Sećanje na upokojene prirodan je deo života i vere.
Neretko se dešava da ljudi sanjaju svoje preminule bližnje, što kod nekih izaziva uznemirenost, naročito kada se ti snovi ponavljaju.
U tim trenucima javlja se dilema da li su to samo odrazi sećanja, tuge i čežnje ili nam naši bližnji pokušavaju kroz snove nešto da poruče.
Upravo takvo pitanje postavio je jedan vernik na sajtu Svetosavlje, tražeći savet kako da razume učestale snove o dragim osobama koje više nisu među živima.
On navodi da često sanja pokojne - neke o kojima svakodnevno razmišlja poput svog oca, ali i one koji mu tek povremeno dođu u misli.
Pita se da li je to znak da treba da im zapali sveću i uputi molitvu, kao i kada i gde je to najbolje učiniti -odmah sutradan, na zadušnice, u crkvi, kod kuće ili na groblju.
Takođe priznaje da, kada pali sveće, s pokojnicima "razgovara", kao da su pored njega, pa ga zanima da li je takva praksa ispravna i postoje li pravila koja Crkva preporučuje.
Shutterstock/Evgeniy Medvedev
Uvek se treba moliti za upokojene
U odgovoru sveštenika Dragana naglašava se da je sećanje na upokojene prirodan deo života i vere:
- U Crkvi se kaže da naši mrtvi nisu mrtvi dok god ima nas da ih se sećamo. Sasvim je normalno da se čovek seti svojih dragih i milih koji nisu telesno više s nama, a i onda nije ni neobično da ih sanjamo.
On posebno ukazuje na značaj molitve i crkvenog pominjanja, naročito u dane, kao što su Zadušnice:
- Treba se umrlih setiti, posebno na zadušne dane… Treba doći u hram, dati imena upokojenih da se pominju na proskomidiji i na pomenu koji se vrše toga dana.
Sveštenik dalje objašnjava da vernik može i mimo tih dana da se moli za svoje bližnje:
- Naravno, ti uvek možeš da se javiš tvome svešteniku i kad god imaš želju, možeš da skuvaš pšenicu i odneseš u crkvu da ti sveštenik očita parastos ili da on izađe na grob da to isto učini.
Posebno se ističe simbolika koljiva, odnosno kuvanog žita:
Profimedia
Koljivo označava telo pokojnika
- Kuvana pšenica simboliše telo pokojnika… Ako zrno pšenice padnuvši na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, rod mnogi donosi. To znači da je koljivo simbol smrti i vaskrsenja, simbol nade u večni život i besmrtnost ljudskog bića.
Na kraju, sveštenik upućuje vernika na suštinu pravoslavnog odnosa prema upokojenima:
- Sve u svemu, nama ostaje da se za naše upokojene molimo kad god imamo potrebu i, naravno, na svim bogosluženjima.
Otac Aleksandar kaže da san može da bude neka vrsta introspekcije za čoveka, ali opet, saglasno predanju svetih otaca, ali i obazrovosti koja je uvek potrebna, uvek se treba obratiti duhovnika kad neko sanja snove koje su ih na ovakav način uznemirili.
U pravoslavlju snovi nisu puki predznaci, već duhovne poruke – ali ne dolazi svaka od Gospoda. Evo po čemu prepoznati da li je san blagoslov ili iskušenje koje vodi u propast.
Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
Fotografije građanske ceremonije sklapanja istopolnog partnerstva ispred pravoslavne svetinje otvorila je pitanja o statusu manastira, njegovoj komercijalnoj upotrebi i odnosu verske tradicije i turističkog biznisa na Kipru.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Fotografije građanske ceremonije sklapanja istopolnog partnerstva ispred pravoslavne svetinje otvorila je pitanja o statusu manastira, njegovoj komercijalnoj upotrebi i odnosu verske tradicije i turističkog biznisa na Kipru.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
