Deci u školama besplatno dele „Biblije” koje sadrže skrivene poruke – evo zašto pravoslavni stručnjaci upozoravaju na ovu tihu, ali veliku opasnost.
U digitalnom vremenu u kojem živimo, roditelji s razlogom strepe od brojnih opasnosti koje vrebaju na internetu – od neprikladnih sadržaja, preko nasilja na mrežama, do manipulacije informacijama. Međutim, opasnosti ne vrebaju samo u virtuelnom svetu, već i u stvarnom životu, gde su, reklo bi se, još veštije kamuflirane i – neočekivane.
Kad zamka dođe u obliku poklona
Posebno su na udaru deca, čija je vera tek u začetku i čiji se pogled na svet i Crkvu oblikuje. Tako je 2019. godine zabeležen slučaj kada su učenicima beogradskih osnovnih škola na časovima veronauke besplatno deljeni primerci Biblije za decu, izdavača Ikonos, ispostave u Srbiji udruženja EEM („Eastern European Mission“) iz Teksasa, koje ima misiju da „prosvetli istinom” narode Istočne Evrope – i to upravo narode među kojima je pravoslavlje ukorenjeno i prisutno vekovima.
Na prvi pogled, čin deljenja Biblije deci deluje pohvalno. Međutim, sajt pravoslavniroditelj.org upozorio je da ova verzija Biblije sadrži iskrivljenu sliku o Hristu i tekstove u skladu s protestantskim, a ne pravoslavnim učenjem. Drugim rečima, to je Biblija koja se znatno razlikuje od Svetog pisma u prevodima koje Srpska pravoslavna crkva koristi vekovima.
Freepik
"Prosvetljavanje” kao prerušeno iskušenje
Ova akcija „prosvetljavanja” uglavnom se sprovodi besplatnom podelom ovakvih Biblija, koje su do sada štampane u više miliona primeraka. Primerci su napisani krupnim slovima, bogato ilustrovani i lako razumljivi deci, ali – u sebi nose protestantska tumačenja koja Crkva smatra jeretičkim i čije je čitanje zabranjeno Crkvenom zapovešću.
Krajnje je iznenađujuće i poražavajuće, ističu pravoslavni izvori, da je tada Odbor za versku nastavu postupio suprotno crkvenim zapovestima i aktivno učestvovao u širenju nepravoslavnih učenja, i to preko dece – najnezaštićenijih.
Kako prepoznati nepravoslavne tekstove?
Kako razlikovati ovakve tekstove od pravoslavnih? Portal pravoslavniroditelj.org objašnjava da protestantski tekstovi imaju nekoliko tipičnih odstupanja od dogmata pravoslavne crkve. Najčešće se ta odstupanja tiču – Presvete Bogorodice.
Protestanti, naime, veruju da Presveta Bogorodica nije ostala prisnodjeva (zauvek devstvena), već da je nakon rođenja Bogomladenca imala još svoje (biološke) dece sa Josifom. Takođe smatraju da Josif nije bio starac, već čovek njenih godina za koga je ona želela da se uda, kao svaka devojka tog doba.
shutterstock.com/Photoroyalty
Zadatak roditelja je da, osim što paze na to šta im deca gledaju na internetu, podjednako paze i na to šta im se poklanja u stvarnom svetu
Za svoju tvrdnju najčešće navode Jevanđelje po Mateju, gde stoji:
– I ne znadijaše za nju dok ne rodi Sina svojega, prvenca; i nadenu mu ime Isus. (Matej 1, 25)
Reč „dok” oni tumače kao da je Bogorodica bila devstvena samo do rođenja Hristovog, a potom imala intimne odnose s pravednim Josifom.
Šta kažu sveti oci?
Pravoslavno tumačenje ovog stiha potpuno je drugačije. Sveti Teofilakt Ohridski, u skladu sa Svetim Predanjem, objašnjava da reč „dok” ovde označava samo ono vreme do Rođenja, ali ne implicira nikakvu promenu posle toga. I sam Gospod kaže u Jevanđelju:
– Evo, ja sam s vama u sve dane – do svršetka veka. (Matej 28, 20)
To ne znači da Gospod posle kraja veka neće biti sa nama, nego da je naglasio vremenski okvir radi smisla rečenice, a ne radi ograničenja svoje prisutnosti.
Čuvati decu duhovno
U vreme kada su nam digitalne opasnosti pred očima, neretko zaboravljamo da i u stvarnom životu postoje duhovne zamke, često upakovane u najlepši papir i obavijene osmehom. Zato je zadatak roditelja da, osim što paze na to šta im deca gledaju na internetu, podjednako paze i na to šta im se poklanja u stvarnom svetu – jer ponekad je ono „besplatno” najskuplje, a ono „lepše od svega” može biti opasnije od svake mrežne prevare.
Više od 160 dece iz Srbije, Republike Srpske i sa Kosova i Metohije odmerilo je snage sa velemajstorima u jedinstvenoj šahovskoj simultanki, a reči patrijarha pretvorile su igru u praznik zajedništva, ljubavi i darovitosti.
Pravoslavni duhovnici nas podsećaju da molitva za oca i majku nije samo znak ljubavi, već i najlepši dar koji pred Bogom uzvraćamo onima koji su nam udahnuli život.
Episkop šabački služio je liturgiju u hramu Sabora Srba Svetitelja i besedio o veri rimskog kapetana, smirenosti pred Bogom i čistoti duše koju Hristos traži od svakoga,
Služeći liturgiju na praznik Svete mučenice Agripine, mitropolit šumadijski podsetio je da vera bez dela ostaje prazna i upitao vernike da li im je vera istinska ili samo puka tradicija.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 25. nedelju po Duhovima govori o tome kako Hristos useljava mir i razumevanje u svakodnevni život svakog čoveka.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U jevanđeljskim začelima za 20. sredu po Duhovima, Hristos danas postavlja pitanje koje se tiče svakog čoveka – koliko zaista živimo ono što govorimo i kako vera postaje temelj koji odoleva svim iskušenjima.
Čitanje Svetog pisma za 20. utorak po Duhovima pokazuje kako iz srca izviru dela koja oblikuju našu svakodnevicu i duhovni život, otkrivajući snagu oproštaja i unutrašnje odgovornosti.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 25. nedelju po Duhovima govori o tome kako Hristos useljava mir i razumevanje u svakodnevni život svakog čoveka.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
