Deci u školama besplatno dele „Biblije” koje sadrže skrivene poruke – evo zašto pravoslavni stručnjaci upozoravaju na ovu tihu, ali veliku opasnost.
U digitalnom vremenu u kojem živimo, roditelji s razlogom strepe od brojnih opasnosti koje vrebaju na internetu – od neprikladnih sadržaja, preko nasilja na mrežama, do manipulacije informacijama. Međutim, opasnosti ne vrebaju samo u virtuelnom svetu, već i u stvarnom životu, gde su, reklo bi se, još veštije kamuflirane i – neočekivane.
Kad zamka dođe u obliku poklona
Posebno su na udaru deca, čija je vera tek u začetku i čiji se pogled na svet i Crkvu oblikuje. Tako je 2019. godine zabeležen slučaj kada su učenicima beogradskih osnovnih škola na časovima veronauke besplatno deljeni primerci Biblije za decu, izdavača Ikonos, ispostave u Srbiji udruženja EEM („Eastern European Mission“) iz Teksasa, koje ima misiju da „prosvetli istinom” narode Istočne Evrope – i to upravo narode među kojima je pravoslavlje ukorenjeno i prisutno vekovima.
Na prvi pogled, čin deljenja Biblije deci deluje pohvalno. Međutim, sajt pravoslavniroditelj.org upozorio je da ova verzija Biblije sadrži iskrivljenu sliku o Hristu i tekstove u skladu s protestantskim, a ne pravoslavnim učenjem. Drugim rečima, to je Biblija koja se znatno razlikuje od Svetog pisma u prevodima koje Srpska pravoslavna crkva koristi vekovima.
Freepik
"Prosvetljavanje” kao prerušeno iskušenje
Ova akcija „prosvetljavanja” uglavnom se sprovodi besplatnom podelom ovakvih Biblija, koje su do sada štampane u više miliona primeraka. Primerci su napisani krupnim slovima, bogato ilustrovani i lako razumljivi deci, ali – u sebi nose protestantska tumačenja koja Crkva smatra jeretičkim i čije je čitanje zabranjeno Crkvenom zapovešću.
Krajnje je iznenađujuće i poražavajuće, ističu pravoslavni izvori, da je tada Odbor za versku nastavu postupio suprotno crkvenim zapovestima i aktivno učestvovao u širenju nepravoslavnih učenja, i to preko dece – najnezaštićenijih.
Kako prepoznati nepravoslavne tekstove?
Kako razlikovati ovakve tekstove od pravoslavnih? Portal pravoslavniroditelj.org objašnjava da protestantski tekstovi imaju nekoliko tipičnih odstupanja od dogmata pravoslavne crkve. Najčešće se ta odstupanja tiču – Presvete Bogorodice.
Protestanti, naime, veruju da Presveta Bogorodica nije ostala prisnodjeva (zauvek devstvena), već da je nakon rođenja Bogomladenca imala još svoje (biološke) dece sa Josifom. Takođe smatraju da Josif nije bio starac, već čovek njenih godina za koga je ona želela da se uda, kao svaka devojka tog doba.
shutterstock.com/Photoroyalty
Zadatak roditelja je da, osim što paze na to šta im deca gledaju na internetu, podjednako paze i na to šta im se poklanja u stvarnom svetu
Za svoju tvrdnju najčešće navode Jevanđelje po Mateju, gde stoji:
– I ne znadijaše za nju dok ne rodi Sina svojega, prvenca; i nadenu mu ime Isus. (Matej 1, 25)
Reč „dok” oni tumače kao da je Bogorodica bila devstvena samo do rođenja Hristovog, a potom imala intimne odnose s pravednim Josifom.
Šta kažu sveti oci?
Pravoslavno tumačenje ovog stiha potpuno je drugačije. Sveti Teofilakt Ohridski, u skladu sa Svetim Predanjem, objašnjava da reč „dok” ovde označava samo ono vreme do Rođenja, ali ne implicira nikakvu promenu posle toga. I sam Gospod kaže u Jevanđelju:
– Evo, ja sam s vama u sve dane – do svršetka veka. (Matej 28, 20)
To ne znači da Gospod posle kraja veka neće biti sa nama, nego da je naglasio vremenski okvir radi smisla rečenice, a ne radi ograničenja svoje prisutnosti.
Čuvati decu duhovno
U vreme kada su nam digitalne opasnosti pred očima, neretko zaboravljamo da i u stvarnom životu postoje duhovne zamke, često upakovane u najlepši papir i obavijene osmehom. Zato je zadatak roditelja da, osim što paze na to šta im deca gledaju na internetu, podjednako paze i na to šta im se poklanja u stvarnom svetu – jer ponekad je ono „besplatno” najskuplje, a ono „lepše od svega” može biti opasnije od svake mrežne prevare.
Više od 160 dece iz Srbije, Republike Srpske i sa Kosova i Metohije odmerilo je snage sa velemajstorima u jedinstvenoj šahovskoj simultanki, a reči patrijarha pretvorile su igru u praznik zajedništva, ljubavi i darovitosti.
Pravoslavni duhovnici nas podsećaju da molitva za oca i majku nije samo znak ljubavi, već i najlepši dar koji pred Bogom uzvraćamo onima koji su nam udahnuli život.
Episkop šabački služio je liturgiju u hramu Sabora Srba Svetitelja i besedio o veri rimskog kapetana, smirenosti pred Bogom i čistoti duše koju Hristos traži od svakoga,
Služeći liturgiju na praznik Svete mučenice Agripine, mitropolit šumadijski podsetio je da vera bez dela ostaje prazna i upitao vernike da li im je vera istinska ili samo puka tradicija.
Naizgled obični svećnjaci sa dve i tri sveće nose poruku staru vekovima — kroz njih se otkriva tajna Hristovih priroda i Svete Trojice, ali i snaga vere koja osvetljava dušu.
Reči iz sure Gafir (ajeti 14–17) podsećaju da iskrena molitva ne poznaje ljudske sudove, da je Božiji autoritet iznad svega i da će Sudnji dan ogoliti svaku istinu.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Nakon teksta objavljenog u „Vijestima”, Mitropolija je javno demantovala navode i ukazala na pogrešno tumačenje izjava sveštenika i — kako ističu — „sračunate neistine” koje se o Crkvi plasiraju.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Dok Srbija prolazi kroz društvene podele i talas protesta, profesor Bogoslovskog fakulteta i šef Grupe za biblistiku upozorava na opasnost zloupotrebe Biblije za dnevnopolitičke borbe i pozive na neposlušnost Crkvi.
Naizgled obični svećnjaci sa dve i tri sveće nose poruku staru vekovima — kroz njih se otkriva tajna Hristovih priroda i Svete Trojice, ali i snaga vere koja osvetljava dušu.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
