Dok upiremo prstom u bližnje zbog rana koje bole, veliki ruski svetitelj razotkriva neprijatnu istinu - gde počinje i pad i spasenje.
Uzrok nemira koji osećamo, a koji razara odnose, porodice i parohije, skloni smo da olako pripisujemo drugima. Krivac je uvek „tamo negde“, u tuđoj reči, pogledu ili postupku. A kada svako upire prstom u drugog, naše srce ostaje neispitano, a duša bez pokajanja. Rešenje za taj začarani krug nudi pouka velikog ruskog svetitelja koji je umeo da bez oklevanja ogoli istinu o čoveku.
- Često imaj na umu da je zlo u tebi, a ne u drugim ljudima. Takvim uverenjem, potpuno istinitim, sačuvaćeš sebe od mnogih grehova i strasti. Često je naša nesreća u tome što svoje zlo pripisujemo drugim ljudima - govorio je Sveti Jovan Kronštatski, podsećajući nas da put ka Bogu ne počinje analizom tuđih padova, već sopstvenim preispitivanjem.
Sveti Jovan Kronštatski ne relativizuje tuđu odgovornost, ali podseća da je jedino polje na kojem zaista možemo delati - sopstveno srce. U njemu se rađaju i osuda i gordost, ali i smirenje i praštanje. A ako je izvor nemira u nama, onda je i početak ozdravljenja tu. U tome leži suština hrišćanskog podviga: ne tražiti krivca, već tražiti Boga u dubini sopstvene savesti.
Na 6. času
Knjiga proroka Isaije (5,16-25)
16. Gospod nad vojskama uzvisiće se sudom, i Bog sveti posvetiće se pravdom. 17. I jaganjci će pasti po svom običaju, i došljaci će jesti s pustih mesta pretilinu. 18. Teško onima koji vuku bezakonje uzicama od taštine, i greh kao užem kolskim, 19. koji govore: „Neka pohiti, neka brzo dođe delo Njegovo, da vidimo, i neka se približi i dođe što je naumio svetac Izrailjev, da poznamo.”
20. Teško onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo, koji prave od mraka svetlost a od svetlosti mrak, koji prave od gorkoga slatko a od slatkoga gorko. 21. Teško onima koji misle da su mudri, i sami su sebi razumni. 22. Teško onima koji su jaki piti vino i junaci u mešanju silovita pića. 23. Koji pravdaju bezbožnika za poklon, a pravednima uzimaju pravdu.
24. Zato kao što oganj proždire strnjiku i slame nestaje u plamenu, tako će koren njihov biti kao trulež i cvet njihov otići će kao prah, jer odbaciše zakon Gospoda nad vojskama i prezreše reč sveca Izrailjeva. 25. Zato se raspali gnev Gospodnji na narod njegov, i mahnuv rukom svojom na nj udari ga da se gore zadrmaše i mrtva telesa njegova biše kao blato po ulicama. Kod svega toga gnev se njegov ne odvrati, nego je ruka njegova još podignuta.
Na večernji
Prva knjiga Mojsijeva (4,16-26)
16. I otide Kajin ispred Gospoda, i naseli se u zemlji Naidskoj na istoku prema Edemu. 17. I pozna Kajin ženu svoju, a ona zatrudnje i rodi Enoha. I sazida grad i prozva ga po imenu sina svojega Enoh. 18. A Enohu rodi se Gaidad; a Gaidad rodi Maleleila: a Maleleilo rodi Matusala; a Matusal rodi Lameha. 19. I uze Lameh dve žene: jednoj beše ime Ada a drugoj Sela.
20. I Ada rodi Jovila; od njega se narodiše koji žive pod šatorima i stoku pasu. 21. A bratu njegovom beše ime Juval; od njega se narodiše gudači i svirači. 22. A i Sela rodi Tovela, koji beše vešt kovati svašta od medi i od gvožđa; a sestra Tovelu beše Noema. 23. I reče Lameh svojim ženama, Adi i Seli: „Čujte glas moj, žene Lamehove, poslušajte reči moje: Ubiću čoveka za ranu svoju i mladića za masnicu svoju.
24. Kad će se Kajin osvetiti sedam puta, Lameh će sedamdeset i sedam puta.” 25. A Adam opet pozna ženu svoju, i ona rodi sina, i nadene mu ime Sit, jer mi, reče, Bog dade drugoga sina za Avelja, koga ubi Kajin. 26. I Situ se rodi sin, kojemu nadjede ime Enos. Tada se poče prizivati ime Gospodnje.
Priče Solomonove (5,15-23; 6,1-3)
15. Pij vodu iz svog studenca i što teče iz tvog izvora. 16. Neka se razlivaju tvoji izvori na polje, i potoci po ulicama. 17. Imaj ih sam za sebe, a ne tuđin s tobom. 18. Blagosloven da je izvor tvoj, i veseli se ženom mladosti svoje; 19. neka ti je kao košuta mila i kao srna ljupka; dojke njene neka te opijaju u svako doba, u ljubavi njenoj posrći jednako.
20. A zašto bi, sine, posrtao za tuđinkom i golio njedra tuđoj, 21. kad su pred očima Gospodu putovi svačiji, i meri sve staze njegove? 22. Bezbožnika će uhvatiti njegova bezakonja, i u uža greha svojih zaplešće se; 23. umreće bez nastave, i od mnoštva ludosti svoje lutaće.
1. Sine moj, kad se podjemčiš za prijatelja svog, i daš ruku svoju tuđincu, 2. vezao si se rečima usta svojih, uhvatio si se rečima usta svojih. 3. Zato učini tako, sine moj, i oprosti se, jer si dopao u ruke bližnjem svom; idi, pripadni, i navali na bližnjeg svog.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka objašnjava kako demonske sile u nama gube moć kada im se odlučno suprotstavimo – jednostavan put ka duhovnoj pobedi koji svakog može inspirisati.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako prepoznati lažnu tugu, kako je ne prihvatiti i otkriti snagu u pokajanju koje oslobađa i ispunjava život smislom.
Kako jedan jednostavan pokret može zaštititi dušu i umiriti duh – pouka velikog svetitelja našeg vremena otkriva zašto se pravilno osenjivanje ne sme zanemariti.
Svetitelj pokazuje kako otvorenost pred Bogom i duhovnikom oslobađa od gorčine i vodi ka unutrašnjem miru koji svi tražimo.
Dok upiremo prstom u bližnje zbog rana koje bole, veliki ruski svetitelj razotkriva neprijatnu istinu - gde počinje i pad i spasenje.
Svo troje su skončali u stravičnim mukama.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Episkop valjevski je vernom narodu preneo priču o istorijskoj borbi za poštovanje ikona, naglašavajući da poštovanje ikona i danas ostaje ključ duhovnog života i očuvanja Božjeg obraza u svakom čoveku.
Zapise svetih otaca i staraca ne treba čitati kao "vremenske prognoze", već kao zapažanja koja povezuju moralno i duhovno stanje naroda sa istorijskim događajima.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Reči ruskog svetitelja nude neočekivano jednostavan odgovor onima koje pritiskaju misli, nemir i osećaj da im je duša postala tesna.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Zapise svetih otaca i staraca ne treba čitati kao "vremenske prognoze", već kao zapažanja koja povezuju moralno i duhovno stanje naroda sa istorijskim događajima.
Dom nije samo mesto zajedničkog života, već mala crkva, prostor u kome se čovek uči ljubavi, praštanju i trpljenju.
Dok sukobi potresaju Bliski istok i unose nemir daleko izvan granica regiona, mnogi se vraćaju odlomku iz Jevanđelja u kojem Isus govori o ratovima, progonima, padu Jerusalima i znakovima na nebu.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
Dom nije samo mesto zajedničkog života, već mala crkva, prostor u kome se čovek uči ljubavi, praštanju i trpljenju.
Dok sukobi potresaju Bliski istok i unose nemir daleko izvan granica regiona, mnogi se vraćaju odlomku iz Jevanđelja u kojem Isus govori o ratovima, progonima, padu Jerusalima i znakovima na nebu.
Od ovsenih, ječmenih i ražanih pahuljica do sočnog porodičnog ručka ili večere – jednostavan recept od nekoliko sastojaka pokazuje kako se od skromne namirnice pravi zasitan i mirisan obrok koji prija svima za stolom.
