Ova aromatična manastirska čorba od rečne ribe vodi vas kroz vekovne običaje i otkriva kako pripremiti jelo koje čuva duh posta i posne slavske trpeze.
U tišini manastira, gde dani posta oblikuju ritam svakodnevnog života, čuvaju se drevni recepti koji povezuju veru i tradiciju. Među njima, iz "Srbskog kuvara" jeromonaha Jeroteja Draganovića, ističe se manastirska čorba od rečne ribe – aromatična i savršena za dane posta i posne slavske trpeze kada je dozvoljena riba.
Ova čorba nije samo jelo; ona je most između prošlosti i sadašnjosti, između reke koja daruje ribu i duhovne discipline posta. Skoro svaki naš kraj uz reku ima svoj način pripreme riblje čorbe, koji se u mnogome razlikuje – negde je bistra poput supe, a negde gustine koja podseća na varivo. Takozvane "alaske" čorbe su uvek bistrije i kuvaju se na otvorenoj vatri, najčešće u kotlićima.
3,5–4 l vode
U kotlić stavite sitno iseckani luk i naspite hladnu vodu. Kada voda uzavri, dodajte sve sastojke osim ribe i vina i pustite da kuvaju na jakoj vatri.
Kada luk sasvim omekša, dodajte komad po komad pripremljene ribe – prvo veće, zatim sitnije. Po potrebi dosolite i, kada provri, dodajte vino. Povremeno skidajte penu. Vatra se utiša i čorba treba tiho da vri. Tek pri kraju kuvanja dodaje se ikra ili mlečac, ako ih imate. Dok se oseća miris vina u pari, čorba ne treba da se sklanja sa vatre. Riba se kuva najviše pola sata, nakon čega se čorba sklanja sa vatre.
Ako želite hranljivu i jaku čorbu, postupite ovako: na istu količinu vode i luka kao kod osnovne čorbe, kada voda uzavri, dodajte sitne očišćene ribe, a zatim sve repove i glave od krupnije ribe. Kuvajte na jakoj vatri dok se meso ne počne odvajati od kostiju.
Kada je riba skoro raskuvana, pažljivo ocedite čorbu, a sitnu ribu i glave odvojite (ribari ih obično bacaju). Kotlić operite i poređajte krupno sečenu ribu, dodajte nekoliko zelenih paprika, a po želji i jednu ljutu suvu papriku koja tokom kuvanja ostaje cela. Zatim stavite svež krupno seckani paradajz, malo mlevenog bibera i jedan lovorov list. Prelijte sa 1–2 kašike ulja.
Topla čorba od prethodnog kuvanja lagano se sipa u kotlić iznad vatre i pusti da tiho vri. Čorba se ne meša, već se samo prodrma ili zavrti kotlić. Tokom kuvanja dodajte malo belog vina, a ukoliko je riba masna, skidajte masnoću zajedno sa penom. Riba ne sme da se raskuva.
Kvalitet čorbe proverava se ovako: iznad kotlića raširite šaku da se ovlaži od pare, potom mahanjem ohladite dlan i stisnite šaku. Ako se dlan lepi, čorba je gotovo gotova; ako ne, kuvajte još. Sa čorbom se služe široki rezanci kuvani na vodi ili knedle od običnog testa. Čorba je bistra, aromatična i ne masna.
Jedan stariji vojvođanski kuvar napominje:
- Od malo ribe i od posnih riba nikada ne može biti dobra čorba.
Danas se kod alasa ova čorba retko priprema, a u restoranima se gotovo uopšte ne može probati. Najčešće se služe jake začinjene čorbe od ribe lošeg kvaliteta, sa puno aleve paprike, paradajza i ponekad zaprškom. Svaki kuvar treba da zna: riba, ma kako bila spremana, ne ide sa zaprškom.
Recept iz 1855. godine jeromonaha Jeroteja otkriva kako jednostavni sastojci mogu stvoriti jelo puno domaće topline i tradicije – idealno za dane koji nisu posni. Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja. Jedinstveno jelo koje spaja nežni sloj povrća i aromatičnu ribu, idealno za posne dane kada tipik dopušta ribu - mekan, sočan patlidžan i začini pretvaraju svaki zalogaj u radost. Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela. Recept za bozu iz kuvara „Ko posti dušu gosti“ nudi jednostavan način da prirodno poboljšate otpornost organizma i uživate u autentičnom ukusu manastirskih tradicija. Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
Freepik
Jača riblja čorba
Mrsni recepti
12:57 | 24.11.2025
STARI MANASTIRSKI RECEPT ZA MUSAKU OD PASULJA I JAJA: Tajna savršenog ukusa koju monasi ne zaboravljaju
Posni recepti
13:09 | 29.11.2025
OSLIĆ PO SVETOGORSKOJ RECEPTURI: Kako monasi pripremaju ribu koja očarava ukusom
Posni recepti
12:32 | 30.11.2025
ROLNICE OD PATLIDŽANA SA RIBOM: Redak i neobičan recept koji ćete odmah želeti da probate
Posni recepti
12:04 | 02.12.2025
MONAŠKA SALATA OD PEČENOG KROMPIRA: Jednostavan recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka pogodan i za početnike
Posni recepti
12:17 | 03.12.2025
PRIRODNI NAPITAK KOJI NEVEROVATNO JAČA IMUNITET: Zdravlje iz manastirske kuhinje po starom receptu monahinje Atanasije
Posni recepti
11:52 | 04.12.2025
UKUS OVOG SVETOGORSKOG HLEBA S MASLINAMA SE NE ZABORAVLJA: Recept oca Onufrija Hilandarca donosi miris manastirske trpeze i u vaš dom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sudeći po oštrini obraćanja igumanije Manastira Šudikova, ovakvi ispadi mladih ljudi nisu retki.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej Andrej Tkačov objašnjava šta činiti kada pokajanje postaje teret, a želja za svetošću sudara se sa našim slabostima.
Jutrenje se smatra susretom duše sa svetlošću novog dana, ali i sa svetlošću koja prevazilazi svako vreme - s Hristom.
Ova aromatična manastirska čorba od rečne ribe vodi vas kroz vekovne običaje i otkriva kako pripremiti jelo koje čuva duh posta i posne slavske trpeze.
Zvezda serijala „Mortal Kombat“ u 75. godini upokojila se u Santa Barbari, a njegov duhovni put ka pravoslavlju i krštenju ostaje inspiracija za sve koji traže smisao i unutrašnji mir.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Posni i hranljiv obrok bogatog ukusa koji spaja tradiciju manastirske kuhinje i mirisne začine, donoseći toplinu i mir svakom zalogaju.
Jednostavne loptice od krompira na vodi vekovima krase posne trpeze manastira, a uz domaći paradajz i sveže začinsko bilje postaju pravo iznenađenje – dok u danima kada nije post dobijaju posebnu aromu kada se pospu sirom.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
Recept za bozu iz kuvara „Ko posti dušu gosti“ nudi jednostavan način da prirodno poboljšate otpornost organizma i uživate u autentičnom ukusu manastirskih tradicija.
Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Protojerej Vladimir Dolgih objašnjava da se iza karata, zvezda i proročanstava krije duhovna opasnost koja čoveka vodi dalje nego što misli.
