Predsednik SAD Donald Tramp uputio je poglavaru Rimokatoličke crkve poziv da se pridruži „Savetu za mir“, telu koje bi trebalo da oblikuje posleratni poredak u kriznim područjima sveta.
U hodnicima Vatikana, gde se odluke obično mere vekovima, a ne naslovima u dnevnoj štampi, ovih dana vlada neuobičajena napetost. Na sto pape Lava XIV stigao je poziv koji ne pripada samo sferi protokola, već zadire duboko u pitanje granica između duhovne misije Crkve i savremene politike moći. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp pozvao je poglavara Rimokatoličke crkve da se uključi u rad novoosnovanog „Saveta za mir“.
Kako su saopštili predstavnici Vatikana, poziv je zvanično upućen i već prosleđen papi, pozivajući se na izjavu državnog sekretara Svete Stolice, o čemu piše i list The European Conservative. Govoreći na konferenciji za novinare u Rimu, državni sekretar Vatikana potvrdio je da se u ovom trenutku razmatraju svi aspekti ove ponude, kao i mogući naredni koraci.
U tonu koji više podseća na crkveno razborito promišljanje nego na političku hitnju, naglašeno je da odluka neće biti doneta ishitreno.
- Ovo pitanje zahteva vreme, ozbiljno razmatranje i temeljno promišljanje - poručio je sekretar Svete Stolice, jasno stavljajući do znanja da Vatikan ne želi da reaguje pod pritiskom trenutka.
AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Papa Lav XIV
Šta je zapravo "Savet za mir" i zašto je važan?
"Savet za mir" nije formalna međunarodna organizacija, već politički savetodavni forum visokog nivoa, koji su Sjedinjene Američke Države osnovale 2026. godine. Prema ranijim izjavama Donalda Trampa, cilj ovog tela jeste da priprema preporuke o posleratnom upravljanju u zonama međunarodnih sukoba, bezbednosnim garancijama i oblikovanju okvira buduće međunarodne saradnje.
Na čelu Saveta nalazi se sam Tramp, a u njegovom sastavu su američki i strani politički akteri. Poziv papi da se pridruži takvom telu otvara pitanja koja prevazilaze dnevnu politiku: gde se završava diplomatska uloga Crkve, a gde počinje opasnost da njen moralni autoritet bude uvučen u složene i često nečiste mehanizme globalne politike?
Gde je granica između jevanđelske misije i političke moći?
Za Vatikan, koji svoju snagu ne crpi iz vojske ni ekonomije, već iz duhovnog autoriteta i tradicije, svaki korak na toj liniji zahteva izuzetnu opreznost. Učešće pape u jednom ovakvom telu moglo bi se tumačiti kao prilika da se glas Crkve čuje tamo gde se odlučuje o sudbinama naroda, ali i kao rizik da se taj glas nađe u prostoru gde se često govori jezikom interesa, a ne jevanđelske odgovornosti.
Zato ne čudi što iz Svete Stolice stižu poruke o strpljenju i promišljanju. U Vatikanu, čini se, dobro znaju da nisu svi pozivi čast - neki su i iskušenje. Hoće li papa Lav XIV prihvatiti da uđe u "Savet za mir" ili će proceniti da je mesto Crkve ipak negde drugde, znaće se tek kada odluka sazri onako kako u Rimu veruju da jedino i treba: sporo, tiho i sa svešću o težini odgovornosti.
Beloruska Biskupska konferencija saopštila je da su oci Henrjk Akalotovič i Andrej Juhnjevič, posle godina provedenih u kaznenim kolonijama, oslobođeni zahvaljujući diplomatskoj misiji Vatikana.
Izvori iz Rimske kurije otkrivaju da je Svetoj Stolici stizala lažirana dokumentacija o Alojzu Stepincu, dok stručnjaci tvrde da je manipulacija arhivima bila planski sprovođena.
U Vili Barberini, daleko od kamera, Sveti Otac i ratni predsednik Ukrajine vodili su razgovor čije poruke prevazilaze diplomatiju i zadiru u samu savest savremenog čoveka.
U jednom jutru ostao je bez oca i porodice, sedam meseci proveo u logoru, a danas svedoči kako se čovek ne spašava mržnjom, već odlukom da zlo ne ponese u sebi.
Fetva i poziv ajatolaha Sistanija na kolektivni „džihad“ dodatno uzburkao region, dok analitičari strahuju od nove, dramatične eskalacije sukoba između Teherana, SAD i Izraela.
Lekoviti sremuš, paradajz i nekoliko jednostavnih sastojaka pretvaraju se u toplu, hranljivu čorbu koja se lako priprema i savršeno prija u danima posta.
Na liturgiji u hramu Svetog Dimitrija mitropolit šumadijski govorio o veri koja čoveku pokazuje put, ali i upozorio na lažna učenja koja pokušavaju da pomute pravoslavlje.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Francuski predsednik još uvek nije dobio audijenciju kod pape Lava XIV, a prema izveštajima, razlog nije administrativni propust, već svesna odluka Svetog Oca.
U Sistinskoj kapeli poglavar Rimokatoličke crkve i vrhovni gubernator Anglikanske crkve stali su rame uz rame u zajedničkoj molitvi — događaj koji svet vidi kao simbol pomirenja, duhovne zrelosti i nove hrišćanske epohe.
Zvanično hvaljena kao "istorijski trenutak jedinstva", poseta poglavara Rimokatoličke crkve izaziva zabrinutost teologa i klirika – da li se radi o dijalogu ili političko-verskoj igri?
Prvi papa sa američkim državljanstvom izazvao je pravu pravnu buru: Kongres razmatra zakon koji bi ga oslobodio svih finansijskih i pravnih obaveza prema SAD tokom pontifikata – uključujući i moguće tužbe protiv Katoličke crkve.
Fetva i poziv ajatolaha Sistanija na kolektivni „džihad“ dodatno uzburkao region, dok analitičari strahuju od nove, dramatične eskalacije sukoba između Teherana, SAD i Izraela.
Mnogi smatraju da je džihad svaki rat u kome učestvuju muslimani, bez obzira da li se taj rat vodio iz ličnih, političkih ili teritorijalnih razloga, kaže Naik.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prvo i drugo obretenije glave Svetog Jovana Krstitelja po starom i Svetih 40 mučenika Sebastijskih po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetu Frančesku Rimsku, dok su muslimani u mesecu ramazana, a u judaizmu danas nema većeg praznika.
