Tanjug/AP Photo/Alessandra Tarantin, Tanjug/AP Photo/Michel Euler, Pool
Francuski predsednik još uvek nije dobio audijenciju kod pape Lava XIV, a prema izveštajima, razlog nije administrativni propust, već svesna odluka Svetog Oca.
Francuski diplomati već nekoliko nedelja pokušavaju da dogovore sastanak sa predsednikom Emanuelom Makronom i papom Lavom XIV u Vatikanu, ali njihovi napori zasad nisu urodili plodom. Izvori iz Vatikanskog državnog sekretarijata navode da je papa lično naredio da se ne odobrava ni privatna audijencija, ni zvanični posetilački termin. List Der Standard prenosi da se odluka tumači kao jasna diplomatska poruka.
Makron izostavljen među evropskim liderima
U poređenju sa drugim evropskim državnicima, uključujući predstavnike Velike Britanije, Italije, Nemačke i Španije, Makron je jedini koji nije dobio poziv. Odsustvo audijencije već se tumači kao signal – diplomatski, ali i moralni – koji jasno odražava stavove Vatikana. Međutim, zvanične potvrde ni iz Vatikana, ni iz Jelisejske palate još nema.
Tanjug/AP Khalil Hamra
Papa Lav XIV
Kontroverzna pitanja života i smrti
Glavni razlog ovog hladnog odnosa tumači se Makronovim stavovima o abortusu i eutanaziji. U martu 2024. Francuska je u Ustav ugradila pravo na abortus, dok se predsednik zalagao i za liberalizaciju eutanazije. Papa Lav XIV. je nedavno jasno istakao da su oba pitanja u suprotnosti sa crkvenim učenjem o zaštiti života.
Iako Vatikan retko javno komentariše odbijanje audijencije, ovakva odluka se u diplomatskim krugovima smatra izrazito snažnom porukom. Ona pokazuje da crkveni autoriteti, u nekim pitanjima, ne prave kompromis čak ni prema moćnim političarima.
Tanjug/ AP Anupam Nath
Emanuel Makron
Reperkusije u Parizu
U Francuskoj, gde se kontroverze oko prava na život često pretvaraju u javne debate, odluka Vatikana izazvala je diplomatsku i medijsku pažnju. Analitičari ocenjuju da će ovaj incident uticati na buduće odnose između Katoličke crkve i francuske administracije, a možda i na položaj crkvenih institucija u javnoj debati o životu i smrti.
Poruka koja nadmašuje reči
Papa Lav XIV. ovom odlukom pokazuje da crkveni stavovi nisu samo moralni, već i diplomatski instrument. Odbijanjem audijencije Emanuelu Makronu, Vatikan šalje signal koji je istovremeno principijelan i jasan – pitanja života i smrti, prema crkvenom učenju, ne podležu političkim kompromisima.
Beloruska Biskupska konferencija saopštila je da su oci Henrjk Akalotovič i Andrej Juhnjevič, posle godina provedenih u kaznenim kolonijama, oslobođeni zahvaljujući diplomatskoj misiji Vatikana.
U Vili Barberini, daleko od kamera, Sveti Otac i ratni predsednik Ukrajine vodili su razgovor čije poruke prevazilaze diplomatiju i zadiru u samu savest savremenog čoveka.
Razgovori sa poglavarom Rimokatoličke crkve o zamrzavanju fronta, razmenama zarobljenika i povratku ukrajinske dece otvorili su novu fazu međunarodnih pritisaka.
Predsednik SAD Donald Tramp uputio je poglavaru Rimokatoličke crkve poziv da se pridruži „Savetu za mir“, telu koje bi trebalo da oblikuje posleratni poredak u kriznim područjima sveta.
Pozivajući se na reči apostola Pavla, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za ponedeljak druge sedmice po Duhovima govori šta čoveku daje snaga da izdrži do kraja, čak i kada olakšanje ne dolazi.
Od 8. juna pravoslavci ulaze u jedan od dva letnja posta koji traje do 12. jula, uz višenedeljno uzdržanje od hrane životinjskog porekla i poziv na molitvu, mir i duhovnu disciplinu uoči praznika Svetih apostola Petra i Pavla.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Karpa i Alfeja po starom i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Medarda, biskupa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Dok je služio veličanstvenu misu na Trgu Svetog Petra, svetitelj je pokazao spontanost i ljudskost u trenutku koji je postao viralan na društvenim mrežama.
Crkveno-državna delegacija u audijenciji kod poglavara Katoličke crkve: razgovori o nasleđu svetih Ćirila i Metodija, Majci Terezi i jačanju odnosa sa Svetom stolicom.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
Jedan od najvažnijih praznika u islamu donosi dane molitve, darivanja i porodičnog okupljanja, a posebnu pažnju privlače tradicionalne čestitke i običaji koji se vekovima prenose među muslimanima.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Ovaj dan otkriva retku sliku u bogosluženju: umesto pojedinačnih imena sabira se celo nebo svetih, a ovaj praznik istovremeno označava prelazak u novi crkveni ritam i početak pripreme za Petrovdanski post.
Iguman raletinački podseća da se borba za veru ne vodi spoljašnjim sredstvima, već u čovekovoj unutrašnjosti, gde se odlučuje šta ostaje, a šta se gasi u tami zaborava.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
