Predsednik SAD Donald Tramp uputio je poglavaru Rimokatoličke crkve poziv da se pridruži „Savetu za mir“, telu koje bi trebalo da oblikuje posleratni poredak u kriznim područjima sveta.
U hodnicima Vatikana, gde se odluke obično mere vekovima, a ne naslovima u dnevnoj štampi, ovih dana vlada neuobičajena napetost. Na sto pape Lava XIV stigao je poziv koji ne pripada samo sferi protokola, već zadire duboko u pitanje granica između duhovne misije Crkve i savremene politike moći. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp pozvao je poglavara Rimokatoličke crkve da se uključi u rad novoosnovanog „Saveta za mir“.
Kako su saopštili predstavnici Vatikana, poziv je zvanično upućen i već prosleđen papi, pozivajući se na izjavu državnog sekretara Svete Stolice, o čemu piše i list The European Conservative. Govoreći na konferenciji za novinare u Rimu, državni sekretar Vatikana potvrdio je da se u ovom trenutku razmatraju svi aspekti ove ponude, kao i mogući naredni koraci.
U tonu koji više podseća na crkveno razborito promišljanje nego na političku hitnju, naglašeno je da odluka neće biti doneta ishitreno.
- Ovo pitanje zahteva vreme, ozbiljno razmatranje i temeljno promišljanje - poručio je sekretar Svete Stolice, jasno stavljajući do znanja da Vatikan ne želi da reaguje pod pritiskom trenutka.
AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Papa Lav XIV
Šta je zapravo "Savet za mir" i zašto je važan?
"Savet za mir" nije formalna međunarodna organizacija, već politički savetodavni forum visokog nivoa, koji su Sjedinjene Američke Države osnovale 2026. godine. Prema ranijim izjavama Donalda Trampa, cilj ovog tela jeste da priprema preporuke o posleratnom upravljanju u zonama međunarodnih sukoba, bezbednosnim garancijama i oblikovanju okvira buduće međunarodne saradnje.
Na čelu Saveta nalazi se sam Tramp, a u njegovom sastavu su američki i strani politički akteri. Poziv papi da se pridruži takvom telu otvara pitanja koja prevazilaze dnevnu politiku: gde se završava diplomatska uloga Crkve, a gde počinje opasnost da njen moralni autoritet bude uvučen u složene i često nečiste mehanizme globalne politike?
Gde je granica između jevanđelske misije i političke moći?
Za Vatikan, koji svoju snagu ne crpi iz vojske ni ekonomije, već iz duhovnog autoriteta i tradicije, svaki korak na toj liniji zahteva izuzetnu opreznost. Učešće pape u jednom ovakvom telu moglo bi se tumačiti kao prilika da se glas Crkve čuje tamo gde se odlučuje o sudbinama naroda, ali i kao rizik da se taj glas nađe u prostoru gde se često govori jezikom interesa, a ne jevanđelske odgovornosti.
Zato ne čudi što iz Svete Stolice stižu poruke o strpljenju i promišljanju. U Vatikanu, čini se, dobro znaju da nisu svi pozivi čast - neki su i iskušenje. Hoće li papa Lav XIV prihvatiti da uđe u "Savet za mir" ili će proceniti da je mesto Crkve ipak negde drugde, znaće se tek kada odluka sazri onako kako u Rimu veruju da jedino i treba: sporo, tiho i sa svešću o težini odgovornosti.
Beloruska Biskupska konferencija saopštila je da su oci Henrjk Akalotovič i Andrej Juhnjevič, posle godina provedenih u kaznenim kolonijama, oslobođeni zahvaljujući diplomatskoj misiji Vatikana.
Izvori iz Rimske kurije otkrivaju da je Svetoj Stolici stizala lažirana dokumentacija o Alojzu Stepincu, dok stručnjaci tvrde da je manipulacija arhivima bila planski sprovođena.
U Vili Barberini, daleko od kamera, Sveti Otac i ratni predsednik Ukrajine vodili su razgovor čije poruke prevazilaze diplomatiju i zadiru u samu savest savremenog čoveka.
U jednom jutru ostao je bez oca i porodice, sedam meseci proveo u logoru, a danas svedoči kako se čovek ne spašava mržnjom, već odlukom da zlo ne ponese u sebi.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Posle više od milion poklonika, brojnih tumačenja i optužbi u javnosti, Srpska pravoslavna crkva iznela je tri ključne činjenice o dolasku svetinje, ulozi manastira Vatopeda i prilozima vernika.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Lav XIV poziva građane da utiču na odluke Kongresa i osporava ratnu politiku, dok američki predsednik uzvraća bez zadrške - iza oštrih reči krije se borba za uticaj nad milionima vernika i pravac kojim će krenuti američko društvo.
Francuski predsednik još uvek nije dobio audijenciju kod pape Lava XIV, a prema izveštajima, razlog nije administrativni propust, već svesna odluka Svetog Oca.
Sveti Otac tokom posete Španiji poručio da Crkva mora da čuje žrtve, prizna odgovornost i obezbedi obeštećenje, uz jačanje mera zaštite i prevencije zloupotreba.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
Jednostavan recept iz rerne koji spaja blage začine i pun ukus, idealan za dane posta na ulju i brz, zdrav obrok koji se lako uvodi u svakodnevnu trpezu.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu - priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
