Deci u školama besplatno dele „Biblije” koje sadrže skrivene poruke – evo zašto pravoslavni stručnjaci upozoravaju na ovu tihu, ali veliku opasnost.
U digitalnom vremenu u kojem živimo, roditelji s razlogom strepe od brojnih opasnosti koje vrebaju na internetu – od neprikladnih sadržaja, preko nasilja na mrežama, do manipulacije informacijama. Međutim, opasnosti ne vrebaju samo u virtuelnom svetu, već i u stvarnom životu, gde su, reklo bi se, još veštije kamuflirane i – neočekivane.
Kad zamka dođe u obliku poklona
Posebno su na udaru deca, čija je vera tek u začetku i čiji se pogled na svet i Crkvu oblikuje. Tako je 2019. godine zabeležen slučaj kada su učenicima beogradskih osnovnih škola na časovima veronauke besplatno deljeni primerci Biblije za decu, izdavača Ikonos, ispostave u Srbiji udruženja EEM („Eastern European Mission“) iz Teksasa, koje ima misiju da „prosvetli istinom” narode Istočne Evrope – i to upravo narode među kojima je pravoslavlje ukorenjeno i prisutno vekovima.
Na prvi pogled, čin deljenja Biblije deci deluje pohvalno. Međutim, sajt pravoslavniroditelj.org upozorio je da ova verzija Biblije sadrži iskrivljenu sliku o Hristu i tekstove u skladu s protestantskim, a ne pravoslavnim učenjem. Drugim rečima, to je Biblija koja se znatno razlikuje od Svetog pisma u prevodima koje Srpska pravoslavna crkva koristi vekovima.
Freepik
"Prosvetljavanje” kao prerušeno iskušenje
Ova akcija „prosvetljavanja” uglavnom se sprovodi besplatnom podelom ovakvih Biblija, koje su do sada štampane u više miliona primeraka. Primerci su napisani krupnim slovima, bogato ilustrovani i lako razumljivi deci, ali – u sebi nose protestantska tumačenja koja Crkva smatra jeretičkim i čije je čitanje zabranjeno Crkvenom zapovešću.
Krajnje je iznenađujuće i poražavajuće, ističu pravoslavni izvori, da je tada Odbor za versku nastavu postupio suprotno crkvenim zapovestima i aktivno učestvovao u širenju nepravoslavnih učenja, i to preko dece – najnezaštićenijih.
Kako prepoznati nepravoslavne tekstove?
Kako razlikovati ovakve tekstove od pravoslavnih? Portal pravoslavniroditelj.org objašnjava da protestantski tekstovi imaju nekoliko tipičnih odstupanja od dogmata pravoslavne crkve. Najčešće se ta odstupanja tiču – Presvete Bogorodice.
Protestanti, naime, veruju da Presveta Bogorodica nije ostala prisnodjeva (zauvek devstvena), već da je nakon rođenja Bogomladenca imala još svoje (biološke) dece sa Josifom. Takođe smatraju da Josif nije bio starac, već čovek njenih godina za koga je ona želela da se uda, kao svaka devojka tog doba.
shutterstock.com/Photoroyalty
Zadatak roditelja je da, osim što paze na to šta im deca gledaju na internetu, podjednako paze i na to šta im se poklanja u stvarnom svetu
Za svoju tvrdnju najčešće navode Jevanđelje po Mateju, gde stoji:
– I ne znadijaše za nju dok ne rodi Sina svojega, prvenca; i nadenu mu ime Isus. (Matej 1, 25)
Reč „dok” oni tumače kao da je Bogorodica bila devstvena samo do rođenja Hristovog, a potom imala intimne odnose s pravednim Josifom.
Šta kažu sveti oci?
Pravoslavno tumačenje ovog stiha potpuno je drugačije. Sveti Teofilakt Ohridski, u skladu sa Svetim Predanjem, objašnjava da reč „dok” ovde označava samo ono vreme do Rođenja, ali ne implicira nikakvu promenu posle toga. I sam Gospod kaže u Jevanđelju:
– Evo, ja sam s vama u sve dane – do svršetka veka. (Matej 28, 20)
To ne znači da Gospod posle kraja veka neće biti sa nama, nego da je naglasio vremenski okvir radi smisla rečenice, a ne radi ograničenja svoje prisutnosti.
Čuvati decu duhovno
U vreme kada su nam digitalne opasnosti pred očima, neretko zaboravljamo da i u stvarnom životu postoje duhovne zamke, često upakovane u najlepši papir i obavijene osmehom. Zato je zadatak roditelja da, osim što paze na to šta im deca gledaju na internetu, podjednako paze i na to šta im se poklanja u stvarnom svetu – jer ponekad je ono „besplatno” najskuplje, a ono „lepše od svega” može biti opasnije od svake mrežne prevare.
Više od 160 dece iz Srbije, Republike Srpske i sa Kosova i Metohije odmerilo je snage sa velemajstorima u jedinstvenoj šahovskoj simultanki, a reči patrijarha pretvorile su igru u praznik zajedništva, ljubavi i darovitosti.
Pravoslavni duhovnici nas podsećaju da molitva za oca i majku nije samo znak ljubavi, već i najlepši dar koji pred Bogom uzvraćamo onima koji su nam udahnuli život.
Episkop šabački služio je liturgiju u hramu Sabora Srba Svetitelja i besedio o veri rimskog kapetana, smirenosti pred Bogom i čistoti duše koju Hristos traži od svakoga,
Služeći liturgiju na praznik Svete mučenice Agripine, mitropolit šumadijski podsetio je da vera bez dela ostaje prazna i upitao vernike da li im je vera istinska ili samo puka tradicija.
Od Nemanjića i Svetog Save do legendi o skrivenom blagu i izvoru za koji se veruje da ima posebnu snagu, svetinja u dolini reke Studenice i dalje spaja proverenu istoriju i predanja koja ne prestaju da žive.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Protojerej Stiven Frimen podseća da ime u hrišćanstvu nikada nije bilo obična oznaka, već duhovni pečat čoveka – nešto što ga prati od krštenja do večnosti i otkriva mnogo više nego što danas slutimo.
U besedi za petak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto za služenje Crkvi nisu dovoljni ni znanje ni ljudsko priznanje, već blagodat koja se prenosi od apostolskih vremena.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik Prepodobnog Isakija Ispovednika po starom kalendaru, a Prepodobnog Onufrija Velikog i Svetog Petra Atoskog po novom kalendaru. Katolička crkva slavi blagdan Presvetog Srca Isusovog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna kratka pouka gruzijskog svetitelja objašnjava zašto se molitva često pretvara u naviku bez unutrašnjeg reda i kako se, kroz jednostavan duhovni poredak, vraća svojoj punoj snazi i smislu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
