Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
Danas, na dan kada Srpska pravoslavna crkva liturgijski slavi Svetog vladiku Nikolaja Žičkog i Ohridskog, manastir Lelić bio je mesto sabranja, molitve i sećanja koje traje. U manastiru koji je sam svetitelj utemeljio, patrijarh srpski Porfirije služio je svetu liturgiju pred moštima jednog od najumnijih i najvoljenijih srpskih arhijereja, čije delo i danas oblikuje duhovni identitet naroda.
Na ovaj praznik, ceo Lelić disao je drugačijim ritmom. Kolone vernika pristizale su tiho, bez žurbe, kao da svako od njih nosi ličnu molitvu koja traži prostor da se izgovori u zajednici. Manastirska porta i novoosvećeni Dom Svetog vladike Nikolaja ispunili su se ljudima različitih generacija, ali istog osećanja, da stoje na mestu koje nadilazi svakodnevicu.
Patrijarhu Porfiriju sasluživao je veliki broj arhijereja Srpske pravoslavne crkve, među kojima su bili episkopi vranjski Pahomije, šumadijski Jovan, raško-prizrenski Teodosije, timočki Ilarion, niški Arsenije, budimljansko-nikšićki Metodije, gornjokarlovački Gerasim, kao i mnogi drugi arhijereji iz zemlje i dijaspore. Liturgijsko sabranje dopunili su sveštenstvo, monaštvo, predstavnici državnih institucija i više hiljada vernika.
Poseban trenutak liturgije dogodio se kada je patrijarh Porfirije odlikovao igumana lelićkog Georgija činom arhimandrita, potvrđujući kontinuitet poverenja i odgovornosti u čuvanju svetinje koja prevazilazi lokalni značaj.
U besedi nakon jevanđeljskog odeljka o raslabljenom, patrijarh je podsetio da se Crkva u danima vaskršnje radosti ne seća samo istorijskog događaja, već žive poruke koja se prenosi kroz vekove. U središtu te poruke nalazi se pitanje koje Hristos upućuje bolesnom čoveku, ali i svakome pojedinačno: „Hoćeš li zdrav da budeš?“
Tumačeći ovaj evanđelski prizor, patrijarh je ukazao da odgovor na to pitanje nije samo fizičko, već duboko duhovno. Čovek ne može sam sebe isceliti, ali može otvoriti prostor veri, nadi i poverenju u Hrista, koji jedini prevazilazi granice ljudske nemoći. U tom kontekstu posebno mesto zauzima Sveti vladika Nikolaj, čiji je život spoj molitve i misli, vere i dela, i čije se delo i danas prepoznaje kao duhovni most između različitih strujanja i svetova.
Patrijarh je podsetio da je upravo Lelić, kao mesto njegovog počinka i molitvenog sabranja, postao svojevrsna "banja Vitezda" savremenog doba, prostor u kojem ljudi dolaze ne samo sa molbama, već i sa nadom da će unutrašnje raslabljenosti biti preobražene susretom sa svetinjom.
- Svi smo deca Svetog vladike Nikolaja - poručio je patrijarh, naglašavajući da je njegov duhovni lik oblikovao generacije vernika i mislilaca. U njegovoj misli sabrani su istok i zapad, tišina monaške kelije i snaga bogoslovske reči, ali i trajna potreba čoveka da pronađe smisao izvan sebe samoga.
Nakon liturgije, episkop valjevski Isihije uručio je patrijarhu Porfiriju orden Svetog vladike Nikolaja, priznanje koje se dodeljuje za ljubav prema Crkvi i vernom narodu. Isto odlikovanje dodeljeno je i igumanu Georgiju, kao izraz zahvalnosti za njegovo dugogodišnje staranje o manastirskoj zajednici i završetak izgradnje Doma Svetog vladike Nikolaja, savremenog duhovnog i kulturnog centra koji objedinjuje muzej, biblioteku, čitaonicu, konferencijsku salu i amfiteatar.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Osvećenje ovog prostora označilo je i nastavak jedne duhovne linije koja u Leliću traje decenijama, ali se danas dobija i novi oblik, u kojem se tradicija i savremenost ne isključuju, već dopunjuju.
Kako se sabranje završavalo, Lelić je ponovo počeo da se vraća svom miru, ali ne onom koji podrazumeva zaborav, već miru koji ostaje u ljudima kao tiha obaveza da se ponese dalje. Sveti vladika Nikolaj, čije se delo u ovom manastiru ne samo čuva nego i živi, još jednom je okupio one koji veruju da se duhovna snaga ne meri brojem reči, već dubinom tišine koja ostaje posle njih.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
U Starom Generalštabu obeležen Dan Vojske Srbije uz poruke o državnosti, tradiciji i nasleđu Drugog srpskog ustanka, uz prisustvo državnih i verskih i velikodostojnika.
U prisustvu predstavnika Srbije i Ambasade Rusije, kao i arhijereja Srpske pravoslavne crkve, svečanost u Novom Sadu prerastao je diplomatski protokol i dobio snažnu duhovnu i simboličku dimenziju kroz poruke o veri i jedinstvu.
Patrijarh Porfirije i Vladimir Kokanović razgovarali su o konkretnim oblicima saradnje Crkve i državne uprave, podršci eparhijama u dijaspori i očuvanju crkvenih i kulturnih dobara koja povezuju srpski narod u regionu i svetu.
Svetogorski starac objašnjava šta se događa u čoveku kada se smiri, zadobije blagodat Božiju i prestane da dozvoljava brigama da mu zavladaju dušom.
Njihov život bio je ispunjen propovedanjem, služenjem Crkvi, stradanjem i podnošenjem različitih iskušenja.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Ova starinska poslastica sa šljivama i bademima nosi ime Mihajla Pupina, kome je, prema predanju, upravo ona bila omiljena.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Sećanja na Katarinu Velimirović otkrivaju kako nežna, ali odlučna ljubav majke postaje svetionik u najmračnijim trenucima, učeći mladog Nikolu molitvi, poverenju i duhovnoj snazi koja će ga pratiti čitav život.
U Leliću se podiže jedinstveni muzejski prostor u kome će dela i duhovno nasleđe Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog dobiti svoj stalni dom.
U besedi za 9. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razobličava ljude koji zrače prividom, a u suštini suše i zavode. Za njih, kaže, nije Bog odredio tamu — sami su je izabrali.
Stihovi posvećeni Svetoj Mariji Magdaleni, prvoj svedokinji Hristovog Vaskrsenja, otkrivaju duboku tugu, beznadežnu potragu i čudesni susret koji je rasvetlio tamu.
U razgovoru sa Džoni Ernst i predstavnicima Ambasade SAD u Prištini otvorena su najosetljivija pitanja položaja Crkve i vernog naroda, od zaštite Visokih Dečana i uloge KFOR-a do pritisaka, hapšenja i sve dubljeg nepoverenja.
Crkva upozorila da incident nije slučajan i zatražila hitnu reakciju nadležnih, ali vernike pozvala da ostanu mirni, dostojanstveni i nepokolebljivi u veri: "Nećemo na mržnju odgovarati mržnjom".
Patrijarh srpski služio svetu Liturgiju u Mirijevu na praznik Svetog Pantelejmona i besedio o veri, molitvi „Gospode, pomiluj“ i čovekovom odnosu prema Bogu.
Manastir obeležava 540 godina od osnivanja, 270 godina od osvećenja hrama i dve decenije od obnove monaškog života, uz podsećanje na njegovu veliku duhovnu i kulturnu ulogu kroz istoriju.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
U razgovoru sa Džoni Ernst i predstavnicima Ambasade SAD u Prištini otvorena su najosetljivija pitanja položaja Crkve i vernog naroda, od zaštite Visokih Dečana i uloge KFOR-a do pritisaka, hapšenja i sve dubljeg nepoverenja.
Crkva upozorila da incident nije slučajan i zatražila hitnu reakciju nadležnih, ali vernike pozvala da ostanu mirni, dostojanstveni i nepokolebljivi u veri: "Nećemo na mržnju odgovarati mržnjom".
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
