Snažna beseda arhijerejskog namesnika podgoričko-kolašinskog otvorila je pitanje suštine vere i upozorila da se susret sa Bogom ne svodi na spoljašnje oblike, već na živo učešće u liturgiji i delatnu ljubav prema Hristu.
Na Svetli utorak, vaskršnju liturgiju u hramu Svetog velikomučenika Đorđa u podgoričkom naselju pod Goricom služio je protojerej-stavrofor Gojko Perović, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski, uz sasluženje protojereja Mirčete Šljivančanina, starešine hrama, i đakona Luke Pavićevića. Za pevnicom su pojci odgovarali na liturgijske vozglase, dok se tok službe odvijao u prepoznatljivom ritmu praznične radosti.
Ipak, ono što je ostalo kao snažan utisak među sabranima bila je pastirska poruka koju je nakon otpusta uputio otac Gojko. Njegova beseda nije bila niz opštih mesta, već pokušaj da se razjasni jedna od ključnih istina hrišćanskog života: šta zapravo znači živeti Vaskrsenje.
– Nas gradi i spasava, braćo i sestre, ova Sveta služba Gospodnja. Crkva ne može lepše da izrazi istinu da pred Hristovim grobom i Njegovim Vaskrsenjem vreme staje, nego što je to ustrojila u bogosluženju – poručio je otac Gojko, podsećajući da vaskršnji dani nisu tek simboličan produžetak praznika, već iskustvo koje traje.
Govoreći o Svetloj sedmici, naglasio je da Crkva tada briše uobičajene granice između dana i stanja duha. Kako je rekao, svaki dan nosi isti sadržaj i istu radost, a vernici su pozvani da učestvuju u toj neprekinutoj stvarnosti Vaskrsenja.
– Celu tu sedmicu živimo kao jedan veliki, neprekinuti dan Vaskrsenja. Tada više nema reči o našim gresima, nedostojnosti i propustima. Sve smo to prineli i završili do Velike subote – rekao je on, dodajući da u trenutku Hristovog Vaskrsenja „svaka druga priča prestaje“.
U središtu njegove besede našla se misao da je ljubav Božija jača od svakog ljudskog pada, ali bez relativizacije odgovornosti. Naprotiv, kako je istakao, upravo svest o toj ljubavi obavezuje čoveka na ozbiljniji odnos prema sopstvenom životu.
– Ovi dani nas podsećaju da je večni život i radost Vaskrsenja iznad svega ostalog i da sve drugo bledi pred tom istinom – rekao je otac Gojko.
Poseban naglasak stavio je na liturgiju kao mesto susreta sa Bogom, odbacujući ideju da se vera može svesti na spoljašnje oblike ili intelektualno razumevanje.
– Boga ne upoznajemo samo rečima, knjigama ili razmišljanjem, nego pre svega živim učešćem u liturgiji, sa verom i ljubavlju – naglasio je, upozoravajući da se priprema za pričešće ne sme pretvoriti u formalnost.
U tom kontekstu izgovorio je jednu od najupečatljivijih rečenica svoje besede:
– Ne, pričešće nije nagrada za formalnost, nego dar Božije ljubavi.
Njegove reči otvorile su i širu sliku savremenog hrišćanskog iskustva. Govoreći o odnosu prema svetinji, ukazao je da spoljašnja lepota, znanje ili kulturno nasleđe ne mogu zameniti živu liturgijsku zajednicu.
– Možemo stajati pred veličanstvenim hramovima, diviti se lepoti manastira, čitati knjige, slušati propovedi… ali ništa od toga ne daje ono što daje Liturgija – rekao je, dodajući da bez tog živog iskustva „sve ostaje prazno“.
Na kraju, poruka je sabrana u jednostavan, ali zahtevan poziv: ostati u liturgiji kao u prostoru u kome se vera ne objašnjava, već živi.
– Zato, braćo i sestre, držimo se liturgije, držimo se Hrista Vaskrslog, jer tu je život, tu je istina i tu je spasenje.
Dok su se vernici polako razilazili iz hrama pod Goricom, činilo se da je izgovorena reč ostala da traje duže od same službe, kao podsetnik da Vaskrsenje nije samo događaj kome se vraćamo jednom godišnje, već merilo po kome se prepoznaje svakodnevni život.
Pričešće je lični i tajanstveni susret sa Bogom, koji zahteva tišinu, smirenje i unutrašnju sabranost. U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe. Od Hertfordšira do Londona, niz bogosluženja i katehetskih susreta doveo je stotine ljudi različitog porekla do iste odluke - da postanu deo pravoslavne zajednice kroz krštenje i prvo učešće u liturgiji. U paraklisu posvećenom Vaskrsenju Hristovom liturgiju su služili sveštenik Branislav Jocić, koordinator Verskog dobrotvornog starateljstva za pomoć porodici, i sveštenik Gligorije Marković, duhovnik paraklisa i Specijalne zatvorske bolnice
wikipedia/Miljan Simonović
Liturgija kao jedino mesto susreta sa Bogom
Duhovna riznica
13:27 | 21.03.2026
NIKAD OVO NE RADITE POSLE PRIČEŠĆA: Otac Dimitrije kaže da od njega tad nećete imati nikakvu korist!
Aktuelno iz SPC
21:32 | 11.04.2026
PATRIJARH PORFIRIJE POSLAO PORUKU KOJA SE PAMTI: Velika subota u Pećkoj patrijaršiji (FOTO)
Duhovna riznica
16:19 | 13.04.2026
VIŠE OD 250 BRITANACA PREŠLO U PRAVOSLAVLJE: Masovna krštenja koja su iznenadila čak i sveštenstvo
Aktuelno iz SPC
16:27 | 14.04.2026
KAKO JE PROSLAVLJEN VASKRS U OKRUŽNOM ZATVORU: Pričestilo se 175 zatvorenika
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Govoreći o pticama, veliki srpski duhovnik ostavio je snažnu pouku o nezadovoljstvu koje čovek sam nosi u sebi i miru koji počinje tek onda kada nauči da bude blagodaran.
Srodnik Svetog Pavla i jedan od Sedamdesetorice, upamćen je kao misionar koji je Jevanđelje nosio kroz rimske provincije, rušio paganske hramove i zajedno sa Svetom Junijom svedočio veru kroz propoved, čudesa i mučeništvo.
Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja, a posebnu pažnju izazvali su darovi, poruke o Časnom Pojasu i dodela najvišeg monaškog čina igumanu manastira Podmajne.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Dok su vernici u tišini prilazili Časnom pojasu i ostavljali priloge, malo ko je slutio da će ti darovi postati pomoć porodicama na Kosovu i Metohiji koje žive u neizvesnosti, ali čuvaju veru i ognjišta.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Od zatvorenog oltara tokom posta do iznenadne otvorenosti koja briše granicu između čoveka i Boga, Svetla sedmica otkriva smisao koji mnogi primete tek kada zakorače unutra.
Službe su iste kao i prethodna dva dana.
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja, a posebnu pažnju izazvali su darovi, poruke o Časnom Pojasu i dodela najvišeg monaškog čina igumanu manastira Podmajne.
Dok su vernici u tišini prilazili Časnom pojasu i ostavljali priloge, malo ko je slutio da će ti darovi postati pomoć porodicama na Kosovu i Metohiji koje žive u neizvesnosti, ali čuvaju veru i ognjišta.
Hiljade vernika iz Srbije i regiona u tišini i molitvi čekale su ispred Hrama Svetog Save da se poklone velikoj svetinji, dok je patrijarh Porfirije tokom noći obilazio redove, razgovarao sa okupljenima i blagosiljao narod.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako se iz osećaja nepravde rađa sukob među ljudima i na koji način se taj tihi mehanizam može prekinuti pre nego što preraste u razdor između najbližih.
Hiljade ljudi satima čekaju u tišini pred Časnim pojasom, stvarajući prizor koji menja sliku grada i otvara pitanje duhovne stvarnosti Srbije.
Jednostavan recept iz pravoslavne tradicije spaja šumske plodove, miris luka i sporo pečenje pod sačem, u jelo koje je hranilo generacije tokom posta.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
