Snažna beseda arhijerejskog namesnika podgoričko-kolašinskog otvorila je pitanje suštine vere i upozorila da se susret sa Bogom ne svodi na spoljašnje oblike, već na živo učešće u liturgiji i delatnu ljubav prema Hristu.
Na Svetli utorak, vaskršnju liturgiju u hramu Svetog velikomučenika Đorđa u podgoričkom naselju pod Goricom služio je protojerej-stavrofor Gojko Perović, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski, uz sasluženje protojereja Mirčete Šljivančanina, starešine hrama, i đakona Luke Pavićevića. Za pevnicom su pojci odgovarali na liturgijske vozglase, dok se tok službe odvijao u prepoznatljivom ritmu praznične radosti.
Ipak, ono što je ostalo kao snažan utisak među sabranima bila je pastirska poruka koju je nakon otpusta uputio otac Gojko. Njegova beseda nije bila niz opštih mesta, već pokušaj da se razjasni jedna od ključnih istina hrišćanskog života: šta zapravo znači živeti Vaskrsenje.
– Nas gradi i spasava, braćo i sestre, ova Sveta služba Gospodnja. Crkva ne može lepše da izrazi istinu da pred Hristovim grobom i Njegovim Vaskrsenjem vreme staje, nego što je to ustrojila u bogosluženju – poručio je otac Gojko, podsećajući da vaskršnji dani nisu tek simboličan produžetak praznika, već iskustvo koje traje.
Govoreći o Svetloj sedmici, naglasio je da Crkva tada briše uobičajene granice između dana i stanja duha. Kako je rekao, svaki dan nosi isti sadržaj i istu radost, a vernici su pozvani da učestvuju u toj neprekinutoj stvarnosti Vaskrsenja.
– Celu tu sedmicu živimo kao jedan veliki, neprekinuti dan Vaskrsenja. Tada više nema reči o našim gresima, nedostojnosti i propustima. Sve smo to prineli i završili do Velike subote – rekao je on, dodajući da u trenutku Hristovog Vaskrsenja „svaka druga priča prestaje“.
U središtu njegove besede našla se misao da je ljubav Božija jača od svakog ljudskog pada, ali bez relativizacije odgovornosti. Naprotiv, kako je istakao, upravo svest o toj ljubavi obavezuje čoveka na ozbiljniji odnos prema sopstvenom životu.
– Ovi dani nas podsećaju da je večni život i radost Vaskrsenja iznad svega ostalog i da sve drugo bledi pred tom istinom – rekao je otac Gojko.
Poseban naglasak stavio je na liturgiju kao mesto susreta sa Bogom, odbacujući ideju da se vera može svesti na spoljašnje oblike ili intelektualno razumevanje.
– Boga ne upoznajemo samo rečima, knjigama ili razmišljanjem, nego pre svega živim učešćem u liturgiji, sa verom i ljubavlju – naglasio je, upozoravajući da se priprema za pričešće ne sme pretvoriti u formalnost.
U tom kontekstu izgovorio je jednu od najupečatljivijih rečenica svoje besede:
– Ne, pričešće nije nagrada za formalnost, nego dar Božije ljubavi.
Njegove reči otvorile su i širu sliku savremenog hrišćanskog iskustva. Govoreći o odnosu prema svetinji, ukazao je da spoljašnja lepota, znanje ili kulturno nasleđe ne mogu zameniti živu liturgijsku zajednicu.
– Možemo stajati pred veličanstvenim hramovima, diviti se lepoti manastira, čitati knjige, slušati propovedi… ali ništa od toga ne daje ono što daje Liturgija – rekao je, dodajući da bez tog živog iskustva „sve ostaje prazno“.
Na kraju, poruka je sabrana u jednostavan, ali zahtevan poziv: ostati u liturgiji kao u prostoru u kome se vera ne objašnjava, već živi.
– Zato, braćo i sestre, držimo se liturgije, držimo se Hrista Vaskrslog, jer tu je život, tu je istina i tu je spasenje.
Dok su se vernici polako razilazili iz hrama pod Goricom, činilo se da je izgovorena reč ostala da traje duže od same službe, kao podsetnik da Vaskrsenje nije samo događaj kome se vraćamo jednom godišnje, već merilo po kome se prepoznaje svakodnevni život.
Pričešće je lični i tajanstveni susret sa Bogom, koji zahteva tišinu, smirenje i unutrašnju sabranost. U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe. Od Hertfordšira do Londona, niz bogosluženja i katehetskih susreta doveo je stotine ljudi različitog porekla do iste odluke - da postanu deo pravoslavne zajednice kroz krštenje i prvo učešće u liturgiji. U paraklisu posvećenom Vaskrsenju Hristovom liturgiju su služili sveštenik Branislav Jocić, koordinator Verskog dobrotvornog starateljstva za pomoć porodici, i sveštenik Gligorije Marković, duhovnik paraklisa i Specijalne zatvorske bolnice
wikipedia/Miljan Simonović
Liturgija kao jedino mesto susreta sa Bogom
Duhovna riznica
13:27 | 21.03.2026
NIKAD OVO NE RADITE POSLE PRIČEŠĆA: Otac Dimitrije kaže da od njega tad nećete imati nikakvu korist!
Aktuelno iz SPC
21:32 | 11.04.2026
PATRIJARH PORFIRIJE POSLAO PORUKU KOJA SE PAMTI: Velika subota u Pećkoj patrijaršiji (FOTO)
Duhovna riznica
16:19 | 13.04.2026
VIŠE OD 250 BRITANACA PREŠLO U PRAVOSLAVLJE: Masovna krštenja koja su iznenadila čak i sveštenstvo
Aktuelno iz SPC
16:27 | 14.04.2026
KAKO JE PROSLAVLJEN VASKRS U OKRUŽNOM ZATVORU: Pričestilo se 175 zatvorenika
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za utorak 7. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu kao izvoru utehe i podseća da iskušenja ne mogu nadjačati srce ispunjeno verom i nadom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike i besrebrenike Kozmu i Damjana po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Akila. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Kamila de Lelisa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik podseća da se prava blizina Bogu ne zadobija uzdizanjem nad drugima, već smirenjem, praštanjem i ljubavlju prema bližnjem.
Dobili su dar isceljenja, a za svoju pomoć nisu tražili ništa osim vere u Hrista, a njihov život ostao je primer milosrđa, služenja drugima i nepokolebljivosti uprkos progonima.
Tokom proslave hramovne slave Sabora Svetih dvanaest apostola, arhiepiskop mileševski uputio je vernicima poruku o veri, istrajnosti i čuvanju duhovnog nasleđa predaka.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Od zatvorenog oltara tokom posta do iznenadne otvorenosti koja briše granicu između čoveka i Boga, Svetla sedmica otkriva smisao koji mnogi primete tek kada zakorače unutra.
Službe su iste kao i prethodna dva dana.
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
Tokom proslave hramovne slave Sabora Svetih dvanaest apostola, arhiepiskop mileševski uputio je vernicima poruku o veri, istrajnosti i čuvanju duhovnog nasleđa predaka.
Posle osvajanja dve zlatne medalje na Svetskom kupu u Montrealu, članovi reprezentacije Srbije najpre su posetili Sabornu crkvu Svete Trojice, gde su zahvalili Gospodu na velikom uspehu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve pridružio se humanitarnoj akciji na Vračaru i pozvao vernike da svojim darom pomognu onima kojima je krv najpotrebnija.
Vladika Tihon osveštao je prve zvanične prostorije Udruženja veterana "Košare", koje će biti mesto zajedništva, podrške borcima i čuvanja uspomene na junake koji su život položili za slobodu Srbije.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Nevini mališani, žrtve ustaških logora smrti u Jastrebarskom i Sisku, upisani su u diptih svetih Srpske pravoslavne crkve, kao svedoci vere, stradanja i istine.
Potomci Aronovih sinova vekovima čuvaju drevnu tradiciju, imaju posebne počasti u bogoslužbenom životu judaizma, ali i stroga pravila koja ih razlikuju od drugih vernika.
U besedi za ponedeljak 7. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički poziva hrišćane da na gnev, nerazumevanje i neprijateljstvo odgovore delima ljubavi, jer se čovek najlakše pridobija dobrotom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
