dolazila vremena ratova i zabrana, zapisano je ostajalo kao veza između onih koji su živeli pre mnogo vekova i onih koji danas čitaju njihove reči.

Mitropolit je pritom napravio važnu razliku između čuvanja sopstvenog i odbacivanja tuđeg. Prema njegovim rečima, ćirilica ne uči isključivosti, već, upravo suprotno, poštovanju istinskih vrednosti koje su stvorili drugi narodi.

- Naučila nas je da nikada ne budemo isključivi prema drugim azbukama, naročito ne prema latinici - istakao je.

Zato očuvanje ćirilice, kako je poručio, ne bi trebalo da bude pitanje suprotstavljanja drugima. Ko poznaje i poštuje sopstveno nasleđe, lakše može da razume i poštuje tuđe. Otuda i njegova poruka da „ko ne voli i ne čuva svoje neće umeti ni tuđe čuvati ni poštovati“.

Od Svetog Save i Njegoša do Tesle, Pupina i Milankovića

Mitropolitovo obraćanje obuhvatilo je i jedan manje uobičajen pogled na ćirilicu. On je podsetio da se njeni tragovi ne završavaju u književnosti i crkvenoj umetnosti, već vode kroz različite oblasti znanja. Teologija i filosofija, istorija i zemljopis, matematika, muzika i medicina, astronomija i fizika, sve su to oblasti u kojima se kroz vekove sabiralo znanje, zapisivano i prenošeno kroz pismo.

Zato je među velikane srpskog stvaralaštva i nauke koje je povezao sa tim dugim kulturnim putem uvrstio Svetog Savu i Njegoša, ali i Teslu, Pupina i Milankovića.

U takvom okviru festival „Ćirilicom“ dobija širi smisao. Njegov cilj nije samo da se govori o pismu kao kulturnom simbolu, već da se kroz književnost, muziku, pozorište i vizuelne umetnosti pokaže da tradicija može da bude živa i stvaralačka.

Deseto izdanje festivala trajaće do 15. septembra i doneće publici pozorišne, operske i likovne programe, muzičke koncerte i književne večeri. Kao i prethodnih godina, ulaz na sve programe je besplatan.

Na otvaranju jubileja mitropolit Joanikije blagoslovio je trud Radomira Uljarevića i Mile Baljević, kao i svih koji su pomagali da festival opstane i raste. Njegova čestitka organizatorima bila je istovremeno i poziv da se nastavi rad na prostoru gde se kultura ne odvaja od duhovnog nasleđa.

Jer, kako je poručio mitropolit, istorija ćirilice nije samo istorija jednog pisma. To je priča o knjigama koje su sačuvale veru, zakonima koji su beležili život naroda, umetnosti koja je ostavila trag u hramovima i generacijama koje su, uprkos iskušenjima, nastavljale da čitaju i pišu ono što su im ostavili njihovi preci.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara