Francuski predsednik obišao je jednu od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u regionu, a nakon razgovora sa mitropolitom Joanikijem usledio je gest koji je obeležio čitavu posetu.
Predsednik Francuske Emanuel Makron posetio je juče, 5. juna, Cetinjski manastir zajedno sa svojim domaćinom, predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem. Visoke goste dočekao je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije.
Tokom posete, mitropolit Joanikije upoznao je goste sa bogatom istorijom Cetinjskog manastira, jednog od najznačajnijih duhovnih središta u Crnoj Gori. Govorio je o njegovom nastanku, vekovima tokom kojih je opstajao uprkos brojnim iskušenjima, kao i o svetinjama koje se u njemu čuvaju. Posebno je ukazao na mesto koje ovaj manastir zauzima u istoriji, kulturi i duhovnom životu pravoslavnog naroda.
Mitropolija crnogorsko-primorska naknadno je saopštila da je nakon obilaska manastira u prostorijama Mitropolije upriličen prijem tokom kojeg je razgovarano u srdačnoj i prijateljskoj atmosferi. Sagovornici su razmenili mišljenja o više aktuelnih tema, a Emanuel Makron upoznao je mitropolita Joanikija sa razlozima svoje posete Crnoj Gori, kao i sa mogućnostima i perspektivama koje se otvaraju pred Crnom Gorom u okviru evropskih integracija.
Poželevši dobrodošlicu francuskom predsedniku, mitropolit Joanikije istakao je značaj njegove posete Crnoj Gori. Tom prilikom govorio je o misiji Mitropolije crnogorsko-primorske, njenom kulturnom i duhovnom delovanju, kao i o viševekovnom nastojanju Srpske pravoslavne crkve da sačuva i unapredi hrišćansko i kulturno nasleđe na ovim prostorima.
Foto: SPC
Predsednika Francuske Emanuela Makrona u Cetinjskom manastiru dočekao je Mitropolit Joanikije sa monaštvom
Među temama razgovora bile su i istorijske veze srpskog i francuskog naroda. Sagovornici su se podsetili savezništva iz Prvog i Drugog svetskog rata, koje je ostavilo dubok trag u odnosima dve zemlje. Mitropolit je ukazao i na činjenicu da su mnogi crnogorski vladari, vojskovođe, književnici i crkveni velikodostojnici svoje obrazovanje sticali na uglednim francuskim univerzitetima, što je dodatno učvrstilo veze između dva naroda.
Govoreći o istorijskom i duhovnom nasleđu Crne Gore, mitropolit Joanikije izrazio je uverenje da ova zemlja ima šta da ponudi savremenoj Evropi. Istakao je da su sloboda, čast, dostojanstvo i spremnost na žrtvu vrednosti koje su vekovima oblikovale identitet ovog naroda i ostale duboko utkane u njegovo istorijsko pamćenje.
Poseban trenutak posete usledio je na njenom kraju, kada je mitropolit Joanikije francuskom predsedniku uručio prigodan poklon. Reč je o replici ranohrišćanskog diskosa poznatog kao „Podgorička čaša“, dragocenoj relikviji pronađenoj na lokalitetu Duklja. Original ovog značajnog arheološkog predmeta danas se čuva u čuvenom muzeju Ermitaž.
Susret je završen u prijateljskom duhu i uz međusobno uvažavanje. Time je još jednom potvrđeno postojanje istorijskih veza koje decenijama povezuju francuski i crnogorski narod, kao i značaj dijaloga, kulture i duhovnog nasleđa u savremenim međunarodnim odnosima.
Mnogi su pešačili do Ostroga kako bi se poklonili moštima Svetog Vasilija, dok su poruke sa liturgije i svedočenja vernika još jednom pokazali zašto je ova svetinja jedno od najvažnijih mesta pravoslavlja.
U okviru prve zvanične posete francuskog predsednika Crnoj Gori, deo programa u Cetinju odvijao se daleko od očiju javnosti, uz susret koji je privukao posebnu pažnju i otvorio niz pitanja o značaju mesta i trenutka.
Na dan kada Crkva slavi ovog velikomučenika, vernici se podsećaju priče o ugodniku Božjem koji je napustio službu rimskog cara i prihvatio put hrišćanske vere, zbog čega je podneo mučeničku smrt.
Veliki ruski svetitelj govorio je da krsni znak nije običan pokret ruke, već molitva, zaštita i svedočanstvo pripadnosti Hristu, zbog čega vernik treba da mu pristupa sa pažnjom, strahopoštovanjem i živom verom.
Iz Eparhije poručuju da SPC nije izgubila spor sa Džufkom, da on nije pripadnik nijedne kanonske Pravoslavne crkve i upozoravaju na posledice njegovih izjava po bezbednost vernika i svetinja.
Sa blagoslovom patrijarha Porfirija, episkop Ilarion služio je parastos stradalim Srbima, dok su porodice, vernici i predstavnici udruženja odali počast žrtvama progona i stradanja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, pozivajući se na dokumenta iz 2012. godine, tvrdi da Temeljni ugovor nije odstupio od stava blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog.
Posle tvrdnji da se u vrhu Crkve govori o mogućem preuređenju crkvene nadležnosti na Primorju, Mitropolija crnogorsko-primorska objavila opširno objašnjenje i poručila da takva ideja nema nikakvo uporište.
Nakon ukidanja pritvora i kućnog nadzora, crkveni velikodostojnik je svojim izjavama poslao jaku poruku o pravdi, dostojanstvu i moralnoj odgovornosti, izazivajući talas komentara u društvu.
Iz Eparhije poručuju da SPC nije izgubila spor sa Džufkom, da on nije pripadnik nijedne kanonske Pravoslavne crkve i upozoravaju na posledice njegovih izjava po bezbednost vernika i svetinja.
Sa blagoslovom patrijarha Porfirija, episkop Ilarion služio je parastos stradalim Srbima, dok su porodice, vernici i predstavnici udruženja odali počast žrtvama progona i stradanja.
Srednjovekovni rukopis Srpske pravoslavne crkve, koji se više od šest vekova koristi u liturgiji, našao se u središtu spora nakon odluke Komisije BiH da ga proglasi državnom baštinom.
U čestitki povodom Obretenja moštiju Prepodobnog Sergija Radonješkog, patrijarh srpski istakao je njegov značaj kao duhovnog uzora i pozvao na jedinstvo, ljubav i prevazilaženje podela.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Recept iz istočne Srbije prenosio se usmenim putem generacijama, a tajna ovog specijaliteta krije se u sporom kuvanju ovčetine, praziluka i kukuruznog brašna.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, grčki pravoslavni publicista Panajotis Ljakos podseća na svetootačko predanje koje upozorava na duboku duhovnu krizu i udaljavanje od smisla ljudskog postojanja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
