U pravoslavlju molitva nije vezana za položaj tela ili vreme - ona je dar hrabrog i trezvenog srca, suza koje čuvamo u tajnosti i unutrašnji razgovor koji oblikuje dušu u svetlu vrlina.
U pravoslavnoj tradiciji molitva nije vezana za određeni položaj tela, mesto ili vreme. Sveti Jovan Zlatoust podseća da je dovoljno imati hrabro i trezveno srce da bi molitva bila primljena. To je unutrašnji čin duše, iskren i nepretenciozan, oslobođen spoljašnjih pravila, a ipak duboko svet.
Molitva je izdanak krotkosti i neuznemirenosti. Prepodobni Nil Sinajski govori da ona udaljuje tugu i loše raspoloženje jer umiren duh prirodno traži zajedništvo s Bogom.
- Molitva je izdanak krotkosti i neuznemirenosti. Molitva udaljuje tugu i loše raspoloženje - govorio je Prepodobni Nil Sinajski.
Prepodobni Talasije Libijski ističe da su mira i molitva moćno oružje za vrlinu jer pročišćavaju um i čine ga prozornim, sposobnim da sagleda božansku istinu.
U svakoj molitvi korisno je da postoji makar jedna suza. Geront Hieronimos Apostolidis savetuje da trenutke pobožnog ushićenja čuvamo za sebe, jer su to darovi Božji koji se mogu lako izgubiti ako ih delimo ljudskim očima. Ali molitva zahteva i punu pažnju – Sveti Siluan Atonski upozorava da Gospod ne prima molitvu ako misli čoveka lutaju ka drugim stvarima.
Mira, tajna molitva, veoma pomaže u molitvi, poput nevidljivog daha u čoveku, podseća nas Sveti Pajsije Svetogorac.
Molitva čini duh mekim i otvorenim, dopuštajući molitvi da uzleti ka nebu. Iako su suze za mrtve prolazne, cvetovi vene, molitva, kako kaže Sveti Avgustin, uzdiže se do prestola Božijeg, trajna i neuništiva.
– Suze za mrtve isparavaju, cvetovi vene, ali molitva se uzdiže do prestola Božijeg – uči nas Sveti Avgustin.
Prava molitva je čin predanja – Sveti Nil Sinajski nas uči da je ona plod naše misli koju nudimo Bogu, kao prvi i najčistiji dar. Onaj koji se sprema da moli ne usuđuje se da izgovori ništa neprikladno, čak ni tokom jela, podseća nas Sveti Jovan Zlatousti.
Ipak, put molitve nije uvek miran. Prepodobni Makarije Egipatski upozorava da oni koji još nisu savršeni vode unutrašnji rat – malo pronalaze spokoj u molitvi, a u drugo vreme bore se sa tugom i nemirom.
– Onaj ko još nije postao savršen, vodi unutrašnji rat. Malo pronalazi spokoj u molitvi, a u drugo vreme nalazi se u borbi i tuzi – govorio je Prepodobni Makarije.
Molitva je, dakle, dah duše, tajni razgovor sa Bogom, most između zemaljskog i nebeskog, koji nas uči strpljenju, umirenju i pravoj ljubavi prema svemu stvorenome.
Molitva u tuzi duševnoj otkriva kako preneti sve brige na Gospoda, pronaći utehu i osetiti Božiju prisutnost čak i u najmračnijim životnim trenucima.
Saznajte zašto je kandilo u pravoslavnom domu više od svetiljke i otkrijte molitvu koja osvetljava dušu.
Od svetih hramova do naših domova – saznajte kako pravilno kađenje i izgovorena molitva donose duhovni mir, štite prostor i prizivaju Svetoga Duha.
Pravoslavna crkva podseća da smisao ovog velikog praznika nije u spoljnim običajima, već u molitvi, unutrašnjem preobraženju i približavanju Hristu – pročitajte molitvu koju verni upućuju Gospodu na dan Preobraženja.
Počivši nastojatelj Manastira Lepavina objasnio je kada je dozvoljeno da koristi osveštanu vodu i kome i zašto je Bogojavljenska vodica posebno moćna.
U ovoj jedinstvenoj molitvi starca Sofronija, duhovnog učitelja Svetog Siluana Atonskog, svaka reč odražava borbu sa slabostima, težnju za pokajanjem i duboku čežnju za Božjom milošću.
Kada vernici po crkvenoj tradiciji obilaze grobove i pale sveće, u srpskoj prestonici će biti na snazi posebna saobraćajna i organizaciona pravila na gradskim grobljima.
Kurdkinja iz Danilovgrada primila pravoslavlje u manastiru Ždrebaoniku, u blizini Danilovgrada.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U srpskoj duhovnoj tradiciji, osmi dan po Vaskrsu, zauzima posebno mesto.
Rečenice iz dela arhimandrita Jovana Radosavljevića donose prikaz stradanja Svetih novomučenika i njihovog mesta u crkvenom pamćenju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Na praznik posvećen Spomenu čuda Svetog Arhangela Mihaila, vernici prizivaju pomoć nebeskog vojvode, čiji koplje uništava demone, a molitve štite od bolesti, iskušenja i svakog neprijatelja.
U „Molitvi za spasenje od straha“ vladika Nikolaj Velimirović pokazuje kako senke nestaju pred Hristovim svetlom i otkriva put oslobođenja od nevidljivih pritisaka i unutrašnjih stega.
U svakodnevici često čujemo savete da se molimo — pred spavanje, pre obroka, u radosti i u nevolji. Ali da li znamo šta svaka molitva znači i zbog čega je razumevanje njenih oblika ključno za dublji duhovni život?
Otkrijte kako život i mučeništvo svetih sestara i njihove hrabre majke i danas pomažu vernicima da pronađu unutrašnji mir, snagu i utehu pred Bogom.
Kada vernici po crkvenoj tradiciji obilaze grobove i pale sveće, u srpskoj prestonici će biti na snazi posebna saobraćajna i organizaciona pravila na gradskim grobljima.
Rečenice iz dela arhimandrita Jovana Radosavljevića donose prikaz stradanja Svetih novomučenika i njihovog mesta u crkvenom pamćenju.
U pravoslavnom učenju, zahvalnost nije samo vrlina, već način postojanja.
Ovaj dan predstavlja nastavak vaskršnje radosti.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Od sumnje do ispovesti „Gospod moj i Bog moj“ - šta zapravo znači Antipasha, zašto je ovaj dan poseban u crkvenom kalendaru i kako su ga pratili stari narodni običaji.
Ovaj dan predstavlja nastavak vaskršnje radosti.
