Po svetim ocima sveća je i žrtva, ili još bolje rečeno milostinja za naše zdrave, bolestne ili upokojene, a za njih je i palimo.
Crkva je institucija koja ima svoja pravila. A mnogi vernici ih ne poznaju dovoljno, te u određenim situacijama nisu sigurni da li ispravno postupaju. Posebno su ljudi u nedoumicama i dilema kako se pravilno pale sveće, jer većina u crkvu i ulazi da bi je zapalili.
Svetlost sveće predstavlja simbol Božanstva, jer Bog u koga mi verujemo, Sveta Trojica, živi u nepristupačnoj svetlosti; Gospod Isus Hristos je nazvan "Sunce pravde“. Takođe, simbol je i svetlost Hristovog, jevanđelskog učenja, koje nam osvetljava životne puteve. Svetlost sveće daje toplotu, i označava toplotu, tj. toplinu, naše molitve i naše ljubavi za onog svetitelja ili čoveka kome prislužujemo (palimo) sveću.
Po svetim ocima sveća je i žrtva, ili još bolje rečeno milostinja za naše zdrave, bolestne ili upokojene, a za njih je i palimo.
Pre nego što u crkvi zapalite sveću, potrebno je da se prekrstite, da je celivate i namenite za koga je palite.
Međutim, vernici su često u dilemi da li prvo sveću u hramovima treba upaliti za žive ili mrtve.
Na ovo pitanje jasan odgovor je dao svojevremeno otac Dragan na sajtu "Svetosavlje".
- Prvo bi sveće trebalo paliti za žive, jer ako nema nas živih, ko će usnulima paliti za pokoj duše. Zato treba da se molimo prvo za zdravlje nas i naših bližnjih, pa onda i za one koji preminuše u blagočestivoj veri - istakao je on pa nastavio:
- Evo jednog primera: Kad sveštenik reže slavski kolač i na molitvi za osvećenje koljiva čuje se da on moli: " ... Blagoslovi Gospode semenje ovo sa raznim polodovima i osvete verne koji budu jeli od njega, jer sluge tvoje prinesoše ovo Tebi u svalavu i čast (ime svetitelja) i u spomen onih koji preminuše u blagočestivoj veri". Očigledno je da se ovde molimo prvo za žive, pa tek onda za one koji su preminuli u veri - zaključio je otac Dragan.
Blagovesti su jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika.
Čovek se vaspitava u nekoj subkulturi neprihvatanja smrti, nekog nenormalnog odnosa prema njoj, ističe otac Andrej.
U Svetom pismu apostol Pavle kaže da onaj koji služi, treba od te službe da živi, onaj koji služi žrtveniku da sa žrtvenika deli, a onaj ko propoveda Jevanđenje treba od toga da živi. Prema tome, sasvim je jasno da svešteniku izvor prihoda treba da bude njegova služba, kaže otac Aleksandar.
Svaka situacija u našem životu, bila ona dobra ili loša, ima svoje značenje.
Zabeležena u Jevanđelju po Mateju, u šestoj glavi, ova molitva predstavlja duhovni putokaz, ogledalo savesti i merilo odnosa prema Bogu i ljudima.
U besedi za sredu 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svaka sitnica koju zanemarimo u ovom životu nosi težinu i odlučuje da li ćemo steći duhovni dar ili ga zauvek izgubiti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Arhipa, Filimona i Apfija po starom i Svetog Gerasima Jordanskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Kazimira, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema većeg praznika.
Dok upiremo prstom u bližnje zbog rana koje bole, veliki ruski svetitelj razotkriva neprijatnu istinu - gde počinje i pad i spasenje.
Svo troje su skončali u stravičnim mukama.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Sveće se po pravilu pale za žive i za upokojene.
Zabeležena u Jevanđelju po Mateju, u šestoj glavi, ova molitva predstavlja duhovni putokaz, ogledalo savesti i merilo odnosa prema Bogu i ljudima.
U besedi za sredu 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svaka sitnica koju zanemarimo u ovom životu nosi težinu i odlučuje da li ćemo steći duhovni dar ili ga zauvek izgubiti.
Dok upiremo prstom u bližnje zbog rana koje bole, veliki ruski svetitelj razotkriva neprijatnu istinu - gde počinje i pad i spasenje.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U Leliću se podiže jedinstveni muzejski prostor u kome će dela i duhovno nasleđe Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog dobiti svoj stalni dom.
Zapise svetih otaca i staraca ne treba čitati kao "vremenske prognoze", već kao zapažanja koja povezuju moralno i duhovno stanje naroda sa istorijskim događajima.
Dom nije samo mesto zajedničkog života, već mala crkva, prostor u kome se čovek uči ljubavi, praštanju i trpljenju.
