Saznajte zašto je kandilo u pravoslavnom domu više od svetiljke i otkrijte molitvu koja osvetljava dušu.
U pravoslavnoj tradiciji, kandilo nije samo svetiljka; ono je simbol Božje svetlosti, duhovne povezanosti i svakodnevnog podsećanja na veru. Postavljanjem kandila ispred ikona u crkvama i domovima, vernici izražavaju poštovanje prema svetiteljima i podsećaju se na Hristovu prisutnost u svojim životima.
Simbolika kandila
Kandilo, obično postavljeno ispred ikone, gori na svakom prazniku i nedeljom, a može i neprestano. U njemu se najčešće koristi čisto suncokretovo ulje, na čiju površinu se stavlja poseban žižak. Plamen kandila simbolizuje svetlost Hristove nauke i svetlost života svetitelja pred čijom ikonom gori. Takođe, podseća ukućane da žive svetlim i čistim životom, ističu sveštenici Vaznesenjskog hrama.
shutterstock.com
Kandilo
Vladika Nikolaj Velimirović u svojim spisima navodi osam ključnih razloga zbog kojih se kandilo pali ispred ikona i zašto je njegovo prisustvo u pravoslavnom domu toliko važno. Među njima su: vera kao svetlost koja osvetljava duše, sećanje na svetitelje, opomena za grešna dela, zahvalnost Bogu, zaštita od zlih sila, podsticaj na samopregorenje, potreba za Božjom milošću i podsećanje na stvaranje svetlosti.
Molitva pri paljenju kandila
Shutterstock
Molitvenik, ilustracija
Kada pale kandilo u domu, vernici izgovaraju molitvu:
„Neka svetlost naša sija pred ljudima, da vide naša dobra dela i proslave Oca našeg koji je na nebesima.“
Ova molitva podseća na Hristovu zapovest da budemo svetlost svetu, živeći u skladu sa Njegovim učenjem.
Značaj u svakodnevnom životu
Kandilo u domu nije samo predmet; ono je duhovni centar svakog pravoslavnog doma. Njegova svetlost stvara posebnu atmosferu, naročito u vreme praznika i nedeljom, podsećajući ukućane na važnost vere i duhovnog života. Kroz paljenje kandila, porodica se povezuje s tradicijom i verom, stvarajući sveti prostor u svom domu.
shutterstock.com/krsmanovic
Kandilo
Nažalost, u savremenom društvu vernici često zaboravljaju na ovu važnu praksu. Ubrzan način života i svakodnevne obaveze mogu skloniti duhovne običaje u drugi plan. Međutim, vraćanjem kandila u domove, vernici mogu obnoviti svoju duhovnu praksu i podsetiti se na svetlost vere koja treba da osvetljava njihov put.
Kandilo, bilo u crkvi ili domu, simbol je svetlosti, vere i duhovne povezanosti, podsećajući nas na Hristovu prisutnost u svakodnevnom životu.
Na dan Svetog velikomučenika Prokopija, 21. jula, vernici mu se obraćaju za zdravlje, mir u domu, sreću porodice i hrabrost pred iskušenjima, verujući da molitve pred njegovom ikonom donose utehu i snagu u svakodnevnom životu.
Ova sveta molitva krije ogromnu duhovnu snagu koja donosi utehu u najtežim trenucima, vraća mir uznemirenom srcu i osnažuje za životne izazove. Saznajte kada je koristiti za najveću duhovnu korist i kako.
Prema jevanđelju, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka prema zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U svakodnevici često čujemo savete da se molimo — pred spavanje, pre obroka, u radosti i u nevolji. Ali da li znamo šta svaka molitva znači i zbog čega je razumevanje njenih oblika ključno za dublji duhovni život?
Preporuke sa društvenih mreža i pojedinih portala unose zabunu među pravoslavne vernike, namećući katoličku molitvu koja nikada nije bila deo pravoslavnog predanja.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
Praznik Rođenja Hristovog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
Osvrćući se na Pravednog Josifa, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas u svojoj besedi za 31. utorak po Duhovima podseća kako vera i poslušnost Bogu oblikuju život i donose proslavu onima koji ga slede, čak i u najmračnijim trenucima.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
