AKO STE OVAKO KRŠTENI, TO NIJE URAĐENO PREMA CRKVENIM PRAVILIMA! Sveti oci otrkivaju šta vam je činiti

Sveta tajna krštenja jeste početak i temelj hrišćanskog života. Njome se čovek rađa za život u Bogu i postaje član Crkve Hristove. U krštenju se pere praroditeljski greh i svi dotadašnji lični gresi, čovek se oslobađa vlasti greha i smrti i dobija mogućnost da živi po zapovestima Božijim.

Krštenje u pravoslavlju nije spoljašnji čin niti običaj, već Sveta tajna u kojoj deluje blagodat Duha svetoga. Njome se čovek sjedinjuje sa Hristom i uvodi u liturgijski i evharistijski život Crkve, kroz koji se dalje uzrasta u veri, pokajanju i ljubavi prema Bogu i bližnjima.

Sama reč "krštenje" znači pogruženje, uranjanje. Zato Crkva od apostolskih vremena poznaje samo jedan puni i ispravan način vršenja ove Svete tajne – trokratno pogruženje krštavanog u vodu, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Ovaj način jasno izražava suštinu krštenja: smrt starog čoveka i vaskrsenje u Hristu, po uzoru na njegovu smrt i vaskrsenje.

Foto: SPC

 

Međutim, u praksi se kod nas, nažalost, ustalio običaj da se Sveta tajna Krštenja vrši oblivanjem ili kropljenjem, čak i u okolnostima kada ne postoji stvarna prepreka za pogruženje. Ovakva praksa izaziva nedoumice i uznemirenost među vernicima, koji se s pravom pitaju da li je njihovo Krštenje bilo „ispravno“, i da li bi, zbog toga, trebalo da se ponovo krste.

Crkva, međutim, jasno uči da se krštenje ne ponavlja. Ponovno krštavanje onoga ko je već primio krštenje u Crkvi smatra se teškim grehom, jer se time dovodi u pitanje delovanje blagodati Božije i jedinstvo Crkve. Iako Crkva strogo čuva kanonski poredak i ispravan način vršenja Svetih tajni, ona istovremeno ne ostavlja vernike u strahu i sumnji, već ih poziva na poverenje u Božiju blagodat i život u Crkvi.

O tome svedoči i dragoceno nasleđe Sveštenomučenika Ilariona Troickog, koji navodi događaj iz drevne Crkve, zapisan u poslanici svetog Dionisija Aleksandrijskog rimskom episkopu Ksistu:

Youtube/Milenko Jelić

 

- U zajednici braće nalazio se neko ko je smatran za pravovernog odavno i ko se prisajedinio zajednici hrišćana još do mog rukopoloženja, čak, kako mi se čini, pre postavljanja blaženog Irakla. Boraveći na nedavnom krštenju i slušajući pitanja i odgovore, on mi je došao sa plačem i skrušenošću i, pavši mi kod nogu, počeo je da se ispoveda i kune da Krštenje koje je primio od jeretika nije bilo takvo i da nema ništa zajedničko sa našim, zato što je ispunjeno bezbožnosti i bogohulstva - istakao je pa nastavio:

- Govoreći da njegova duša veoma strada i da od ovih bezbožnih reči i postupaka on nema smelosti čak ni da podigne oči ka Bogu, molio me je da mu predam istinsko očišćenje, usinovljenje i blagodat. Međutim, ja nisam rešio da to učinim, rekavši mu da je za tako nešto dovoljno dugovremeno opštenje sa Crkvom; da se ja ne usuđujem da ponovo pripremam onoga ko je pazio na blagosiljanje Darova, koji je zajedno sa drugima izgovarao ‘amin’, ko je pristupao Trpezi, ko je pružao ruke da primi Svetu Hranu, ko je primao i dugo vremena se pričešćivao Telom i Krvlju Gospoda našega Isusa Hrista. Ja sam mu zapovedio da ne bude malodušan, da ima čvrstu veru i da sa dobrom savešću pristupa opštenju Svetih.

Shutterstock

 

Ovaj događaj, kako ističe sveštenomučenik Ilarion, predstavlja jasnu ilustraciju misli svetog Kiprijana Kartaginskog: najvažnije za čoveka jeste njegovo jedinstvo sa Crkvom. U Crkvi se zadobija i čuva blagodat, u Crkvi se spasava čovek, i u Crkvi se isceljuju sve nedoumice i slabosti ljudske.

Zato, ako je neko kršten ne na potpuno ispravan način, kako Crkva zapoveda, ne treba da pada u sumnju i strah, niti da traži ponovno Krštenje. Potrebno je da se čvrsto drži Crkve, da živi njenim liturgijskim životom, da se ispoveda, pričešćuje i ostaje u zajednici vere, jer je to – kako svedoče Svetitelji – najvažnije i spasonosno.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara