Počivši nastojatelj Manastira Lepavina objasnio je kada je dozvoljeno da koristi osveštanu vodu i kome i zašto je Bogojavljenska vodica posebno moćna.
Sveta vodica zauzima posebno mesto u životu pravoslavnih vernika, jer osim fizičke, nosi i duhovnu snagu. Arhimandrit Gavrilo, počivši nastavitelj Manastira Lepavina, detaljno je objasnio koliko različitih vrsta osvećene vode postoji i kako se pravilno koristi.
- Postoje razne "vrste" osvećene vode. Postoji, dakle, vodica nad kojom je izvršeno malo osvećenje, koja se sme i treba koristiti za razne stvari u kući. Njome se sme poškropiti po kući, po krevetu deteta, po članovima porodice… Zatim postoji vodica koja se osvećuje kada se dete krsti i tu vodicu je dobro da piju porodilja i dete, a u toj vodici se može i dete kupati (dodaje se u vodu za kupanje) - govorio je otac Gavrilo. On je potom objasnio kada se koristi Bogojavljenska vodica, koju ima gotovo svaki pravoslavni dom.
Facebook/o.Gavrilo
Arhimandrit Gavrilo
- Bogojavljenska vodica se upotrebljava od Krstovdana, uoči Bogojavljenja, na sam dan Bogojavljenja, pa sve do odanija Bogojavljenja. Tokom tih dana vodica se koristi za sve što je na duhovnu korist i za zdravlje, a nakon odanija praznika primenjuje se u slučaju bolesti ili malaksalosti. Uzima se ujutru, natašte, kada je potrebno za jačanje tela i duha - istakao je otac Gavrilo.
Iako mnogi uzimaju svetu vodicu svakodnevno, često se zaboravlja da je uz nju potrebno izgovoriti kratku molitvu, koja osnažuje njeno delovanje i podseća nas na duhovni značaj ovog blagoslova.
Molitva kada pijemo svetu vodu
Shutterstock
Molitvenik, ilustracija
Gospode, učini ovu vodu i za mene izvorom besmrtnosti, darom osvećenja, otpuštenjem grehova, zaštitom od bolesti, propasti demonima, nedostupnom neprijateljskim silama, ispunjenom anđeoskom snagom
Odgovarajući na dilemu ko sme koristiti osvećenu vodu, arhimandrit Gavrilo je kratko i jasno rekao:
Vodicu i velikog i malog osvećenja, kao i sve drugo što se osvećuje u Crkvi, mogu koristiti samo oni koji su kršteni u pravoslavnoj crkvi. Nekrštene osobe ne smeju je koristiti, budući da nisu postale članovi crkvene zajednice.
Mnogi misle da se Bogu možemo obratiti bilo kada i bilo gde, ali reči Svetih Otaca otkrivaju da postoji dublji način molitve koji menja čoveka iz temelja i sjedinjuje ga s večnim životom.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
Kada je došao za episkopa u Kesariju, zatekao je sav grad neznabožački, bilo je svega 17 hrišćana u njemu, a kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski, samo sa 17 neznabožaca.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U svakodnevici često čujemo savete da se molimo — pred spavanje, pre obroka, u radosti i u nevolji. Ali da li znamo šta svaka molitva znači i zbog čega je razumevanje njenih oblika ključno za dublji duhovni život?
Preporuke sa društvenih mreža i pojedinih portala unose zabunu među pravoslavne vernike, namećući katoličku molitvu koja nikada nije bila deo pravoslavnog predanja.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.