Ova aromatična manastirska čorba od rečne ribe vodi vas kroz vekovne običaje i otkriva kako pripremiti jelo koje čuva duh posta i posne slavske trpeze.
U tišini manastira, gde dani posta oblikuju ritam svakodnevnog života, čuvaju se drevni recepti koji povezuju veru i tradiciju. Među njima, iz "Srbskog kuvara" jeromonaha Jeroteja Draganovića, ističe se manastirska čorba od rečne ribe – aromatična i savršena za dane posta i posne slavske trpeze kada je dozvoljena riba.
Ova čorba nije samo jelo; ona je most između prošlosti i sadašnjosti, između reke koja daruje ribu i duhovne discipline posta. Skoro svaki naš kraj uz reku ima svoj način pripreme riblje čorbe, koji se u mnogome razlikuje – negde je bistra poput supe, a negde gustine koja podseća na varivo. Takozvane "alaske" čorbe su uvek bistrije i kuvaju se na otvorenoj vatri, najčešće u kotlićima.
3,5–4 l vode
U kotlić stavite sitno iseckani luk i naspite hladnu vodu. Kada voda uzavri, dodajte sve sastojke osim ribe i vina i pustite da kuvaju na jakoj vatri.
Kada luk sasvim omekša, dodajte komad po komad pripremljene ribe – prvo veće, zatim sitnije. Po potrebi dosolite i, kada provri, dodajte vino. Povremeno skidajte penu. Vatra se utiša i čorba treba tiho da vri. Tek pri kraju kuvanja dodaje se ikra ili mlečac, ako ih imate. Dok se oseća miris vina u pari, čorba ne treba da se sklanja sa vatre. Riba se kuva najviše pola sata, nakon čega se čorba sklanja sa vatre.
Ako želite hranljivu i jaku čorbu, postupite ovako: na istu količinu vode i luka kao kod osnovne čorbe, kada voda uzavri, dodajte sitne očišćene ribe, a zatim sve repove i glave od krupnije ribe. Kuvajte na jakoj vatri dok se meso ne počne odvajati od kostiju.
Kada je riba skoro raskuvana, pažljivo ocedite čorbu, a sitnu ribu i glave odvojite (ribari ih obično bacaju). Kotlić operite i poređajte krupno sečenu ribu, dodajte nekoliko zelenih paprika, a po želji i jednu ljutu suvu papriku koja tokom kuvanja ostaje cela. Zatim stavite svež krupno seckani paradajz, malo mlevenog bibera i jedan lovorov list. Prelijte sa 1–2 kašike ulja.
Topla čorba od prethodnog kuvanja lagano se sipa u kotlić iznad vatre i pusti da tiho vri. Čorba se ne meša, već se samo prodrma ili zavrti kotlić. Tokom kuvanja dodajte malo belog vina, a ukoliko je riba masna, skidajte masnoću zajedno sa penom. Riba ne sme da se raskuva.
Kvalitet čorbe proverava se ovako: iznad kotlića raširite šaku da se ovlaži od pare, potom mahanjem ohladite dlan i stisnite šaku. Ako se dlan lepi, čorba je gotovo gotova; ako ne, kuvajte još. Sa čorbom se služe široki rezanci kuvani na vodi ili knedle od običnog testa. Čorba je bistra, aromatična i ne masna.
Jedan stariji vojvođanski kuvar napominje:
- Od malo ribe i od posnih riba nikada ne može biti dobra čorba.
Danas se kod alasa ova čorba retko priprema, a u restoranima se gotovo uopšte ne može probati. Najčešće se služe jake začinjene čorbe od ribe lošeg kvaliteta, sa puno aleve paprike, paradajza i ponekad zaprškom. Svaki kuvar treba da zna: riba, ma kako bila spremana, ne ide sa zaprškom.
Recept iz 1855. godine jeromonaha Jeroteja otkriva kako jednostavni sastojci mogu stvoriti jelo puno domaće topline i tradicije – idealno za dane koji nisu posni. Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja. Jedinstveno jelo koje spaja nežni sloj povrća i aromatičnu ribu, idealno za posne dane kada tipik dopušta ribu - mekan, sočan patlidžan i začini pretvaraju svaki zalogaj u radost. Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela. Recept za bozu iz kuvara „Ko posti dušu gosti“ nudi jednostavan način da prirodno poboljšate otpornost organizma i uživate u autentičnom ukusu manastirskih tradicija. Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
Freepik
Jača riblja čorba
Mrsni recepti
12:57 | 24.11.2025
STARI MANASTIRSKI RECEPT ZA MUSAKU OD PASULJA I JAJA: Tajna savršenog ukusa koju monasi ne zaboravljaju
Posni recepti
13:09 | 29.11.2025
OSLIĆ PO SVETOGORSKOJ RECEPTURI: Kako monasi pripremaju ribu koja očarava ukusom
Posni recepti
12:32 | 30.11.2025
ROLNICE OD PATLIDŽANA SA RIBOM: Redak i neobičan recept koji ćete odmah želeti da probate
Posni recepti
12:04 | 02.12.2025
MONAŠKA SALATA OD PEČENOG KROMPIRA: Jednostavan recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka pogodan i za početnike
Posni recepti
12:17 | 03.12.2025
PRIRODNI NAPITAK KOJI NEVEROVATNO JAČA IMUNITET: Zdravlje iz manastirske kuhinje po starom receptu monahinje Atanasije
Posni recepti
11:52 | 04.12.2025
UKUS OVOG SVETOGORSKOG HLEBA S MASLINAMA SE NE ZABORAVLJA: Recept oca Onufrija Hilandarca donosi miris manastirske trpeze i u vaš dom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju.
Recept iz „Srbskog kuvara“ donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Otkrijte kako tikvica, heljdino mleko i sveže zelje u Stojkinoj izlevuši postaju hranljivo, postno jelo koje hrani telo i dušu, donoseći toplinu i snagu u svakom zalogaju.
Jednostavan manastirski način pripreme, bez viška sastojaka i bez kulinarskih trikova, pokazuje kako skromna postna trpeza može biti zasitna i iznenađujuće bogata ukusom, čak i dan posle spremanja.
Tanane i nežne, ove lepinjice iz manastira Rukumija pretvaraju običan doručak u iskustvo jednostavnosti i domaće topline.
Otac Onufrije Hilandarac u svojoj knjizi „Svetogorski kuvar s pričama“ otkrio je kako nastaje ovaj skroman hleb s prazilukom koji je vekovima hranio bratstvo.
Recept iz „Srbskog kuvara“ donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
Jednostavna pogača za doručak ili svaku priliku kada želite ukusno i toplo jelo koje podseća na detinjstvo.
Brza, jednostavna i aromatična, ova pogača s belim lukom i puterom pravi domaću atmosferu u svakom trenutku.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkrivaju gde se gubi snaga - i gde se, još uvek, može povratiti.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
