Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
Danas, na dan kada Srpska pravoslavna crkva liturgijski slavi Svetog vladiku Nikolaja Žičkog i Ohridskog, manastir Lelić bio je mesto sabranja, molitve i sećanja koje traje. U manastiru koji je sam svetitelj utemeljio, patrijarh srpski Porfirije služio je svetu liturgiju pred moštima jednog od najumnijih i najvoljenijih srpskih arhijereja, čije delo i danas oblikuje duhovni identitet naroda.
Na ovaj praznik, ceo Lelić disao je drugačijim ritmom. Kolone vernika pristizale su tiho, bez žurbe, kao da svako od njih nosi ličnu molitvu koja traži prostor da se izgovori u zajednici. Manastirska porta i novoosvećeni Dom Svetog vladike Nikolaja ispunili su se ljudima različitih generacija, ali istog osećanja, da stoje na mestu koje nadilazi svakodnevicu.
Patrijarhu Porfiriju sasluživao je veliki broj arhijereja Srpske pravoslavne crkve, među kojima su bili episkopi vranjski Pahomije, šumadijski Jovan, raško-prizrenski Teodosije, timočki Ilarion, niški Arsenije, budimljansko-nikšićki Metodije, gornjokarlovački Gerasim, kao i mnogi drugi arhijereji iz zemlje i dijaspore. Liturgijsko sabranje dopunili su sveštenstvo, monaštvo, predstavnici državnih institucija i više hiljada vernika.
Poseban trenutak liturgije dogodio se kada je patrijarh Porfirije odlikovao igumana lelićkog Georgija činom arhimandrita, potvrđujući kontinuitet poverenja i odgovornosti u čuvanju svetinje koja prevazilazi lokalni značaj.
U besedi nakon jevanđeljskog odeljka o raslabljenom, patrijarh je podsetio da se Crkva u danima vaskršnje radosti ne seća samo istorijskog događaja, već žive poruke koja se prenosi kroz vekove. U središtu te poruke nalazi se pitanje koje Hristos upućuje bolesnom čoveku, ali i svakome pojedinačno: „Hoćeš li zdrav da budeš?“
Tumačeći ovaj evanđelski prizor, patrijarh je ukazao da odgovor na to pitanje nije samo fizičko, već duboko duhovno. Čovek ne može sam sebe isceliti, ali može otvoriti prostor veri, nadi i poverenju u Hrista, koji jedini prevazilazi granice ljudske nemoći. U tom kontekstu posebno mesto zauzima Sveti vladika Nikolaj, čiji je život spoj molitve i misli, vere i dela, i čije se delo i danas prepoznaje kao duhovni most između različitih strujanja i svetova.
Patrijarh je podsetio da je upravo Lelić, kao mesto njegovog počinka i molitvenog sabranja, postao svojevrsna "banja Vitezda" savremenog doba, prostor u kojem ljudi dolaze ne samo sa molbama, već i sa nadom da će unutrašnje raslabljenosti biti preobražene susretom sa svetinjom.
- Svi smo deca Svetog vladike Nikolaja - poručio je patrijarh, naglašavajući da je njegov duhovni lik oblikovao generacije vernika i mislilaca. U njegovoj misli sabrani su istok i zapad, tišina monaške kelije i snaga bogoslovske reči, ali i trajna potreba čoveka da pronađe smisao izvan sebe samoga.
Nakon liturgije, episkop valjevski Isihije uručio je patrijarhu Porfiriju orden Svetog vladike Nikolaja, priznanje koje se dodeljuje za ljubav prema Crkvi i vernom narodu. Isto odlikovanje dodeljeno je i igumanu Georgiju, kao izraz zahvalnosti za njegovo dugogodišnje staranje o manastirskoj zajednici i završetak izgradnje Doma Svetog vladike Nikolaja, savremenog duhovnog i kulturnog centra koji objedinjuje muzej, biblioteku, čitaonicu, konferencijsku salu i amfiteatar.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Osvećenje ovog prostora označilo je i nastavak jedne duhovne linije koja u Leliću traje decenijama, ali se danas dobija i novi oblik, u kojem se tradicija i savremenost ne isključuju, već dopunjuju.
Kako se sabranje završavalo, Lelić je ponovo počeo da se vraća svom miru, ali ne onom koji podrazumeva zaborav, već miru koji ostaje u ljudima kao tiha obaveza da se ponese dalje. Sveti vladika Nikolaj, čije se delo u ovom manastiru ne samo čuva nego i živi, još jednom je okupio one koji veruju da se duhovna snaga ne meri brojem reči, već dubinom tišine koja ostaje posle njih.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
U Starom Generalštabu obeležen Dan Vojske Srbije uz poruke o državnosti, tradiciji i nasleđu Drugog srpskog ustanka, uz prisustvo državnih i verskih i velikodostojnika.
U prisustvu predstavnika Srbije i Ambasade Rusije, kao i arhijereja Srpske pravoslavne crkve, svečanost u Novom Sadu prerastao je diplomatski protokol i dobio snažnu duhovnu i simboličku dimenziju kroz poruke o veri i jedinstvu.
Patrijarh Porfirije i Vladimir Kokanović razgovarali su o konkretnim oblicima saradnje Crkve i državne uprave, podršci eparhijama u dijaspori i očuvanju crkvenih i kulturnih dobara koja povezuju srpski narod u regionu i svetu.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Porodica je odbila da prinese žrtvu lažnim bogovima, zbog čega su svi bili osuđeni na strašne muke.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio liturgiju u hramu Nerukotvorenog Obraza Gospodnjeg i pozvao vernike da u svakom čoveku prepoznaju lik Božji.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Porodica je odbila da prinese žrtvu lažnim bogovima, zbog čega su svi bili osuđeni na strašne muke.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News