Sećanje na upokojene prirodan je deo života i vere.
Neretko se dešava da ljudi sanjaju svoje preminule bližnje, što kod nekih izaziva uznemirenost, naročito kada se ti snovi ponavljaju.
U tim trenucima javlja se dilema da li su to samo odrazi sećanja, tuge i čežnje ili nam naši bližnji pokušavaju kroz snove nešto da poruče.
Upravo takvo pitanje postavio je jedan vernik na sajtu Svetosavlje, tražeći savet kako da razume učestale snove o dragim osobama koje više nisu među živima.
On navodi da često sanja pokojne - neke o kojima svakodnevno razmišlja poput svog oca, ali i one koji mu tek povremeno dođu u misli.
Pita se da li je to znak da treba da im zapali sveću i uputi molitvu, kao i kada i gde je to najbolje učiniti -odmah sutradan, na zadušnice, u crkvi, kod kuće ili na groblju.
Takođe priznaje da, kada pali sveće, s pokojnicima "razgovara", kao da su pored njega, pa ga zanima da li je takva praksa ispravna i postoje li pravila koja Crkva preporučuje.
Shutterstock/Evgeniy Medvedev
Uvek se treba moliti za upokojene
U odgovoru sveštenika Dragana naglašava se da je sećanje na upokojene prirodan deo života i vere:
- U Crkvi se kaže da naši mrtvi nisu mrtvi dok god ima nas da ih se sećamo. Sasvim je normalno da se čovek seti svojih dragih i milih koji nisu telesno više s nama, a i onda nije ni neobično da ih sanjamo.
On posebno ukazuje na značaj molitve i crkvenog pominjanja, naročito u dane, kao što su Zadušnice:
- Treba se umrlih setiti, posebno na zadušne dane… Treba doći u hram, dati imena upokojenih da se pominju na proskomidiji i na pomenu koji se vrše toga dana.
Sveštenik dalje objašnjava da vernik može i mimo tih dana da se moli za svoje bližnje:
- Naravno, ti uvek možeš da se javiš tvome svešteniku i kad god imaš želju, možeš da skuvaš pšenicu i odneseš u crkvu da ti sveštenik očita parastos ili da on izađe na grob da to isto učini.
Posebno se ističe simbolika koljiva, odnosno kuvanog žita:
Profimedia
Koljivo označava telo pokojnika
- Kuvana pšenica simboliše telo pokojnika… Ako zrno pšenice padnuvši na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, rod mnogi donosi. To znači da je koljivo simbol smrti i vaskrsenja, simbol nade u večni život i besmrtnost ljudskog bića.
Na kraju, sveštenik upućuje vernika na suštinu pravoslavnog odnosa prema upokojenima:
- Sve u svemu, nama ostaje da se za naše upokojene molimo kad god imamo potrebu i, naravno, na svim bogosluženjima.
Otac Aleksandar kaže da san može da bude neka vrsta introspekcije za čoveka, ali opet, saglasno predanju svetih otaca, ali i obazrovosti koja je uvek potrebna, uvek se treba obratiti duhovnika kad neko sanja snove koje su ih na ovakav način uznemirili.
U pravoslavlju snovi nisu puki predznaci, već duhovne poruke – ali ne dolazi svaka od Gospoda. Evo po čemu prepoznati da li je san blagoslov ili iskušenje koje vodi u propast.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Uobičajeno je da se Sveta tajna kštenja prima u detinjstvu, ali odrasli koji se nisu ranije krstili mogu to učiniti u bilo kom životnom dobu - uključujući i trudnice.
Kada se u jednoj porodici sudare pravoslavna vera, naučna medicina i narodni običaji, često nastaju nesporazumi. Protojerej Andrej Efanov objašnjava kako prepoznati istinsku duhovnu pomoć i razlikovati je od sujeverja i zašto je važno osloniti se na Crkvu i molitvu.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
