Dok hiljade ljudi svakodnevno mole za ozdravljenje, malo ko zna za snažnu molitvu zahvalnosti posle bolesti koju je ostavio veliki ruski svetac.
Malo šta čoveka tako snažno uzdrma kao bolest. Tada nestaju sve brige ovog sveta i ostaje samo jedna želja – da ozdravimo ili da nam ozdravi neko drag. Zato nije iznenađenje što je molitva za zdravlje jedna od najtraženijih molitvi na internetu u Srbiji. Ljudi širom zemlje i rasejanja svakodnevno je kucaju u pretraživače, tražeći reči koje donose utehu i nadu, reči koje će ih približiti Bogu.
Molitva za zdravlje – vapaj duše ka nebu
Brojna su svedočenja vernih koji govore o tome kako im je molitva za zdravlje donela snagu, izlečenje, mir i utehu u najtežim trenucima. Neki su, kako kažu, doživeli pravo čudo, a drugi su u molitvi našli oslonac da hrabro izdrže i prihvate Božiju volju.
Mnogi zaboravljaju – važna je i molitva posle ozdravljenja
I dok svakodnevno upućujemo molitve za zdravlje, mnogi zaboravljaju još jednu podjednako važnu molitvu – molitvu zahvalnosti posle izlečenja od bolesti. Ova molitva je kratak, ali snažan blagodarni vapaj Bogu, jer nam On daruje svaki dah života.
Među najlepšima je molitva Svetog Jovana Kronštatskog, ruskog svetitelja poznatog po svom milosrđu i čudesnim isceljenjima. On nas podseća da ozdravljenje nije kraj, već početak našeg novog, dubljeg života u Gospodu.
“Slava Tebi, Gospode Isuse Hriste, Sine Jedinorodni Bespočetnog Oca, Koji jedini isceljuješ svaku bolest i svaku ranu u ljudima, što si me grešnog pomilovao i izbavio od bolesti moje, ne dopustivši joj da se razvije i da me usmrti po gresima mojim. Podaj mi, Vladiko, da od sada čvrsto tvorim volju Tvoju na spasenje moje grešne duše i u slavu Tvoju sa Bespočetnim Tvojim Ocem i Jedinosuštnim Tvojim Duhom, sada i uvek i u sve vekove. Amin.”
Blagodarnost – zaboravljeni stub vere
Sveti oci nas uče da zahvalnost Bogu nije formalnost, već plod istinske vere. Kao što molimo u nevolji, tako moramo i slaviti Gospoda u radosti i ozdravljenju. Jer zdravlje nam nije dato samo za uživanje, nego za ispunjavanje volje Božje, za dobro, ljubav i služenje bližnjima.
Neka nam ova molitva Svetog Jovana Kronštatskog bude podsetnik da i posle bolesti ne zaboravimo Ko nas je podigao i zašto nam je produžio dane.
Postoji razlog zašto ova molitva odzvanja vekovima u srcima vernika i zašto je nazvana „molitvom nad molitvama" - otkrivamo njeno pravo značenje, skrivene dubine i zašto bez nje nijedan dan nije potpun.
Otkrijte moć božanskih reči koje donose snagu, unutrašnji mir i istinsko isceljenje – svaki dan
Mnogi supružnici svedoče da su, posle hodočašća u keliju ovog sveca na Egini i iskrenih molitava, dobili decu, a vernici veruju da ovaj svetitelj pomaže i u teškim životnim borbama, iskušenjima i molitvama za zaštitu porodice i naroda.
Kada vas pritisnu dugovi i nedaće, a računi rastu, ova drevna pravoslavna molitva postaje svetlo nade koje podiže i čuva od očajanja.
Jedna jednostavna gesta saosećanja otkriva ko zaista nosi Gospoda u srcu, dok spoljašnje obaveze bez ljubavi ostaju prazne.
Između doslovnog čitanja Jevanđelja i crkvenog predanja otvara se pitanje koje izaziva rasprave među vernicima – sveštenik Matijas Froze daje odgovor koji menja ugao posmatranja.
U razgovoru sa apostolskim nuncijem Luiđijem Bjankom u Beogradu, poglavar SPC govorio je o pritiscima, zabranama i pokušajima da se izbriše duhovni i istorijski identitet Srba na Kosovu i Metohiji.
Razlika između osude i brige za bližnjeg je u motivu.
U Jevanđelju, Hristos ne obećava lak život, ali obećava da neće ostaviti one koji idu putem krsta.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Starinski recept, korak-po-korak, za elegantno dekorisane rolate koji spajaju tradiciju i savremeni ukus, idealni za svaku krsnu slavu.
Na praznik posvećen Spomenu čuda Svetog Arhangela Mihaila, vernici prizivaju pomoć nebeskog vojvode, čiji koplje uništava demone, a molitve štite od bolesti, iskušenja i svakog neprijatelja.
U „Molitvi za spasenje od straha“ vladika Nikolaj Velimirović pokazuje kako senke nestaju pred Hristovim svetlom i otkriva put oslobođenja od nevidljivih pritisaka i unutrašnjih stega.
U pravoslavlju molitva nije vezana za položaj tela ili vreme - ona je dar hrabrog i trezvenog srca, suza koje čuvamo u tajnosti i unutrašnji razgovor koji oblikuje dušu u svetlu vrlina.
Na praznik prvog srpskog arhiepiskopa, vernici imaju priliku da kroz molitvu koju je napisao vladika Nikolaj Velimirović pronađu unutrašnji mir, snagu, zajedništvo i dobiju blagoslov.
Jedna jednostavna gesta saosećanja otkriva ko zaista nosi Gospoda u srcu, dok spoljašnje obaveze bez ljubavi ostaju prazne.
Između doslovnog čitanja Jevanđelja i crkvenog predanja otvara se pitanje koje izaziva rasprave među vernicima – sveštenik Matijas Froze daje odgovor koji menja ugao posmatranja.
Razlika između osude i brige za bližnjeg je u motivu.
U Jevanđelju, Hristos ne obećava lak život, ali obećava da neće ostaviti one koji idu putem krsta.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Tokom krštenja beogradskog studenta 1980. godine, na njegovoj glavi se, pred svedocima i objektivom, pojavio neobičan znak - događaj koji se i danas pamti kao jedno od najupečatljivijih svedočenja sa Svete gore
Dok su zvona pozivala na prazničnu radost, nevidljiva ruka je pokušala da preseče vezu između Crkve i vernog naroda: organizovana akcija na mreži otvorila je pitanje ko bira upravo svetinje kao metu i zašto.
Pečeni krompir sa sirom koji spaja porodicu - recept za starinsko jelo koje su bake pripremale u danima kada Crkva ne propisuje post, idealno za brze i zasitne ručkove kod kuće.
