Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
Na Svetoj gori, gde svaki obrok nosi trag molitve i duhovnog iskustva, monah Onufrije Hilandarac posvetio je godine proučavanju i pripremi monačke hrane. Njegova strast za jednostavnim, a istovremeno bogatim ukusima svetogorskih jela pretočila se u "Svetogorski kuvar", jedinstvenu zbirku od više od 140 recepata, obogaćenih stotinama fotografija.
Među njima, Eliopsomo, svetogorski hleb s maslinama, otkriva tajnu manastirske trpeze: spajajući osnovne sastojke, pažljivo odabrane začine i monačko strpljenje, ovaj hleb nije samo hrana, već i mala meditacija u obliku vekne, koja nosi duh Hilandara i duhovni mir Atosa.
Sastojci
0,5 kg oštrog pšeničnog brašna
0,5 kg mekog pšeničnog brašna
kvasac
15 g soli
25 g soka od paradajza
0,5 dl maslinovog ulja
5 dl vode
malo bibera
20–30 zelenih maslina (uklonite kožicu i košticu, presecite svaku na pola)
4 zelene paprike, sitno isečene
freepik
Svetogorski hleb sa maslinama
Priprema
Zamesite testo kao i obično i podelite ga na četiri dela. Lagano pritisnite svaki deo da dobijete oblik lepinje, a zatim pospite po testu masline, biber i sitno isečene paprike. Urolajte vekne i stavite ih u podmazan pleh da narastu, bilo u rerni na niskoj temperaturi ili van rerne, na toplom, kao i obična testa. Pecite ih 30–40 minuta na 200°C. Pre pečenja, razmutite sok od paradajza u vodi i premažite vekne pomoću kuhinjske četke ili komada platna, što će hlepčićima dati lepu zlatnu boju i dodatno naglasiti miris i aromu sa Svete gore.
Jednostavna, hranljiva i blaga, ova supa iz manastira Rukumija spaja zdravlje, smirenje i molitveni duh. Monahinja Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci mogu postati izvor unutrašnjeg mira i snage.
Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela.
Recept za bozu iz kuvara „Ko posti dušu gosti“ nudi jednostavan način da prirodno poboljšate otpornost organizma i uživate u autentičnom ukusu manastirskih tradicija.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
Kako geopolitička napetost raste, starci sa Svete gore upozoravaju da današnji događaji odjekuju proroštvima Svetog Kozme, Svetog Pajsija i Svetog Porfirija, pozivajući vernike na budnost i nadu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Ono što većina baca, monasi su pretvarali u slatko koje je vekovima dočekivalo hodočasnike na Svetoj Gori – evo recepta sačuvanog kroz monašku tradiciju.
Autentični recept objavljen u kuvaru 1855. godine za drevno jelo koje jača telo i um, a u sebi nosi više od obične hrane – deo neugasivog svetogorskog blagoslova.
Otkrivamo kako monasi u srpskoj carskoj lavri pripremaju svoje čuvene posne rezance, zašto se u ovom jelu hleb nikada ne baca i kako ga možete obogatiti mirisom tartufa ili vrganja.
Otkrijte kako monasi pripremaju sardine plaki – jednostavno jelo iz rerne sa paradajz sosom, koje daje snagu za dug dan molitve i rada, a donosi mir svakome ko ga jede sa zahvalnošću.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U besedi za četvrtak 4. nedelje Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos menja običnog čoveka u naslednika, dajući mu moć da vlada sobom, svojim mislima i svetom oko sebe.
Dva značajna spomena padaju istog dana, pa Tipik nalaže drugačiji raspored kako bi oba bila proslavljena bez skraćivanja i narušavanja bogoslužbenog poretka.
