Ova aromatična manastirska čorba od rečne ribe vodi vas kroz vekovne običaje i otkriva kako pripremiti jelo koje čuva duh posta i posne slavske trpeze.
U tišini manastira, gde dani posta oblikuju ritam svakodnevnog života, čuvaju se drevni recepti koji povezuju veru i tradiciju. Među njima, iz "Srbskog kuvara" jeromonaha Jeroteja Draganovića, ističe se manastirska čorba od rečne ribe – aromatična i savršena za dane posta i posne slavske trpeze kada je dozvoljena riba.
Ova čorba nije samo jelo; ona je most između prošlosti i sadašnjosti, između reke koja daruje ribu i duhovne discipline posta. Skoro svaki naš kraj uz reku ima svoj način pripreme riblje čorbe, koji se u mnogome razlikuje – negde je bistra poput supe, a negde gustine koja podseća na varivo. Takozvane "alaske" čorbe su uvek bistrije i kuvaju se na otvorenoj vatri, najčešće u kotlićima.
3,5–4 l vode
U kotlić stavite sitno iseckani luk i naspite hladnu vodu. Kada voda uzavri, dodajte sve sastojke osim ribe i vina i pustite da kuvaju na jakoj vatri.
Kada luk sasvim omekša, dodajte komad po komad pripremljene ribe – prvo veće, zatim sitnije. Po potrebi dosolite i, kada provri, dodajte vino. Povremeno skidajte penu. Vatra se utiša i čorba treba tiho da vri. Tek pri kraju kuvanja dodaje se ikra ili mlečac, ako ih imate. Dok se oseća miris vina u pari, čorba ne treba da se sklanja sa vatre. Riba se kuva najviše pola sata, nakon čega se čorba sklanja sa vatre.
Ako želite hranljivu i jaku čorbu, postupite ovako: na istu količinu vode i luka kao kod osnovne čorbe, kada voda uzavri, dodajte sitne očišćene ribe, a zatim sve repove i glave od krupnije ribe. Kuvajte na jakoj vatri dok se meso ne počne odvajati od kostiju.
Kada je riba skoro raskuvana, pažljivo ocedite čorbu, a sitnu ribu i glave odvojite (ribari ih obično bacaju). Kotlić operite i poređajte krupno sečenu ribu, dodajte nekoliko zelenih paprika, a po želji i jednu ljutu suvu papriku koja tokom kuvanja ostaje cela. Zatim stavite svež krupno seckani paradajz, malo mlevenog bibera i jedan lovorov list. Prelijte sa 1–2 kašike ulja.
Topla čorba od prethodnog kuvanja lagano se sipa u kotlić iznad vatre i pusti da tiho vri. Čorba se ne meša, već se samo prodrma ili zavrti kotlić. Tokom kuvanja dodajte malo belog vina, a ukoliko je riba masna, skidajte masnoću zajedno sa penom. Riba ne sme da se raskuva.
Kvalitet čorbe proverava se ovako: iznad kotlića raširite šaku da se ovlaži od pare, potom mahanjem ohladite dlan i stisnite šaku. Ako se dlan lepi, čorba je gotovo gotova; ako ne, kuvajte još. Sa čorbom se služe široki rezanci kuvani na vodi ili knedle od običnog testa. Čorba je bistra, aromatična i ne masna.
Jedan stariji vojvođanski kuvar napominje:
- Od malo ribe i od posnih riba nikada ne može biti dobra čorba.
Danas se kod alasa ova čorba retko priprema, a u restoranima se gotovo uopšte ne može probati. Najčešće se služe jake začinjene čorbe od ribe lošeg kvaliteta, sa puno aleve paprike, paradajza i ponekad zaprškom. Svaki kuvar treba da zna: riba, ma kako bila spremana, ne ide sa zaprškom.
Recept iz 1855. godine jeromonaha Jeroteja otkriva kako jednostavni sastojci mogu stvoriti jelo puno domaće topline i tradicije – idealno za dane koji nisu posni. Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja. Jedinstveno jelo koje spaja nežni sloj povrća i aromatičnu ribu, idealno za posne dane kada tipik dopušta ribu - mekan, sočan patlidžan i začini pretvaraju svaki zalogaj u radost. Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela. Recept za bozu iz kuvara „Ko posti dušu gosti“ nudi jednostavan način da prirodno poboljšate otpornost organizma i uživate u autentičnom ukusu manastirskih tradicija. Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom. Budi deo Religija.rs zajednice.
Freepik
Jača riblja čorba
STARI MANASTIRSKI RECEPT ZA MUSAKU OD PASULJA I JAJA: Tajna savršenog ukusa koju monasi ne zaboravljaju
OSLIĆ PO SVETOGORSKOJ RECEPTURI: Kako monasi pripremaju ribu koja očarava ukusom
ROLNICE OD PATLIDŽANA SA RIBOM: Redak i neobičan recept koji ćete odmah želeti da probate
MONAŠKA SALATA OD PEČENOG KROMPIRA: Jednostavan recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka pogodan i za početnike
PRIRODNI NAPITAK KOJI NEVEROVATNO JAČA IMUNITET: Zdravlje iz manastirske kuhinje po starom receptu monahinje Atanasije
UKUS OVOG SVETOGORSKOG HLEBA S MASLINAMA SE NE ZABORAVLJA: Recept oca Onufrija Hilandarca donosi miris manastirske trpeze i u vaš dom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Raskošna turšija koja svojim koloritom ukrašava svaku trpezu, a priprema se brže i jednostavnijе nego što mislite
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Orasi, beli luk, sirće i sveže začinsko bilje daju ovom jednostavnom jelu poseban karakter, a za njegovu pripremu nisu potrebne skupe namirnice niti komplikovani kulinarski postupci.
Bez pečenja i dugog stajanja pored šporeta, uz beli krem, keks i hrskave orašaste plodove, ova torta idealna je kada vam se jede nešto slatko, a nemate vremena za komplikovanu pripremu.
Svinjski vrat, slanina, ćevapi i pečene paprike daju punoću ukusa ovom omiljenom jelu juga Srbije, a pravi način pripreme čini razliku između običnog ručka i specijaliteta kao iz leskovačkog restorana.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Nekada se pravio kada gosti iznenada pokucaju na vrata, a danas je idealan izbor za sve koji žele raskošan desert bez dugog stajanja kraj šporeta.
Daleko od gradske gužve, domaćinstvo "Stari hrast" čuva ukuse ovog kraja kroz domaće namirnice, tradicionalna jela i atmosferu kakva se danas retko pronalazi.
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Pomagao je siromašnima i udovicama, a svojim svedočenjem Hrista priveo je veri i one koji su se ranije bavili čarobnjaštvom.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Svetogorski recept donosi spoj ribe, povrća i pirinča koji je idealan za dane posta kada je dozvoljena riba, ali i za sve koji vole lagane i hranljive obroke.
Jeromonah Jerotej Draganović spojio je vekovnu kulinarsku tradiciju i mirise domaćeg povrća u receptu savršenom za dane posta i posne slave, nudeći bogatstvo ukusa i mirisa koji greju dušu.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Pržena pastrmka puni se smesom od tucanih oraha, prezle, peršuna, belog luka i limuna, a priprema je sasvim jednostavna.
Raskošna turšija koja svojim koloritom ukrašava svaku trpezu, a priprema se brže i jednostavnijе nego što mislite
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Orasi, beli luk, sirće i sveže začinsko bilje daju ovom jednostavnom jelu poseban karakter, a za njegovu pripremu nisu potrebne skupe namirnice niti komplikovani kulinarski postupci.
Bez pečenja i dugog stajanja pored šporeta, uz beli krem, keks i hrskave orašaste plodove, ova torta idealna je kada vam se jede nešto slatko, a nemate vremena za komplikovanu pripremu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Jerej Hrama Svetog Ilije u Mirijevu objašnjava zašto su vera i praštanje važniji od raskošne trpeze i velikih troškova i kako porodično okupljanje može da pomiri i one koji godinama ne razgovaraju.
Poglavaru Carigradske patrijaršije dodeljeno je počasno zvanje doktora teologije na Univerzitetu Angelikum u Rimu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News