Francuski predsednik obišao je jednu od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u regionu, a nakon razgovora sa mitropolitom Joanikijem usledio je gest koji je obeležio čitavu posetu.
Predsednik Francuske Emanuel Makron posetio je juče, 5. juna, Cetinjski manastir zajedno sa svojim domaćinom, predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem. Visoke goste dočekao je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije.
Tokom posete, mitropolit Joanikije upoznao je goste sa bogatom istorijom Cetinjskog manastira, jednog od najznačajnijih duhovnih središta u Crnoj Gori. Govorio je o njegovom nastanku, vekovima tokom kojih je opstajao uprkos brojnim iskušenjima, kao i o svetinjama koje se u njemu čuvaju. Posebno je ukazao na mesto koje ovaj manastir zauzima u istoriji, kulturi i duhovnom životu pravoslavnog naroda.
Mitropolija crnogorsko-primorska naknadno je saopštila da je nakon obilaska manastira u prostorijama Mitropolije upriličen prijem tokom kojeg je razgovarano u srdačnoj i prijateljskoj atmosferi. Sagovornici su razmenili mišljenja o više aktuelnih tema, a Emanuel Makron upoznao je mitropolita Joanikija sa razlozima svoje posete Crnoj Gori, kao i sa mogućnostima i perspektivama koje se otvaraju pred Crnom Gorom u okviru evropskih integracija.
Poželevši dobrodošlicu francuskom predsedniku, mitropolit Joanikije istakao je značaj njegove posete Crnoj Gori. Tom prilikom govorio je o misiji Mitropolije crnogorsko-primorske, njenom kulturnom i duhovnom delovanju, kao i o viševekovnom nastojanju Srpske pravoslavne crkve da sačuva i unapredi hrišćansko i kulturno nasleđe na ovim prostorima.
Foto: SPC
Predsednika Francuske Emanuela Makrona u Cetinjskom manastiru dočekao je Mitropolit Joanikije sa monaštvom
Među temama razgovora bile su i istorijske veze srpskog i francuskog naroda. Sagovornici su se podsetili savezništva iz Prvog i Drugog svetskog rata, koje je ostavilo dubok trag u odnosima dve zemlje. Mitropolit je ukazao i na činjenicu da su mnogi crnogorski vladari, vojskovođe, književnici i crkveni velikodostojnici svoje obrazovanje sticali na uglednim francuskim univerzitetima, što je dodatno učvrstilo veze između dva naroda.
Govoreći o istorijskom i duhovnom nasleđu Crne Gore, mitropolit Joanikije izrazio je uverenje da ova zemlja ima šta da ponudi savremenoj Evropi. Istakao je da su sloboda, čast, dostojanstvo i spremnost na žrtvu vrednosti koje su vekovima oblikovale identitet ovog naroda i ostale duboko utkane u njegovo istorijsko pamćenje.
Poseban trenutak posete usledio je na njenom kraju, kada je mitropolit Joanikije francuskom predsedniku uručio prigodan poklon. Reč je o replici ranohrišćanskog diskosa poznatog kao „Podgorička čaša“, dragocenoj relikviji pronađenoj na lokalitetu Duklja. Original ovog značajnog arheološkog predmeta danas se čuva u čuvenom muzeju Ermitaž.
Susret je završen u prijateljskom duhu i uz međusobno uvažavanje. Time je još jednom potvrđeno postojanje istorijskih veza koje decenijama povezuju francuski i crnogorski narod, kao i značaj dijaloga, kulture i duhovnog nasleđa u savremenim međunarodnim odnosima.
Mnogi su pešačili do Ostroga kako bi se poklonili moštima Svetog Vasilija, dok su poruke sa liturgije i svedočenja vernika još jednom pokazali zašto je ova svetinja jedno od najvažnijih mesta pravoslavlja.
U okviru prve zvanične posete francuskog predsednika Crnoj Gori, deo programa u Cetinju odvijao se daleko od očiju javnosti, uz susret koji je privukao posebnu pažnju i otvorio niz pitanja o značaju mesta i trenutka.
Liturgija počinje u devet časova u Hramu Svetog Save, služi patrijarh srpski Porfirije, uz sasluženje igumana vatopedskog Jefrem, sveštenomonaštva i sveštenstva.
Francuski predsednik obišao je jednu od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u regionu, a nakon razgovora sa mitropolitom Joanikijem usledio je gest koji je obeležio čitavu posetu.
Prizori iz Hrama Svetog Save pokazuju retku sliku jedinstva pravoslavnog sveta, u kojem se hodočašće i liturgijski život stapaju u isto iskustvo pred jednom od najpoštovanijih svetinja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Posle tvrdnji da se u vrhu Crkve govori o mogućem preuređenju crkvene nadležnosti na Primorju, Mitropolija crnogorsko-primorska objavila opširno objašnjenje i poručila da takva ideja nema nikakvo uporište.
Nakon ukidanja pritvora i kućnog nadzora, crkveni velikodostojnik je svojim izjavama poslao jaku poruku o pravdi, dostojanstvu i moralnoj odgovornosti, izazivajući talas komentara u društvu.
Slučaj tivatskog paroha, vezan za Morinj i javne istupe, prerastao je u političko-crkveni spor koji otvara stare rane i nova pitanja u odnosima Zagreba i Podgorice.
Prizori iz Hrama Svetog Save pokazuju retku sliku jedinstva pravoslavnog sveta, u kojem se hodočašće i liturgijski život stapaju u isto iskustvo pred jednom od najpoštovanijih svetinja.
Dok hiljade ljudi i dalje čekaju u redovima ispred Hrama Svetog Save, poklonicima se nakon blagoslova Pojasom Presvete Bogorodice uručuju ikonice sa molitvom na poleđini, dok najmlađi dobijaju molitvenike.
Liturgija počinje u devet časova u Hramu Svetog Save, služi patrijarh srpski Porfirije, uz sasluženje igumana vatopedskog Jefrem, sveštenomonaštva i sveštenstva.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
U besedi za petak prve nedelje po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto gorčina, gnev, ljutnja, pakoš i nepraštanje nisu samo slabosti, već prepreke koje čoveka udaljavaju od blagodati i unutrašnje radosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
