U Svetom pismu apostol Pavle kaže da onaj koji služi, treba od te službe da živi, onaj koji služi žrtveniku da sa žrtvenika deli, a onaj ko propoveda Jevanđenje treba od toga da živi. Prema tome, sasvim je jasno da svešteniku izvor prihoda treba da bude njegova služba, kaže otac Aleksandar.
U našem društvu sve češće možemo čuti kritike na račun sveštenika, koji se optužuju za visok životni standard i preskupe usluge koje naplaćuju vernom narodu. Ove optužbe često postaju tema sporenja, jer mnogi smatraju da je takvo ponašanje u kontrastu sa duhovnim pozivom i skromnošću koju SPC promoviše.
Takve situacije dovode do napetosti i nesuglasica između sveštenika i vernika, što postavlja pitanje o granicama između duhovnih vrednosti i materijalnih zahteva.
Sveštenik Aleksandar Čavka se u emisiji TV Hram "Pitanja i odgovori" pozabavio i ovom temom.
- Često se čuje komentar kako sveštenici žive raskalašno i onda se obavezno dodaje ona rečenica: "Šta bi bilo da se nisu zavetovali na siromaštvo?" Treba najpre napraviti razliku između monaha, koji su se zavetovali na siromaštvo, to jest, da neće imati ništa svoje, nego će sve što dopinose davati manastiru koji je njihov dom, i sveštenika koji ne mogu na to da se zavetuju, iz prostog razloga zato što su porodični ljudi, žive u svetu i imaju potrebe kao i svi ostali ljudi.
On kaže da sveštenici, kao i svi, moraju da plate struju, izdržavaju porodicu...
- U Svetom pismu apostol Pavle kaže da onaj koji služi, treba od te službe da živi, onaj koji služi žrtveniku da sa žrtvenika deli, a onaj ko propoveda Jevanđenje treba od toga da živi. Prema tome, sasvim je jasno da svešteniku izvor prihoda treba da bude njegova služba. Nedopustivo je i bilo kakvo preterivanje, naravno, u tome, nego je potrebno da sveštenik živi onako kako živi njegova pastva. Ne bi bilo umesno da sveštenik živi raskošno, a da njegova pastva nije u stanju ni približno tako da živi.
Kada su u pitanju cene, to pokazuje, kako kaže, jedan mnogo dublji problem, a to je poremećen odnos na liniji sveštenik - verni narod.
- Ne bih sad ulazio ko je tu kriv, ima krivice sa obe strane, ali sveštenik se često doživljava kao trebovršitelj, ko je na usluzi. Ljudi većinom ne žive crkvenim životom, nemaju taj neki odnos sa svojim sveštenikom i onda se taj odnos svodi na to, potrebna mi je usluga, dođi i uradi šta se od tebe očekuje, i ja ti platim, kao za svaki drugi posao.
- I kako je to lepo napisao otac Zoran Krstić u knjizi "Pravoslavlje i modernost", onda se mi sveštenici na tim venčanjima, krštenjima i sahranama često osećamo kao paradni klovnovi. Jednostavno, pozvan si da odradiš neki svoju ulogu i posle se razilazimo, svako na svoju stranu.
Kaže da je upravo taj poremećen odnos između sveštenika i vernika doveo do toga da se pokrene i pitanje cena.
- U našoj SPC ne postoji jasno preciziran cenovnik za usluge sveštenika. Sveštenici ne dobijaju platu ni od države niti bilo koga drugog, oni žive od svog vernog naroda.
Kaže da je svešteniku plata to što dobije od parohijana za usluge ili da neke eparhije, kao one na teritoriji Vojvodine, svešteniku daju platu iz kase crkvene opštine (ne države, ili gradske opštine p.a), a novac se skupi od prodaje sveća, dobrovoljnih priloga (...). U dijaspori, navodi, crkvene opštine imaju jasno propisane plate za sveštenike.
- Dakle, sveštenici direktno ili indirektno žive od svojih vernika i možda će me sad neko i osuditi, ali ja to tako praktikujem u svojoj parohiji, ne određujem cene, već su one stvar dobre volje i mogućnosti naših parohijana.
Kaže da ne osuđuje sveštenike koji imaju jasno propisane tarife, ali uvek ako se tome doda i ono "ako ste u mogućnosti".
Ističe da je siguran da je mali broj onih sveštenika koji neće pružiti uslugu parohijanu ako on za to nema novac. Ako se to nekome i desi, poziva se na onu narodnu da "i inad popa ima pop", pa predlaže ljudima da se obrate arhijerejskom namesniku koji će sigurno taj problem rešiti.
Nikon je bio oficir rimski u Neapolju. Nije bio kršten, iako ga je majka, tajno od oca, poučavala veri Hristovoj. Bio je sin Kariona Misirca, koji je ostavio i ženu i decu i zamonašio se. Uspeh nije rezervisan samo za one koji uvek pobeđuju, već za one koji se nikada ne predaju. Blagovesti su jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika.
Shutterstock
Praznici i sveci
00:01 | 05.04.2025
KAO OFICIR, POSLE JEDNOG BOJA SE KRSTIO, ZATVORIO U MANASTIR, A ONDA STRADAO NA JEZIV NAČIN: Danas je Prepodobnomučenik Nikon
Praznici i sveci
00:01 | 06.04.2025
MLAD SE UPOKOJIO, BIO JE VELIKO SVETLO MEĐU MONASIMA U PUSTINJI: Danas je Prepodobni Zaharije
Duhovna riznica
14:00 | 06.04.2025
KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU ONIH KOJI PLAČU PORED PUTA I ONIH KOJI SUZE RONE USPUT! Dobro pročitajte objašnjenje Svetog Tihona Zadonskog
Praznici i sveci
00:01 | 07.04.2025
DANAS JE CRVENO SLOVO I VELIKI PRAZNIK! Slavimo Blagovesti, dan kad je Arhanđel Gavrilo javio Devici Mariji da će roditi Isusa!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sumnje apostola Tome je uklonio sam Gospod, ušavši kroz zatvorena vrata u prostoriju u kojoj su se nalazili apostoli okupljeni na molitvu, rekavši Tomi da opipa njegove rane.
Dok ga kritičari optužuju za preveliki uticaj i "moć iz senke", pristalice ističu njegovu ulogu u očuvanju crkvenog jedinstva i stabilnosti, a autorski tekst Spasoja Tomića, koji prenosimo u celosti, dodatno osvetljava ove podele i tumačenja.
"Bojte se ljudi koji plaču za mrtvima, a ubijaju žive", citirao je otac Željko svoju baku, posle onoga što je doživeo ispred crkve.
Pravoslavno učenje nas podseća da život nije dat da bismo ga u potpunosti razumeli, već da bismo ga živeli u veri, strpljenju i poslušanju.
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Potrebno je da sveštenik živi onako kako živi njegova pastva, istakao je otac Aleksandar.
Dok ga kritičari optužuju za preveliki uticaj i "moć iz senke", pristalice ističu njegovu ulogu u očuvanju crkvenog jedinstva i stabilnosti, a autorski tekst Spasoja Tomića, koji prenosimo u celosti, dodatno osvetljava ove podele i tumačenja.
Pravoslavno učenje nas podseća da život nije dat da bismo ga u potpunosti razumeli, već da bismo ga živeli u veri, strpljenju i poslušanju.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu Svetle sedmice pokazuje se kako starozavetno proročanstvo puni smisao dobija tek kroz Hristovo vaskrsenje.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu Svetle sedmice pokazuje se kako starozavetno proročanstvo puni smisao dobija tek kroz Hristovo vaskrsenje.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
