Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Koliko puta nas tuđi postupci povrede, razočaraju ili izazovu bes, a mi osećamo nemoć da nešto promenimo? Napetost se gomila, duša se steže, a pokušaji da sami „popravimo“ situaciju često donose samo još više frustracije. Rešenje ove unutrašnje borbe pokazuje pouka Svetog Jovana Kronštatskog i leži u predavanju svojih briga Bogu i molitvi koja izlazi iz srca, ne iz sile i kontrole.
“Ako želiš nekoga da ispraviš od nedostataka, ne misli da ćeš ga ispraviti samo svojim sredstvima: sami mi više kvarimo stvar svojim sopstvenim strastima, no prenesi na Gospoda brigu svoju (Ps. 54, 23). Ako On uvidi da tvoja molitva diše ljubavlju i izlazi od sveg srca, onda će sigurno da ispuni želje tvoga srca i ti ćeš uskoro videti promenu u onom za koga se moliš. Za oproštaj sagrešenja drugih moli se onako kako se moliš i za oproštaj svojih sagrešenja, kada oni poražavaju tugom i teskobom tvoju dušu, pobeđuju te bolećivošću, u skrušenju srca i sa suzama moliš Boga za pomilovanje; podjednako se moli i za spasenje drugih, kao i za svoje sopstveno”, govorio je Sveti Jovan Kronštatski.
Pouka je jasna: prava promena ne dolazi kroz prisilu, kritikovanje ili kontrolu drugih, već kroz molitvu i predanje svojih strasti Bogu. U pravoslavlju, molitva postaje most između srca koje voli i duše koja trpi, sredstvo kroz koje se božanska milost preobražava u svakodnevni život. Ko svoju nemoć preobrazi u molitvu, otkriva mir i unutrašnju slobodu. Tuđa nesavršenost više ne sputava dušu, već postaje poziv da srcem okrenemo Gospodu.
Na 6. času
Knjiga proroka Isaije (1,1-20)
1. Utvara Isaije sina Amosova, koju vide za Judu i za Jerusalim za vremena Ozije, Joatama, Ahaza i Jezekije, careva Judinijeh. 2. Čujte, nebesa, i slušaj, zemljo; jer Gospod govori: sinove odgojih i podigoh, a oni se odvrgoše mene. 3. Vo poznaje gospodara svog i magarac jasle gospodara svog, a Izrailj ne poznaje, narod moj ne razume. 4. Da grešna naroda! Naroda ogrezla u bezakonju! semena zlikovačkoga, sinova pokvarenih! ostaviše Gospoda, prezreše sveca Izrailjevog, odstupiše natrag.
5. Što biste još bili bijeni kad se sve više odmećete? Sva je glava bolesna i sve srce iznemoglo. 6. Od pete do glave nema ništa zdrava, nego uboj i modrice i rane gnojave, ni isceđene ni zavijene ni uljem zablažene. 7. Zemlja je vaša pusta, gradovi vaši ognjem popaljeni; vaše njive jedu tuđini na vaše oči, i pustoš je kao što opustošavaju tuđini. 8. I osta kći Sionska kao koliba u vinogradu, kao sjenica u gradini od krastavaca, kao grad opkoljen. 9. Da nam Gospod nad vojskama nije ostavio malo ostatka, bili bismo kao Sodom, izjednačili bismo se s Gomorom.
10. Čujte reč Gospodnju, knezovi Sodomski, poslušajte zakon Boga našega, narode Gomorski! 11. Što će mi mnoštvo žrtava vaših? veli Gospod. Sit sam žrtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke, i ne marim za krv junčiju i jagnjeću i jareću. 12. Kad dolazite da se pokažete preda mnom, ko ište to od vas, da gazite po mom tremu? 13. Ne prinosite više žrtve zaludne; na kad gadim se; a o mladinama i subotama i o sazivanju skupštine ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine. 14. Na mladine vaše i na praznike vaše mrzi duša moja, dosadiše mi, dodija mi podnositi.
15. Zato kad širite ruke svoje, zaklanjam oči svoje od vas; i kad množite molitve, ne slušam; ruke su vaše pune krvi. 16. Umijte se, očistite se, uklonite zloću dela svojih ispred očiju mojih, prestanite zlo činiti. 17. Učite se dobro činiti, tražite pravdu, ispravljajte potlačenoga, dajite pravicu siroti, branite udovicu. 18. Tada dođite, veli Gospod, pa ćemo se suditi: ako gresi vaši budu kao skerlet, postaće beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postaće kao vuna. 19. Ako hoćete slušati, dobra zemaljska ješćete. 20. Ako li nećete, nego budete nepokorni, mač će vas pojesti, jer usta Gospodnja rekoše.
Na večernji
Prva knjiga Mojsijeva (1,1-13)
1. U početku stvori Bog nebo i zemlju. 2. A zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i duh Božji dizaše se nad vodom. 3. I reče Bog: „Neka bude svetlost.” I bi svetlost. 4. I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame. 5. I svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noć. I bi veče i bi jutro, dan prvi. 6. Potom reče Bog: „Neka bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode.” 7. I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom; i bi tako. 8. A svod nazva Bog nebo. I bi veče i bi jutro, dan drugi.
9. Potom reče Bog: „Neka se sabere voda što je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokaže suvo." I bi tako. 10. I suvo nazva Bog zemlja, a zborišta vodena nazva mora; i vide Bog da je dobro. 11. Opet reče Bog: „Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme, i drvo rodno, koje rađa rod po svojim vrstama, u kojem će biti seme njegovo na zemlji." I bi tako. 12. I pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme po svojim vrstama, i drvo, koje rađa rod, u kojem je seme njegovo po njegovim vrstama. I vide Bog da je dobro. 13. I bi veče i bi jutro, dan treći.
Priče Solomonove (1,1-20)
1. Priče Solomuna sina Davidova, cara Izrailjeva, 2. da se poznaje mudrost i nastava, da se razumeju reči razumne, 3. da se prima nastava u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu što je pravo, 4. da se daje ludima razboritost, mladićima znanje i pomnjivost. 5. Mudar će slušati i više će znati, i razuman će steći mudrost, 6. da razume priče i značenje, reči mudrih ljudi i zagonetke njihove. 7. Početak je mudrosti strah Gospodnji; ludi preziru mudrost i nastavu.
8. Slušaj, sine, nastavu oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje. 9. Jer će biti venac od milina oko glave tvoje, i grivna na grlu tvom. 10. Sine moj, ako bi te mamili grešnici, ne pristaj; 11. ako bi rekli: „Hodi s nama da vrebamo krv, da zasedamo pravome ni za što; 12. proždrećemo ih kao grob žive, i svekolike kao one koji silaze u jamu; 13. svakojakoga blaga dobićemo, napunićemo kuće svoje plena; 14. bacaćeš ždreb svoj s nama; jedan će nam tobolac biti svema;"
15. sine moj, ne idi na put s njima, čuvaj nogu svoju od staze njihove. 16. Jer nogama svojim trče na zlo i hite da prolivaju krv. 17. Jer se uzalud razapinje mreža na oči svakoj ptici; 18. a oni vrebaju svoju krv i zasedaju svojoj duši. 19. Takvi su putevi svih lakomih na dobitak, koji uzima dušu svojim gospodarima. 20. Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj;
Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
Svetogorski podvižnik učio je da se blagodat ne spušta samo u hramu – već i tamo gde porodica zajedno deli obrok.
Kada reči i dela deluju nemoćno, jedna jednostavna praksa u pravoslavlju pokazuje koliko je ljubav i molitva moćna u borbi za spasenje i mir onih do kojih nam je stalo.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Sveštenomučenik Haralampije je bio episkop u Magneziji i postradao je za Hrista u svojoj stotrinaestoj godini.
U Siropusnu nedelju, pred početak Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike na praštanje, pokajanje i unutrašnje čišćenje srca, upozorivši da bez ljubavi i zajedništva nijedno pravilo nema smisla.
Suština posta nije samo u izdržanju od mrsne hrane.
Litija od Sabornog hrama do Nemanjinog grada u čast Svetog Simeona Mirotočivog ujedinila je hiljade vernika.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Reči ruskog svetitelja nude neočekivano jednostavan odgovor onima koje pritiskaju misli, nemir i osećaj da im je duša postala tesna.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
Suština posta nije samo u izdržanju od mrsne hrane.
Ako praštamo malo, malo smo otvorili srce za milost, a ako praštamo od srca, široko smo otvorili vrata blagodati Božije, kaže sveštenik Dejan Krstić.
Pravoslavna crkva nalaže da se Bele poklade provedu u duhu smirenja, pomirenja i praštanja, da se zatraži oproštaj od bližnjih i da se sa čistim srcem uđe u dane posta, molitve i pokajanja.
Kao majka Gospoda Isusa Hrista, Bogorodica je najbliža Bogu od svih ljudi, ali i najbliža svakom čoveku koji joj se obraća sa verom i nadom.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Kao majka Gospoda Isusa Hrista, Bogorodica je najbliža Bogu od svih ljudi, ali i najbliža svakom čoveku koji joj se obraća sa verom i nadom.
U Hramu Svetih apostola Petra i Pavla obeleženo je 83 godine od tragedije – narod i deca Tutina čuvaju uspomenu na postradale novomučenike.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
