Pouka optinskog svetitelja otvara pitanje koje svi izbegavamo: bežimo li od problema ili od sebe.
Napetost u grudima, nemir koji ne prestaje, tuga bez jasnog povoda i osećaj da se iznutra nešto lomi – čovek sve češće živi u tom unutrašnjem rascepu. Umor od borbe sa sopstvenim mislima i strahovima postaje tih, ali dubok. Rešenja se nude na svakom koraku, ali retko koje zaista dopire do savesti. Upravo tu, iz dubine pravoslavnog iskustva, izlaz pokazuje kratka i snažna pouka Svetog Makarija Optinskog.
Zašto se u trenucima sloma najčešće okrenemo pogrešnom putu
- U vreme oluje i uzburkavanja strasti, koje ti remete mir, trudi se da ne padneš u uninije (razne tuge) i očajanje, već pribegni samoprekorevanju, krotosti i pokajanju. Uzdigni se, ne boj se, samo veruj! Bogu je draži skrušeni grešnik koji se kaje i nosi svoj duhovni krst, nego li nepokajani i gordi pravednik koji misli da se opravda pravednošću - uči nas Sveti Makarije Optinski.
Ove rečenice nisu izgovorene iz lagodnog života, niti su plod teorijskog razmišljanja o veri. Sveti Makarije (1788–1860), jedan od najpoznatijih staraca čuvenog Optinskog manastira u Rusiji, svoj duhovni put gradio je kroz tišinu, dugotrajno trpljenje i unutrašnju borbu. Kao duhovnik bio je oslonac hiljadama ljudi – monasima, uglednim piscima, ali i onima sa slomljenim životnim sudbinama. Njegova snaga nije bila u oštrim osudama, već u retkoj sposobnosti da čoveka dovede do istine o samom sebi, bez ulepšavanja i bez guranja u očaj.
Starac iz Optine i govor koji ne miluje sujetu
Pouka Svetog Makarija pogađa samu srž čovekove slabosti: sklonost da sopstvene padove pravda, a krivicu prebacuje na okolnosti i druge ljude. On nudi drugačiji put – težak, ali isceljujući: samoprekorevanje, krotost i pokajanje. To nije poziv na samopotiranje, već na trezven i pošten pogled u vlastitu dušu. U tom pogledu prestaje gluma pravednosti, a počinje tiha i uporna borba za promenu.
U pravoslavnom razumevanju, očajanje nije znak duboke tuge, već prekid poverenja u Boga. Zato Sveti Makarije ne poziva na bekstvo od oluje, već na uzdizanje usred nje. „Uzdigni se, ne boj se, samo veruj“ – to nije rečenica za kratku utehu, već poziv na svakodnevni podvig. Vera se, po njegovom učenju, ne dokazuje rečima, već načinom na koji čovek nosi svoj krst, bez buke i bez potrebe da se stalno opravdava pred drugima.
Gde zaista počinje isceljenje prema pravoslavnom iskustvu
U vremenu u kojem se greška često brani agresijom, a krivica doživljava kao uvreda, pouka Svetog Makarija zvuči gotovo neprijatno iskreno. Ona ne nudi laka rešenja, ali nudi jedino sigurno: put koji kreće iznutra. To nije staza samosažaljenja, već povratak razumu srca. U pravoslavnom iskustvu baš tu počinje istinska sloboda – u trenutku kada čovek prestane da glumi pravednika i usudi se da bude pokajnik. Jer, kako nas uči starac iz Optine, pred Bogom nije presudna spoljašnja ispravnost, već dubina skrušenog srca koje se ne boji istine o sebi.
Čitanje Jevanđelja za 26. sredu po Duhovima
Foto: SPC
Jevanđelje
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 281 (1,18-20; 2,8-15)
18. Ovu ti zapovest predajem, sine Timoteje, shodno pređašnjim proročanstvima o tebi da po njima ratuješ dobar rat, 19. imajući veru i dobru savest, koju neki odbacivši pretrpeše brodolom vere; 20. među kojima su Imenej i Aleksandar, koje predadoh satani, da se nauče da ne hule. 8. Hoću, dakle, da se muževi mole na svakom mestu, podižući svete ruke bez gneva i dvoumljenja. 9. Isto tako, i žene u pristojnom odelu, stidom i čestitošću da ukrašavaju sebe, ne pletenicama, ni zlatom, ni biserom, ni haljinama skupocenim,
10. nego dobrim delima, kao što priliči ženama koje se privolješe bogopoštovanju. 11. Žena neka se uči u miru sa svakom pokornošću; 12. ali ženi ne dopuštam da bude učitelj, niti da vlada mužem, nego da bude mirna. 13. Jer je Adam sazdan prvi, zatim Eva; 14. I Adam se ne prevari a žena prevarena, postade prestupnica; 15. ali će se spasti rađanjem dece, ako ostanu u veri i ljubavi i u svetinji sa čestitošću.
Jevanđelje po Luki, začalo 78. (15,1-10)
1. A približavahu mu se svi carinici i grešnici da ga čuju. 2. A fariseji i književnici gunđahu govoreći: „Ovaj prima grešnike i jede s njima.” 3. A on im kaza priču ovu govoreći: 4. „Koji čovek od vas, imajući sto ovaca i izgubivši jednu od njih, ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe? 5. I kad je nađe, metne je na ramena svoja radujući se, 6. I došavši doma, sazove prijatelje i susede govoreći im: 'Radujte se sa mnom, jer nađoh ovcu svoju izgubljenu.'
7. Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu zbog jednoga grešnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika koji nemaju potrebe za pokajanjem. 8. Ili koja žena, imajući deset drahmi, ako izgubi jednu drahmu, ne zapali svetiljku i ne pomete kuću i ne traži pažljivo dok ne nađe? 9. I našavši sazove prijateljice i susetke, govoreći: 'Radujte se sa mnom jer nađoh drahmu koju izgubih.' 10. Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božijim zbog jednoga grešnika koji se kaje.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Tominu nedelju po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Lava IX, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Sumnje apostola Tome je uklonio sam Gospod, ušavši kroz zatvorena vrata u prostoriju u kojoj su se nalazili apostoli okupljeni na molitvu, rekavši Tomi da opipa njegove rane.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Rukovodilac radionice za ikonopisanje "Palek" Anatolij Vležko ističe da lik sveca na ikoni nije portret, a sama ikona nije najverodostojnija fiksacija fizičke stvarnosti.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
