Najvažnije promene odnose se na sastav zakonodavnog tela, upravljanje državom i organizaciju pravosuđa.
Papa Lav XIV potpisao je novi „ustav Vatikana“, odnosno Osnovni zakon Države Vatikanskog Grada, kojim se uređuje rad najvažnijih institucija ove države. Novi pravni akt stupio je na snagu i zamenio prethodni propis iz 2023. godine, a donosi izmene u oblastima zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.
Kako je saopštio Vatikan, novi dokument donet je kako bi se upravljanje državom prilagodilo savremenim potrebama i uskladilo sa zakonodavnim promenama koje su uvedene poslednjih godina. U preambuli se navodi da je njegov cilj da potvrdi ustavni identitet Vatikanskog Grada, njegovu pravnu autonomiju i da bude temelj celokupnog pravnog poretka.
Najznačajnija novina odnosi se na Papsku komisiju za Državu Vatikanski Grad, telo koje ima zakonodavnu vlast. Komisiju će ubuduće činiti kardinali i drugi članovi koje imenuje papa, uključujući i predsednika, a njihov mandat trajaće pet godina.
Ovim rešenjem dodatno se potvrđuje mogućnost da u upravljanju državom učestvuju i članovi koji nisu kardinali, dok konačna odgovornost ostaje na papi kao poglavaru Vatikanskog Grada.
Kada je reč o izvršnoj vlasti, novi „ustav“ potvrđuje ulogu Governatorata Države Vatikanskog Grada kao glavnog upravnog tela zaduženog za svakodnevno vođenje državnih poslova. Governorat neposredno odgovara papi.
Novim pravilima preciznije su određene dužnosti predsednika Governatorata i generalnog sekretara, kao i način njihove saradnje. Ostavljena je i mogućnost da dužnost generalnog sekretara obavlja više osoba, ukoliko to zahteva organizacija rada.
Promene se odnose i na pravosuđe. Novi dokument potvrđuje da Zakon o pravosudnom sistemu ostaje osnova rada vatikanskih sudova, uz ocenu da su reforme sprovedene prethodnih godina omogućile efikasnije funkcionisanje pravosudnih organa.
Iako je Vatikan najmanja država na svetu po površini i broju stanovnika, njegov pravni sistem ima posebnu prirodu jer povezuje državnu upravu sa ulogom pape kao poglavara Katoličke crkve. Novi Osnovni zakon zato ne menja suštinu Vatikana, već donosi prilagođavanja koja treba da omoguće efikasniji rad njegovih institucija.
Novi „ustav“ predstavlja još jedan korak u uređenju vatikanske države, koja, iako teritorijalno mala, ima poseban položaj u međunarodnim odnosima i jedinstvenu vezu između duhovne i državne vlasti.
Jedna od pouka velikog pravoslavnog duhovnika otkriva zašto čovek često vodi najteže borbe sa sopstvenim mislima, a ne sa onim što se zaista dogodilo.
Prepodobna Makrina bila je najstarija sestra velikih crkvenih otaca – Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Niskog.
Najvažnije promene odnose se na sastav zakonodavnog tela, upravljanje državom i organizaciju pravosuđa.
U pravno-bogoslovskoj analizi grčki mitropolit objašnjava zašto, prema učenju Pravoslavne crkve, zahtev za brisanje iz Knjige krštenih nije prihvatljiv.
Pravoslavna vera uči da čovek nije prepušten samome sebi i da nijedna životna okolnost nije izvan Božjeg promisla.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Četvorodnevni simpozijum u Vatikanu obeležio 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora: papa Lav XIV pozivao na jedinstvo i sinodalnost svih hrišćana, dok pravoslavni glasovi upozoravaju na opasnosti relativizacije vere i gubitka svetootačkog nasleđa.
Svetom službom započeo je zvanično pontifikat novog pape, uz prisustvo svetskih lidera, strogih bezbednosnih mera i desetina hiljada vernika. Njegova inauguracija bila je više od ceremonije — trenutak kada je Crkva ponovo podigla svoj glas za mir, jedinstvo i veru.
U svom prvom nedeljnom blagoslovu Sveti Otac osudio je globalne sukobe, pozvao na okončanje ratova i pomolio se za sve majke širom sveta. Ovaj trenutak označava početak njegovog pontifikata i simbolizuje nadu i jedinstvo vernika širom sveta.
U duhu ljubavi i bratske solidarnosti, poglavar Srpske pravoslavne crkve čestitao je papi Lavu XIV uz molitvu za mir, jedinstvo i obnovu duhovnih vrednosti u svetu punom iskušenja.
Više od jednog veka zaboravljen letak iz manastirske apoteke opisuje napitak od koke i kole, čiji sastav podseća na recept iz kojeg je kasnije nastala Koka-kola, otvarajući veliku istorijsku misteriju.
Posle opsežne potrage uhapšen muškarac koji se sumnjiči da je zapalio oltar kod crkve Svetog Jakova i ispisao uvredljive poruke na Gospinom kipu; policija nastavlja istragu kako bi utvrdila motiv napada.
Nepoznati počinioci ispisali uvredljive poruke na verskim obeležjima i izazvali požar kod crkve Svetog Jakova, dok iz poznatog marijanskog svetilišta poručuju da neće biti osvete.
Ispisivanje ustaških simbola na muslimanskom mezarju u Livnu osudili su Međureligijsko veće BiH i Muftijstvo mostarsko, dok policija traga za počiniocima i istražuje okolnosti incidenta.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
U vremenu kada se brak često posmatra kroz prolazna osećanja ili spoljašnje okolnosti, pravoslavna vera podseća da je njegova snaga u zavetu koji se daje pred Bogom.
Patrijarh Pavle posebno je naglašavao da čovek može podneti i najveća iskušenja kada zna njihov smisao.
Monahinja Atanasija Rašić zapisala je pripremu ovog neobičnog jela od pšenice koje vekovima prati duh jednostavnosti i posta.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
