U pravoslavlju snovi nisu puki predznaci, već duhovne poruke – ali ne dolazi svaka od Gospoda. Evo po čemu prepoznati da li je san blagoslov ili iskušenje koje vodi u propast.
Svako od nas poznaje taj trenutak nakon sna — drhtaj usred noći, nagoveštaj dobrog ili lošeg predznaka. U pravoslavnoj tradiciji, snovi se često smatraju svojevrsnim prozorom u duhovni svet. Ali kakvu poruku nose? Da li su blagoslov ili iskušenje? Kako razlikovati božansko od zla? Koji snovi su od Boga, a koji od đavola? U centru ovog pitanja stoji mudrost svetih otaca — naročito starca Kleope, čije reči nude putokaz kroz lavirint snova i viđenja.
Starac Kleopa upozorava:
— Onaj koji ne veruje snovima i viđenjima, istinski je vernik. Zato se nikada ne boj da ćeš time ražalostiti Boga ako ne poveruješ snu ili viđenju.
Ovo je srž pravoslavnog stava: vera nema opravdanje pre viđenja. Ako zaista potiče od Boga, san bi se razjasnio, ne u tišini naših misli, već kroz dijalog sa ljudima koji imaju dar rasuđivanja duhova. Ako se pojavi više svedoka koji potvrđuju božansko poreklo sna, tek tada se može razmišljati o njegovom prihvatanju i to isključivo uz savet iskusnih duhovnika i otaca.
Starac Kleopa prenosi i lično iskustvo jednog susreta: žena dolazi uznemirena, sanjajući nešto „nije na dobro“. Kleopa je odmah upitao: — Ko ti je to rekao, mati? — i jasno ukazao na mogućnost đavolskog uplitanja.
Prema učenju koje starac Kleopa prenosi, snovi izazivaju strah ako nisu od Boga:
— Ako san ne razumemo, ako nas uplaši, ako se posle njega probudimo u hladnom znoju – treba ga odmah odbaciti i ne verovati mu. Sve što dolazi od Boga daruje nadu, snagu i mogućnost preobražaja. Strah, tuga i očaj, jasni su tragovi zla.
Jedan od sigurnih kriterijuma odnosa prema snovima jeste njihova usklađenost sa svetootačkim učenjem.
— Ako san, recimo, poručuje da ostavimo cigarete, takvu poruku možemo prihvatiti, jer se uklapa u učenje Crkve o strastima i moralnom životu. Ali, ako san kaže: „Skoči sa devetog sprata i bićeš srećan“, to je sigurno zamka zla, i ne sme se poslušati — upozorava starac Kleopa.
Pojava upokojenih u snu često zbunjuje vernike. Ipak, starac Kleopa naglašava: to ne znači da ih Gospod podiže iz mrtvih ili da će sada uzeti nekog od naših bližnjih, već da oni koje sanjamo traže naše molitve. Takvi snovi nas podsećaju na dužnost molitve, dobrih dela i čuvanja uspomene na njih, a ne na nagoveštaj tragedije.
Ispravna reakcija na san jeste — ne strah, ne očaj, već delanje. San koji nas uznemirava ne treba prihvatiti pasivno; treba ga odbaciti ako donosi strah. Međutim, ako nas poziva na dobra dela (molitvu, pokajanje), onda ga možemo shvatiti kao mogući Božiji znak, uvek uz oprez i kroz prizmu vere.
Vernica Tatjana obratila se svešteniku nakon što je sanjala pokojnu prijateljicu i baku, a njegov odgovor rasvetljava kako Pravoslavlje tumači ovakve snove i gde vernik treba da traži utehu i zaštitu. Kako se ponašati u crkvi da bi duša zaista bila spremna za susret sa Bogom — saveti jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka koji i danas pomažu vernom narodu širom vaseljene. Deci u školama besplatno dele „Biblije” koje sadrže skrivene poruke – evo zašto pravoslavni stručnjaci upozoravaju na ovu tihu, ali veliku opasnost. Ruska novinarka Aleksandra Gripas otkriva kako joj je molitva, iako tada još nije bila krštena, spasla ćerku od sigurne smrti i zauvek promenila njen život i veru.
Ruska pravoslavna crkva
Da li san donosi spasenje — ili strah?
Kada se snovi poklapaju sa crkvenim učenjem
Dolazak upokojenih u san
Kako pravilno reagovati na san?
Duhovna riznica
21:51 | 21.05.2025
“SANJALA SAM POKOJNIKE, ŠTA TO ZNAČI?”: Otac Jevgenije otkriva kako pravoslavna crkva gleda na snove o onima koji više nisu s nama
Duhovna riznica
23:55 | 30.06.2025
OVO SVAKI PRAVOSLAVAC MORA DA ZNA PRE ULASKA U CRKVU: Starac Kleopa sažeo je 14 kanonskih pravila u kratak duhovni vodič za pravoslavne vernike
Duhovna riznica
21:26 | 12.07.2025
NIKO NE GOVORI O OVOME: Roditelji misle da je za decu internet najopasniji, ali prava zamka krije se na mestu gde je najmanje očekuju
Duhovna riznica
22:20 | 16.07.2025
“ĆERKA MI SE GUŠILA NA RUKAMA, UMALO DA JE IZGUBIM, A ONDA SE DESILO ČUDO”: Potresno svedočanstvo majke o sili molitve koja je spasila život njenom detetu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Otac Aleksandar kaže da san može da bude neka vrsta introspekcije za čoveka, ali opet, saglasno predanju svetih otaca, ali i obazrovosti koja je uvek potrebna, uvek se treba obratiti duhovnika kad neko sanja snove koje su ih na ovakav način uznemirili.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
