Zvezda serijala „Mortal Kombat“ u 75. godini upokojila se u Santa Barbari, a njegov duhovni put ka pravoslavlju i krštenju ostaje inspiracija za sve koji traže smisao i unutrašnji mir.
Slavni holivudski glumac japanskog porekla, Kari Hirojuki Tagava, upokojio se u Santa Barbari u 75. godini. Svetsku slavu stekao je ulogama u filmovima "Mortal Kombat", "Pearl Harbor", "Memoari jedne gejše" i "47 ronina", a publika ga dobro pamti i po ulozi u čuvenom filmu reditelja Bernarda Bertolučija "Poslednji kineski car".
- Tagava je podlegao komplikacijama izazvanim moždanim udarom - rekla je njegova menadžerka Mardži Vajner i dodala da je umro okružen porodicom i ljubavlju, prenosi Asošiejted pres.
Iako ga filmsko platno pamti kao surovog ratnika i gospodara tame, lični put Karija Hirojukija Tagave kretao se u potpuno suprotnom pravcu - ka smirenju, pokajanju i veri. Rođen 1950. godine, Tagava je bio jedan od prepoznatljivih holivudskih „antiheroja“ devedesetih. U zreloj dobi života načinio je korak koji nije bio ni marketinški potez ni prolazni impuls: primio je pravoslavnu veru i na krštenju dobio ime Pantelejmon.
Tagava je odrastao u Sjedinjenim Američkim Državama i rano je došao u dodir sa hrišćanstvom, ali je svoj pravi verski izbor oblikovao tek posle decenija traganja.
- Ovo pitanje je dugo bilo u mom umu. Još od detinjstva sam osećao da tražim nešto što još nisam pronašao - ispričao je u jednom od retkih duhovnih intervjua.
Tanjug/Photo by Jordan Strauss/Invision/AP, File
Kari Hirojuki Tagava
Dug put do odluke
U istom razgovoru govorio je da je njegov odnos prema hrišćanstvu postojao od najranijih godina, ali da taj odnos dugo nije imao dubinu koju je kasnije otkrio u pravoslavlju.
- Od šeste godine sam išao u nedeljnu školu i odrastao sam kao hrišćanin. Ali ono što sam upoznao kasnije u pravoslavnoj veri bilo je nešto sasvim drugo, više poštovanja, više odgovornosti, više tišine u kojoj čovek vidi sebe - rekao je Tagava u jednom od svojih intervjua.
Odluka nije došla odjednom. Borba je trajala godinama, uz unutrašnja preispitivanja i sumnje. Presek se, po njegovim rečima, dogodio onda kada je shvatio da više ne može da ostane samo posmatrač.
- Dugo sam čekao da pronađem pravu strukturu za sebe. I taj trenutak je došao tek pred samo moje krštenje - rekao je glumac.
Tanjug/AP Photo/Lucy Pemoni, File
Kari Hirojuki Tagava
Strah koji ga je doveo do vere
Jedna njegova rečenica obišla je pravoslavne medije širom sveta i ostala kao najpreciznija slika njegovog unutrašnjeg stanja:
- Ne plašim se smrti. Plašim se samo jednog, da ne budem dostojan Božje ljubavi.
Upravo taj strah, kako je sam objašnjavao, nije bio strah od kraja života, već strah od duhovne praznine, od života provedenog bez istinskog smisla. U trenutku kada je odlučio da primi krštenje, izgovorio je i reči koje su otkrile suštinu njegovog izbora:
- Posle mnogo razmišljanja shvatio sam da postoji samo jedno rešenje za moju dušu Bog.
Kada je 2015. godine kršten u Ruskoj pravoslavnoj crkvi i primio ime Pantelejmon, Tagava je taj događaj opisao kao unutrašnje očišćenje:
- Osetio sam kao da je sa mene spalo nešto što sam nosio ceo život. Kao da sam prvi put zaista slobodan
"Ispovest samuraja" i lična identifikacija sa ulogom
Nakon krštenja, pažnju pravoslavne javnosti posebno je privukao film "Ispovest samuraja" („Jerej-san“), u kojem je Tagava tumačio Japanca koji pronalazi pravoslavnu veru i postaje sveštenik. Iako taj film nije bio poslednji u njegovoj karijeri, ostao je najdublje povezan sa njegovim ličnim životom.
Za razliku od mnogih prethodnih uloga, ova nije bila samo profesionalni zadatak. U njoj se, kako je priznavao, prepoznao. Nije glumio čoveka koji traži Boga - on je u tom trenutku zaista tražio i pronašao Boga.
Tanjug/Photo by Richard Shotwell/Invision/AP, File
Kari Hirojuki Tagava
Vera kao lična odgovornost
Tagava nikada nije sebe predstavljao kao učitelja ili propovednika. Svestan sopstvenih slabosti, govorio je o veri kao o putu koji traje i koji zahteva neprekidnu unutrašnju borbu. Posle krštenja je isticao da želi da svoje umeće, životno iskustvo i rad sa mladima usmeri ka prenošenju moralnih vrednosti:
- Želim da ljudima, posebno deci, prenesem nešto više od tehnike i borbe. Želim da im pokažem da je život dar i da čovek za taj dar odgovara pred Bogom
On se nije povukao iz javnog života, niti je težio duhovnoj izolaciji. Ostao je glumac, ali sa drugačijom unutrašnjom merom, sa svešću da slava i uloge ne mogu zameniti ono što se gradi u savesti.
Trag koji ostaje
Život Karija Hirojukija Tagave ostaje zabeležen u dva paralelna toka. Jedan je filmski, obeležen snažnim, često mračnim likovima koji su ga proslavili širom planete. Drugi je tihi, duhovni - onaj koji je započeo u trenutku krštenja, novog imena i ličnog preumljenja.
Za pravoslavne vernike, njegov put ostaje svedočanstvo da Bog priziva čoveka u svakom trenutku života, bez obzira na poreklo, godine i prethodne izbore. A njegove reči da se ne plaši smrti, već nedostojnosti pred Božjom ljubavlju, ostaju kao jednostavna, ali snažna duhovna poruka.
Dok su vernici slavili praznik Svetih apostola Petra i pala, košarkaš Luka Vildoza kršten je pod svodovima najvećeg srpskog hrama – evo zbog čega je odlučio da promeni veru i kako je njegova odluka ganula Beograd.
Čuveni dirigent venčao se po pravoslavnim kanonima u gruzijskom manastiru Samtavro, obučen u narodnu nošnju; njegova izabranica je mlada Gruzinka, fitnes instruktorka Marijam Šarmanašvili.
Košarkaš koji je osvojio svet, posle bronzane medalje na EuroBasketu 2025, otvara dušu i govori o detinjstvu u Atini, značaju Crkve i trenutku kada je kroz krštenje osetio da njegov život dobija dublji smisao.
Rođen kao Johen Bunge, odrastao bez žive vere, danas živi povučeno u italijanskom delu Švajcarske, noseći u sebi put koji je započeo među ratnim zgarištima i rimskim katakombama.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej Andrej Tkačov objašnjava šta činiti kada pokajanje postaje teret, a želja za svetošću sudara se sa našim slabostima.
Ova aromatična manastirska čorba od rečne ribe vodi vas kroz vekovne običaje i otkriva kako pripremiti jelo koje čuva duh posta i posne slavske trpeze.
Zvezda serijala „Mortal Kombat“ u 75. godini upokojila se u Santa Barbari, a njegov duhovni put ka pravoslavlju i krštenju ostaje inspiracija za sve koji traže smisao i unutrašnji mir.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Za Kanađanina čačanskih korena i njegovu izabranicu iz Azije, odluka da izgovore „da“ upravo u Srbiji predstavlja simbol ljubavi koja prevazilazi granice, čuva tradiciju i spaja porodice kroz veru i zajedništvo.
U prisustvu tridesetak Srba i prijatelja iz Francuske, Fransoa iz Strazbura je posle dvadeset godina čekanja primio sveto krštenje u Velikoj Hoči, dok su pojci bili svi prisutni u hramu.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej Andrej Tkačov objašnjava šta činiti kada pokajanje postaje teret, a želja za svetošću sudara se sa našim slabostima.
U besedi za 26. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različita mera milosti oblikuje našu odgovornost, poziva na poštovanje darova bližnjih i pokazuje zašto svaki dar, bez obzira na veličinu, nosi dublju pouku.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
