Kako se ponašati u crkvi da bi duša zaista bila spremna za susret sa Bogom — saveti jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka koji i danas pomažu vernom narodu širom vaseljene.
Jedan od najvećih duhovnika pravoslavlja u 20. veku i najpoznatiji rumunski monah, starac Kleopa, ostavio je dubok trag u duhovnom životu vernika širom pravoslavnog sveta. Njegova pouzdana i jasna uputstva o duhovnoj disciplini i ponašanju u crkvi i danas služe kao vodič za sve koji žele da pristupe svetinji sa srcem i umom spremnim za molitvu.
U nastavku donosimo 14 kanonskih pravila za vernike, koja je starac Kleopa sažeto izložio kao pravila blagodostojnosti, naglašavajući značaj pomirenja, poštovanja liturgijskog reda i duhovne čistoće prilikom odlaska u svetu crkvu.
ST/Dragan Kadić
Crkva Svetog Marka u Beogradu
Prvi kanonski uslov za odlazak u svetu crkvu jeste da se sa svima pomirite. Ako ide majka ili otac u crkvu, neka kažu: „Oprostite mi, deco! Oprosti mi, suprugo!“
Drugi kanonski uslov: kada ideš u crkvu, ponesi mali dar iz svoje kuće — makar svećicu, novčić, prosforu, čašu vina, šta god možeš. Jer kroz taj mali dar koji donosiš u crkvu blagosilja se ceo tvoj imetak, jer ga daješ na žrtvu Bogu.
Treći kanonski uslov: dobro je da u crkvu dođeš ranije, da bi mogao da uhvatiš vaskršnje jevanđelje, jutrenje i slavoslovie. Takođe, ako dođeš ranije, možeš se u miru pokloniti jer nema mnogo sveta u crkvi, sedneš na svoje mesto i ne remetiš bogosluženje.
Četvrti kanonski uslov: muškarci treba da stoje na desnoj strani u crkvi, a žene na levoj. Po ovom redosledu treba da stoje: stariji napred, sredovečni iza njih, najmlađi i mladići pozadi. Isto važi i za žene. Između muškaraca i žena treba da ostavite stazu u crkvi, da bi mogao da prođe svako ko želi da se pokloni i da odnese dar svetom oltaru.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Muškarci treba da stoje na desnoj strani u crkvi, a žene na levoj
Peti kanonski uslov je da se u crkvi ne razgovara, jer je to veliki greh. Ako je neophodno da nešto kažeš, govori tiho, šapatom ili znakovima.
Šesti kanonski uslov: ako si u crkvi, nemoj izlaziti dok se bogosluženje ne završi. Samo, Bože sačuvaj, ako si bolestan ili te nešto pritiska. U suprotnom, nemoj izlaziti ranije, jer ako izađeš pre završetka liturgije, bićeš poput Jude, koji je otišao sa Tajne večere, gde su Spasitelj i apostoli bili za trpezom, i otišao da proda Hrista, kako nas uči Sveti Jovan Zlatousti.
Sedmi kanonski uslov za one koji odlaze u crkvu: kada se klanjate svetim ikonama, nemojte da ljubite svetitelje u lice, jer je to greh i nije dozvoljeno. Ako je svetitelj naslikan u stojećem položaju, ljubi mu se noga; ako je naslikan do pojasa, ljubi se donji deo ikone.
Osmi kanonski uslov: znajte da, nakon što sveštenik izgovori blagoslov početka svete liturgije, nije dozvoljeno da se bilo ko više vrši zemni poklon (veliko metanije) u crkvi ili da nosi darove oltaru, jer je to veliki greh.
Kada čujete da sveštenik kaže: „Blagosloveno carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova“ — to znači kraj tog dela službe! Od tog trenutka svi stoje mirno na svojim mestima, i ne odlaze da se mole ili da donesu darove. Čak i ako ste doneli dar u crkvu, sa svećom i prosforom, predaćete ih na kraju.
Jer od tog časa sveštenik stupа u svetu liturgiju i nema vremena da uzme darove. Ako odeš ranije i liturgija prestane da se služi, ostaje mu mnogo molitvi, i time se pravi greh. Dakle, darovi se predaju u crkvi pre blagoslova svete liturgije.
Od tada nadalje nije dozvoljeno ni klanjanje, jer se remete oni koji žele da slušaju svetu liturgiju.
Foto: SPC
Nakon što sveštenik izgovori blagoslov početka svete liturgije, nije dozvoljeno da se bilo ko više vrši zemni poklon (veliko metanije) u crkvi ili da nosi darove oltaru
Deveti kanonski uslov: hrišćani treba da kleče kada se osvećuju prečisti darovi, odnosno kada se peva: „Tebe pevamo, tebe blagosiljamo…!“ Takođe, drugi kleče na čitanju jevanđelja. To nije greh. Kleči se i na „Dostojno“ i na „Oče naš“. Nakon što se izgovori „Oče naš“, vrši se celivanje mira. Tako je nekada bilo, a u nekim crkvama se to zaboravilo. (Ovo je običaj rumunske crkve, napomena izdavača.)
Ko želi da pristupi Svetom pričešću treba da traži oproštaj od svih, od najstarijih do najmlađih. Muškarci idu najstarijim ljudima sa čela, i od njih traže oproštaj ako su im naneli kakvu žalost, govoreći: „Oprosti mi, brate! Oprosti mi, rode ili susede!“
Isto tako, žene treba da idu najstarijim ženama i da traže oproštaj, ljubeći ih u ruku, a one ih poljube u čelo. Ovaj red se vrši pre odlaska na sveto pričešće.
Zatim se uzima upaljena sveća i kod ikona se daje crkvenjaku u ruke. Ne ide se sa svećom pred sveštenika, pred Sveti putir.
Jer kada se ide pred Sveti putir nije dozvoljeno držati upaljenu sveću niti se osenjivati svetim krstom, jer je velika opasnost. Dešavalo se da su ljudi, krsteći se, udarili Sveti putir ili sveštenika i prosuli svete darove.
Desilo se u mnogim crkvama. Ja sam lično imao takav slučaj. Jedan čovek iz Velike Saske je, dok je pristupao pričešću, udario me po Svetom putiru, i da ga nisam držao, pao bi nasred crkve sa svim svetinjama u njemu. Deo svetinja je prosuo, zbog čega sam morao da donesem epitimiju i pravilo.
Jedan mladić, dok se krstio, pomerio je Sveti putir. Da ga nisam čvrsto držao, celog bi mi ga prosuo, što bi značilo da ne bih mogao više da služim kao sveštenik. Mladić se i sam uplašio.
Rekao sam im tada, jer je bilo stotine ljudi sa upaljenim svećama: „Nemojte se krstiti kada dođete pred Sveti putir, i ostavite sveće kod ikona!“
Kada dođete pred Sveti putir, prekrstite ruke na grudima. Tada sveštenik uzima kašičicom prečiste tajne i daje vam da ih primite.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Kada dođete pred Sveti putir, prekrstite ruke na grudima
Deseti kanonski uslov: nakon što si primio prečiste tajne Isusa Hrista, pređi ka đakonskim vratima da ti tamo daju naforu i čašicu vina. Zatim otiđi do pevnica ili u pripratu da pročitaš molitvu zahvalnicu nakon svetog pričešća.
Treba da znaš da niko ne sme da se pričesti ako prethodno nije pročitao molitve za pričešće i molitve zahvalnice.
Ko se pričestio ne sme više da ljubi ruku svešteniku, niti da ljubi svete ikone i bilo šta dok ne pojede, jer tada prima Hrista. Nakon jela možeš ponovo da ljubiš ruke i svete ikone.
Nakon pričešća nije dozvoljeno pljuvati tri dana i tri noći, prema kanonskom poretku. Međutim, barem do sutrašnjeg dana, odnosno najmanje 24 sata, upamti to. Ali knjiga kaže tri dana. Tako je nakon svetog pričešća.
Oni koji su u braku i žele da se pričeste prečistim tajnama treba da čuvaju čistoću u porodici bar tri dana, a nakon pričešća da je održe bar dva dana. Tokom posta treba u svim danima da žive u čistoti.
Jedanaesti kanonski uslov: onaj koji dođe u crkvu iz neke porodice naziva se apostolom porodice i treba da uzme svetu naforu za sve ukućane.
Ukućanima nije dozvoljeno, Bože sačuvaj, nedeljom i praznikom da jedu bilo šta dok ne dođe onaj iz crkve da im donese svetu naforu, kao zamenu za prečiste tajne. Na grčkom se sveta nafora naziva antiđoron, što znači „umesto darova“, odnosno zamena za prečiste tajne za one koji se ne mogu pričestiti.
Nedeljom i praznikom, tokom svete liturgije, nije dozvoljeno pripremati hranu, jer je to veliki greh. Hranu pripremi od subote uveče i drži je na hladnom mestu, jer sada imamo frižidere, i podgrej je kada se vratiš iz crkve.
U slučaju neodložne potrebe, nakon što izađeš sa svete liturgije, dozvoljeno ti je da pripremaš hranu. Ali u vreme svete liturgije, kada sveštenik vezuje nebo i zemlju i vadi čestice za milione duša, nemoj se baviti pripremom hrane jer je to veliki greh!
Tako je bilo kod naših predaka. Pitajte stare jer su tako držali ranije! Nedeljom se nije spremala hrana. To je veliki greh. Nije bilo dozvoljeno ložiti vatru i spremati hranu dok sveštenik služi božansku liturgiju za mnoge hrišćane, posredujući oproštaju za duše sa neba, sa zemlje i iz pakla.
Printscreen/Facebook/Света Марија Магдалена
Onaj koji dođe u crkvu iz neke porodice naziva se apostolom porodice i treba da uzme svetu naforu za sve ukućane
Dvanaesti kanonski uslov: ko je bio u crkvi, kada je sveštenik rekao: „U miru izađimo! U ime Gospodnje“ i izrekao otpus, odnosno kraj svete liturgije, treba da načini tri poklona usred crkve i ode kući.
Iz crkve neka ne staje dok ne stigne do svojih vrata. Da ga đavo ne odvodi u krčmu ili na igru, jer mu je tada teško. Počne sa Bogom, a završi sa đavolom. Tako radi neprijatelj: „Da li da odem kod tog rođaka, ili kod onog, ili malo u krčmu!“
Radost đavolova je što te je izveo iz Božijeg raja i odvodi te u pakao, jer krčma je čeljust pakla, kako su je nazivali svi sveti oci.
Kada uđeš u krčmu, đavo ti ukuca tri klina: prvi kada staviš nogu na prag krčme, drugi kada sedneš na stolicu, i treći kada uzmeš prvu čašu. Tada si njegov i teško se oslobađaš.
Dakle, od vrata crkve idi pravo kući!
Trinaesti kanonski uslov: kada dođeš kući, pročitaj molitvu kod svetih ikona, a kada svi sednu za trpezu, ispričaj im šta ti je ostalo u glavi iz crkve: „Gle, bio je taj i taj apostol, to i to jevanđelje; sveštenik je držao tu i tu propoved; ovako je pevao pevac; bilo je tako lepo!“, da i oni koji nisu mogli da dođu u crkvu iz opravdanih razloga čuju.
shutterstock.com/krsmanovic
Kada dođete kući posle liturgije, najpre pročitajte molitvu kod svetih ikona
Četrnaesti kanonski uslov: nakon što si i ti jeo, odmori se dva sata. Zatim treba nedeljom i praznikom da posećuješ bolesne i siromašne.
Ako znaš nekog bolesnog starca, ženu ili dete, ili nekoga ko leži dugo u postelji, idi i poseti ga, jer čuj šta kaže Hristos na dan suda: „Bolesan bejah, a niste me posetili“ (Mt 25,43).
Ako ne možeš da doneseš i najmanji dar bolesnom, dođi i reci mu reč utehe: „Trpi, brate! Moli se Bogu, jer te voli! Koga Bog voli, toga i kažnjava. Ako budeš trpeo na ovom svetu, nećeš više trpeti zagrobno. Tako su trpeli Jov, tako Lazar!“
Dakle, četrnaesto pravilo je da posećujemo stare i bolesne nedeljom i praznikom.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Parlament Ujedinjenog Kraljevstva usvojio je zakon koji legalizuje prekid trudnoće i nakon 24. nedelje, bez ikakvih medicinskih indikacija. Pravoslavni hrišćani upozoravaju: ovo nije napredak, već ozakonjeno čedomorstvo i gašenje savesti u samim temeljima društva.
Na Kosovu i Metohiji, u Ukrajini i Moldaviji pokrenuti su koordinisani pokušaji razbijanja crkvenog jedinstva, upozoravaju sveštenici i istoričari. Meta su pravoslavni Sloveni, a cilj je potkopavanje njihove vere, identiteta i svetinja.
Iako se veruje da Vidovdan vuče korene iz paganstva, akademik Dimitrije Marković objašnjava zašto ovaj dan ima isključivo hrišćansko značenje i kakvu vezu ima sa sicilijanskim mučenikom Svetim Vitom
Opaki Adrijan saznavši da su i Ipatije i Teodul postali hrišćani pod uticajem Leontija, naredi o je da ih bez poštede biju, a potom da im glave odseku.
Kako se ponašati u crkvi da bi duša zaista bila spremna za susret sa Bogom — saveti jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka koji i danas pomažu vernom narodu širom vaseljene.
U najmračnije doba sovjetskog progona, kada su im pretili smrt i glad, ocu Pavlu Bojku se, po svedočenju njegovog sina, takođe sveštenika, javio Sveti Nikola, a potom se pojavio tajanstveni starac koji mu je pokazao put spasenja.
U kripti svetog Nikolaja Srpskog, episkop šabački rukopoložio je dvojicu služitelja i poručio vernicima da liturgija osvećuje ne samo hram, već i svakoga ko joj sa verom pristupa.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
U crkvi Lazarici, iz koje je srpska vojska krenula ka Kosovu, služena je liturgija, a pomen svim stradalim junacima i litija do Spomenika kosovskim vitezovima sabrali su arhijereje, monahe, vojnike, državnike i verni narod.
Na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog, umirovljeni episkop Jovan, nekadašnji iguman manastira Ostrog, služio je Liturgiju i održao potresnu besedu o zavisti među Srbima, postu koji nije dijeta i svetosti kao jedinom putu spasenja.
Na liturgiji koju je služio mitropolit Atanasije sabralo se mnoštvo vernika, a najemotivniji trenutak nastao je kada su najmlađi prilazili da prime svetu tajnu. Vladika je u besedi naglasio da ne postoji važnija hrana od one nebeske – koja ispunjava i telo i srce.
Mnogi vernici su u nedoumici zbog različitih tumačenja o pripremi za Svetu tajnu pričešća. Osnivač Srpske pravoslavne crkve je u svom Nomokanonu ostavio precizne smernice koje i danas osvetljavaju put ka dostojnom pričešćivanju.
U najmračnije doba sovjetskog progona, kada su im pretili smrt i glad, ocu Pavlu Bojku se, po svedočenju njegovog sina, takođe sveštenika, javio Sveti Nikola, a potom se pojavio tajanstveni starac koji mu je pokazao put spasenja.
Usrdna molitva majki ima neuništivu snagu u borbi protiv zla i njena reč menja sudbinu cele porodice — otkrijte molitvu koja svakom detetu donosi zaštitu i blagoslov.
