DA LI SE SVEĆE PALE PRVO ZA ŽIVE ILI UPOKOJENE: Otac Dragan rešio veliku dilemu vernika i orkrio ono što malo ko zna
Po svetim ocima sveća je i žrtva, ili još bolje rečeno milostinja za naše zdrave, bolestne ili upokojene, a za njih je i palimo.
Sveće se po pravilu pale za žive i za upokojene.
Simbolika paljenja sveća u pravoslavlju duboko je povezana sa pojmom molitve, sećanja i unutrašnje duhovne svetlosti.
Sveća predstavlja čovekovu želju da svoju molitvu prinese Bogu, da osvetli put onima za koje se moli, kao i da samoga sebe prikaže kao žrtvu ljubavi i zahvalnosti.
Vosak simbolizuje čistoću, a plamen podseća na svetlost Hristovu koja obasjava svako srce koje Mu se obraća.
Sveće se po pravilu pale za žive i za upokojene. Za žive se pale kao molitva za zdravlje, napredak, mir, zaštitu i Božiji blagoslov. U tim trenucima vernik pred Boga iznosi svoje brige, nade i zahvalnost, moleći se da svetlost plamena osvetli put dragim osobama.
Sveće za upokojene pale se kao izraz ljubavi i sećanja, kao molitva da Gospod duši preminulog podari večni mir i da mu svetlost Carstva nebeskog obasja put. Tako jedna jednostavna radnja postaje most ljubavi - prema živima kroz brigu i molitvu, a prema upokojenima kroz sećanje i nadu u vaskrsenje.
Iako je čin paljenja sveća duboko simboličan, on je u narodu često praćen nedoumicama. Ljudi razmišljaju gde tačno postaviti sveću, šta izgovoriti, da li postoji poseban redosled, da li je ispravno zapaliti jednu ili više sveća, pa čak i da li se sveća treba poljubiti pre paljenja.
Ova poslednja nedoumica posebno je česta, jer se u praksi mogu videti različiti običaji, pa vernici nisu sigurni da li je to crkveno pravilo ili samo narodni običaj.
Na to pitanje odgovorio je teolog i učitelj Aleksandar Đurđević, dajući jednostavno i jasno objašnjenje:
- Ljubljenje sveća pre paljenja je spoljašnji pokazatelj ljubavi prema ličnosti ili ličnostima za koju se sveća pali. Ljubljenjem sveća mi ne ljubimo vosak, već simbolički ljubimo sveću zarad naše ljubavi prema bližnjima. Manje forme, a više suštine. Ukoliko ne želite da poljubite sveću, ne morate. Ja sveću ljubim.
Po svetim ocima sveća je i žrtva, ili još bolje rečeno milostinja za naše zdrave, bolestne ili upokojene, a za njih je i palimo. U pesmi Svetog Vladike Nikolaja "Zidanje Ljubostinje“, carica Milica je na svakom kamenu, koji je Rade Neimar pripremao za uziđivanje u crkvu, palila voštanicu, namenjujući je "jednom, desetorici, jal buljuku celom", ističe sveštenik. U pravoslavlju sveća simbolizuje Hristovu svetlost, prosvetljenje duše, molitvu i prisustvo Božije blagodati. Naizgled obični svećnjaci sa dve i tri sveće nose poruku staru vekovima — kroz njih se otkriva tajna Hristovih priroda i Svete Trojice, ali i snaga vere koja osvetljava dušu.

DA LI SE SVEĆE PALE PRVO ZA ŽIVE ILI UPOKOJENE: Otac Dragan rešio veliku dilemu vernika i orkrio ono što malo ko zna
DA LI JE DOVOLJNO ZAPALITI JEDNU SVEĆU I ZA ZDRAVLJE ŽIVIH I DUŠE UPOKOJENIH ILI SE MORA PALITI ZA SVAKOG PONAOSOB! Sveštenik otkrio da to zavisi gde se nalazite, ali i od još jedne stvari
DA LI SE MOŽE PALITI SVEĆA ZA NEČIJU DUŠU NA TUĐEM GROBU: Sveštenik objasnio da li ovo ima efekta
KAKAV ZNAČAJ IMAJU DIKIRIJE I TRIKIRIJE U CRKVI: Moć svetlosti u rukama vladika
Paljenje sveća ma duboko ukorenjeno duhovno značenje, jer se veruje da svetlost sveće simbolizuje prisustvo Božje i molitvu koja se uzdiže ka njemu.
Hitna hospitalizacija i simptomi ukazuju na ozbiljan zdravstveni rizik, dok eparhija moli vernike da ne prestaju sa molitvama za arhipastira.
Iako se najčešće vezuje za uzdržavanje od određene vrste hrane, Crkva stalno naglašava da je suština posta mnogo dublja.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celini, protojerej Slobodan Lukić kroz svedočanstva Svetog Jovana Zlatoustog i vizantijske tipike objašnjava nastanak, razvoj i današnje ustrojstvo Božićnog posta u pravoslavnoj crkvi.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
U besedi za 25. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako vera, ljubav i prisustvo Hrista brišu sve granice i menjaju život iznutra.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.