U pravoslavlju molitva nije vezana za položaj tela ili vreme - ona je dar hrabrog i trezvenog srca, suza koje čuvamo u tajnosti i unutrašnji razgovor koji oblikuje dušu u svetlu vrlina.
U pravoslavnoj tradiciji molitva nije vezana za određeni položaj tela, mesto ili vreme. Sveti Jovan Zlatoust podseća da je dovoljno imati hrabro i trezveno srce da bi molitva bila primljena. To je unutrašnji čin duše, iskren i nepretenciozan, oslobođen spoljašnjih pravila, a ipak duboko svet.
Molitva je izdanak krotkosti i neuznemirenosti. Prepodobni Nil Sinajski govori da ona udaljuje tugu i loše raspoloženje jer umiren duh prirodno traži zajedništvo s Bogom.
- Molitva je izdanak krotkosti i neuznemirenosti. Molitva udaljuje tugu i loše raspoloženje - govorio je Prepodobni Nil Sinajski.
Prepodobni Talasije Libijski ističe da su mira i molitva moćno oružje za vrlinu jer pročišćavaju um i čine ga prozornim, sposobnim da sagleda božansku istinu.
U svakoj molitvi korisno je da postoji makar jedna suza. Geront Hieronimos Apostolidis savetuje da trenutke pobožnog ushićenja čuvamo za sebe, jer su to darovi Božji koji se mogu lako izgubiti ako ih delimo ljudskim očima. Ali molitva zahteva i punu pažnju – Sveti Siluan Atonski upozorava da Gospod ne prima molitvu ako misli čoveka lutaju ka drugim stvarima.
Mira, tajna molitva, veoma pomaže u molitvi, poput nevidljivog daha u čoveku, podseća nas Sveti Pajsije Svetogorac.
Molitva čini duh mekim i otvorenim, dopuštajući molitvi da uzleti ka nebu. Iako su suze za mrtve prolazne, cvetovi vene, molitva, kako kaže Sveti Avgustin, uzdiže se do prestola Božijeg, trajna i neuništiva.
– Suze za mrtve isparavaju, cvetovi vene, ali molitva se uzdiže do prestola Božijeg – uči nas Sveti Avgustin.
Prava molitva je čin predanja – Sveti Nil Sinajski nas uči da je ona plod naše misli koju nudimo Bogu, kao prvi i najčistiji dar. Onaj koji se sprema da moli ne usuđuje se da izgovori ništa neprikladno, čak ni tokom jela, podseća nas Sveti Jovan Zlatousti.
Ipak, put molitve nije uvek miran. Prepodobni Makarije Egipatski upozorava da oni koji još nisu savršeni vode unutrašnji rat – malo pronalaze spokoj u molitvi, a u drugo vreme bore se sa tugom i nemirom.
– Onaj ko još nije postao savršen, vodi unutrašnji rat. Malo pronalazi spokoj u molitvi, a u drugo vreme nalazi se u borbi i tuzi – govorio je Prepodobni Makarije.
Molitva je, dakle, dah duše, tajni razgovor sa Bogom, most između zemaljskog i nebeskog, koji nas uči strpljenju, umirenju i pravoj ljubavi prema svemu stvorenome.
Molitva u tuzi duševnoj otkriva kako preneti sve brige na Gospoda, pronaći utehu i osetiti Božiju prisutnost čak i u najmračnijim životnim trenucima.
Saznajte zašto je kandilo u pravoslavnom domu više od svetiljke i otkrijte molitvu koja osvetljava dušu.
Od svetih hramova do naših domova – saznajte kako pravilno kađenje i izgovorena molitva donose duhovni mir, štite prostor i prizivaju Svetoga Duha.
Pravoslavna crkva podseća da smisao ovog velikog praznika nije u spoljnim običajima, već u molitvi, unutrašnjem preobraženju i približavanju Hristu – pročitajte molitvu koju verni upućuju Gospodu na dan Preobraženja.
Počivši nastojatelj Manastira Lepavina objasnio je kada je dozvoljeno da koristi osveštanu vodu i kome i zašto je Bogojavljenska vodica posebno moćna.
U ovoj jedinstvenoj molitvi starca Sofronija, duhovnog učitelja Svetog Siluana Atonskog, svaka reč odražava borbu sa slabostima, težnju za pokajanjem i duboku čežnju za Božjom milošću.
Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Doček prepisa Bogorodice Trojeručice pretvorio je običnu večernju službu u događaj koji su vernici doživeli kao lični susret, a ne kao crkveni protokol.
Dok se informacije i napetosti šire brže nego ikada, pouka ruskog svetitelja otkriva jednostavan, a moćan način da mir počne u čoveku i zahvati ceo svet.
Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Na praznik posvećen Spomenu čuda Svetog Arhangela Mihaila, vernici prizivaju pomoć nebeskog vojvode, čiji koplje uništava demone, a molitve štite od bolesti, iskušenja i svakog neprijatelja.
U „Molitvi za spasenje od straha“ vladika Nikolaj Velimirović pokazuje kako senke nestaju pred Hristovim svetlom i otkriva put oslobođenja od nevidljivih pritisaka i unutrašnjih stega.
U svakodnevici često čujemo savete da se molimo — pred spavanje, pre obroka, u radosti i u nevolji. Ali da li znamo šta svaka molitva znači i zbog čega je razumevanje njenih oblika ključno za dublji duhovni život?
Otkrijte kako život i mučeništvo svetih sestara i njihove hrabre majke i danas pomažu vernicima da pronađu unutrašnji mir, snagu i utehu pred Bogom.
Dok se informacije i napetosti šire brže nego ikada, pouka ruskog svetitelja otkriva jednostavan, a moćan način da mir počne u čoveku i zahvati ceo svet.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkrivaju gde se gubi snaga - i gde se, još uvek, može povratiti.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
