Pouka optinskog svetitelja otvara pitanje koje svi izbegavamo: bežimo li od problema ili od sebe.
Napetost u grudima, nemir koji ne prestaje, tuga bez jasnog povoda i osećaj da se iznutra nešto lomi – čovek sve češće živi u tom unutrašnjem rascepu. Umor od borbe sa sopstvenim mislima i strahovima postaje tih, ali dubok. Rešenja se nude na svakom koraku, ali retko koje zaista dopire do savesti. Upravo tu, iz dubine pravoslavnog iskustva, izlaz pokazuje kratka i snažna pouka Svetog Makarija Optinskog.
Zašto se u trenucima sloma najčešće okrenemo pogrešnom putu
- U vreme oluje i uzburkavanja strasti, koje ti remete mir, trudi se da ne padneš u uninije (razne tuge) i očajanje, već pribegni samoprekorevanju, krotosti i pokajanju. Uzdigni se, ne boj se, samo veruj! Bogu je draži skrušeni grešnik koji se kaje i nosi svoj duhovni krst, nego li nepokajani i gordi pravednik koji misli da se opravda pravednošću - uči nas Sveti Makarije Optinski.
Ove rečenice nisu izgovorene iz lagodnog života, niti su plod teorijskog razmišljanja o veri. Sveti Makarije (1788–1860), jedan od najpoznatijih staraca čuvenog Optinskog manastira u Rusiji, svoj duhovni put gradio je kroz tišinu, dugotrajno trpljenje i unutrašnju borbu. Kao duhovnik bio je oslonac hiljadama ljudi – monasima, uglednim piscima, ali i onima sa slomljenim životnim sudbinama. Njegova snaga nije bila u oštrim osudama, već u retkoj sposobnosti da čoveka dovede do istine o samom sebi, bez ulepšavanja i bez guranja u očaj.
Starac iz Optine i govor koji ne miluje sujetu
Pouka Svetog Makarija pogađa samu srž čovekove slabosti: sklonost da sopstvene padove pravda, a krivicu prebacuje na okolnosti i druge ljude. On nudi drugačiji put – težak, ali isceljujući: samoprekorevanje, krotost i pokajanje. To nije poziv na samopotiranje, već na trezven i pošten pogled u vlastitu dušu. U tom pogledu prestaje gluma pravednosti, a počinje tiha i uporna borba za promenu.
U pravoslavnom razumevanju, očajanje nije znak duboke tuge, već prekid poverenja u Boga. Zato Sveti Makarije ne poziva na bekstvo od oluje, već na uzdizanje usred nje. „Uzdigni se, ne boj se, samo veruj“ – to nije rečenica za kratku utehu, već poziv na svakodnevni podvig. Vera se, po njegovom učenju, ne dokazuje rečima, već načinom na koji čovek nosi svoj krst, bez buke i bez potrebe da se stalno opravdava pred drugima.
Gde zaista počinje isceljenje prema pravoslavnom iskustvu
U vremenu u kojem se greška često brani agresijom, a krivica doživljava kao uvreda, pouka Svetog Makarija zvuči gotovo neprijatno iskreno. Ona ne nudi laka rešenja, ali nudi jedino sigurno: put koji kreće iznutra. To nije staza samosažaljenja, već povratak razumu srca. U pravoslavnom iskustvu baš tu počinje istinska sloboda – u trenutku kada čovek prestane da glumi pravednika i usudi se da bude pokajnik. Jer, kako nas uči starac iz Optine, pred Bogom nije presudna spoljašnja ispravnost, već dubina skrušenog srca koje se ne boji istine o sebi.
Čitanje Jevanđelja za 26. sredu po Duhovima
Foto: SPC
Jevanđelje
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 281 (1,18-20; 2,8-15)
18. Ovu ti zapovest predajem, sine Timoteje, shodno pređašnjim proročanstvima o tebi da po njima ratuješ dobar rat, 19. imajući veru i dobru savest, koju neki odbacivši pretrpeše brodolom vere; 20. među kojima su Imenej i Aleksandar, koje predadoh satani, da se nauče da ne hule. 8. Hoću, dakle, da se muževi mole na svakom mestu, podižući svete ruke bez gneva i dvoumljenja. 9. Isto tako, i žene u pristojnom odelu, stidom i čestitošću da ukrašavaju sebe, ne pletenicama, ni zlatom, ni biserom, ni haljinama skupocenim,
10. nego dobrim delima, kao što priliči ženama koje se privolješe bogopoštovanju. 11. Žena neka se uči u miru sa svakom pokornošću; 12. ali ženi ne dopuštam da bude učitelj, niti da vlada mužem, nego da bude mirna. 13. Jer je Adam sazdan prvi, zatim Eva; 14. I Adam se ne prevari a žena prevarena, postade prestupnica; 15. ali će se spasti rađanjem dece, ako ostanu u veri i ljubavi i u svetinji sa čestitošću.
Jevanđelje po Luki, začalo 78. (15,1-10)
1. A približavahu mu se svi carinici i grešnici da ga čuju. 2. A fariseji i književnici gunđahu govoreći: „Ovaj prima grešnike i jede s njima.” 3. A on im kaza priču ovu govoreći: 4. „Koji čovek od vas, imajući sto ovaca i izgubivši jednu od njih, ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe? 5. I kad je nađe, metne je na ramena svoja radujući se, 6. I došavši doma, sazove prijatelje i susede govoreći im: 'Radujte se sa mnom, jer nađoh ovcu svoju izgubljenu.'
7. Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu zbog jednoga grešnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika koji nemaju potrebe za pokajanjem. 8. Ili koja žena, imajući deset drahmi, ako izgubi jednu drahmu, ne zapali svetiljku i ne pomete kuću i ne traži pažljivo dok ne nađe? 9. I našavši sazove prijateljice i susetke, govoreći: 'Radujte se sa mnom jer nađoh drahmu koju izgubih.' 10. Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božijim zbog jednoga grešnika koji se kaje.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Sisoja Velikog po starom, dok po novom kalendaru obeležavaju Prepodobnu Makrinu. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog Hermana iz Rajhenaua, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Nastao u manastiru Esfigmenu kao izraz otpora prema crkvenim promenama, ovaj slogan je tokom decenija dobio nova značenja i postao predmet brojnih rasprava.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Nastao u manastiru Esfigmenu kao izraz otpora prema crkvenim promenama, ovaj slogan je tokom decenija dobio nova značenja i postao predmet brojnih rasprava.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Bio je rok muzičar koji je tragao za smislom kroz različite filozofije i duhovne pravce, a danas je vladika Temistoklis i u Africi pomaže hiljadama ljudi gradeći škole, crkve i mesta nade za one kojima je pomoć najpotrebnija.
U besedi za subotu 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se duhovna borba najpre vodi u mislima, gde se odlučuje hoće li čovek slediti Boga ili sopstvene strasti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
