KOLIKO ZAPRAVO POSTOJI VRSTA MOLITVI I ŠTA SVAKA OD NJIH OTKRIVA: Otac Jevgenije o tajni Božje milosti

U našem svakodnevnom životu često čujemo savete: pomoli se pred spavanje, pomoli se ujutru, pre obroka, posle obroka, kada ti je teško, kada si zahvalan… Molitva, kao disanje duše, postala je sastavni deo mnogih životnih trenutaka. Ipak, upravo zbog tolikog bogatstva okolnosti u kojima se preporučuje molitva, vernik se ponekad može naći u nedoumici: koliko zapravo postoji molitvi? Da li je svaka od njih drugačija i koje su osnovne vrste molitve u pravoslavnoj veri? Razumevanje tih različitih oblika obraćanja Bogu pomaže da molitveni život postane dublji, svesniji i ispunjeniji — ne kao niz obaveznih reči, već kao živi razgovor sa Stvoriteljem.

 

Sveštenik Jevgenij Murzin objašnjava da molitva nije samo upućivanje molbi Bogu, već živi razgovor sa Njim, u kojem se izražavaju različita osećanja i duhovna stanja čoveka. — Molitva ima različite tonove i raspoloženja; u njoj ima mesta i za radost i zahvalnost, i za pokajanje, i za molitve za druge ljude — kaže otac Jevgenije, dodajući da se u pravoslavnom predanju uobičajeno izdvaja nekoliko osnovnih vrsta molitvi, od kojih svaka na svoj način otkriva dubinu odnosa čoveka sa Tvorcem.

Molitva hvale i slavljenja

Govoreći najpre o molitvi hvale i slavljenja, otac Jevgenije ističe da je to pesma srca ispunjenog radošću pred veličanstvom Božjim. U toj molitvi vernik ne traži ništa za sebe, već iz ljubavi i divljenja uznosi Bogu priznanje Njegove slave i dobrote. — Kada se moliš, ne počinji odmah sa molbama, već započni slavljenjem Onoga koji je sve stvorio — podseća Murzin rečima Svetog Vasilija Velikog. Kao primer navodi Davidov psalam: „Hvali, dušo moja, Gospoda“, koji se peva na početku svake Svete liturgije.

Molitva prošnje (molitva za različite potrebe)

Molitva prošnje, poznata i kao molitva za potrebe, najpoznatiji je oblik molitve i svima blizak. U njoj čovek iznosi pred Boga svoje potrebe i nevolje — moli za zdravlje, mir, pomoć u poslu, blagoslov u porodici. Ova molitva nas uči smirenju i poverenju, jer nas podseća da nismo gospodari svoga života i da samo Bog može da nam daruje ono što je potrebno i za telesno i za duhovno dobro. Primer ove molitve čujemo u bogosluženju, u prošljenim jektenijama, kada svaku molbu završavamo rečima: „Gospoda pomolimo se“ ili „u Gospoda prosimo“.

Берлинско-Германская епархия/rokmp.de,

 

Pokajna molitva

Govoreći o pokajnoj molitvi, otac Jevgenije ističe da je ona iskren razgovor sa Bogom o sopstvenim greškama, spoj pokajanja i molbe za oproštaj. Pokajna molitva čisti srce, oslobađa dušu od krivice i vraća čoveka u duhovni život. Najlepši primer pokajničke molitve jeste 50. psalam: „Pomiluj me, Bože, po velikoj milosti svojoj“, u kojem car David izražava svest o svom padu i duboku čežnju za Božjim oproštenjem.

Zahvalna i zagovorna molitva

Zahvalna molitva uči nas da prepoznajemo Božije darove u svakoj situaciji — i u radosti i u iskušenju. — Zahvaljivati se možemo za sve — kaže otac Jevgenije — jer i kroz teškoće Gospod vodi čoveka ka mudrosti i duhovnoj zrelosti. Podseća i da sama reč Evharistija, naziv središnjeg dela Liturgije, na grčkom znači „blagodarenje“, odnosno zahvalnost Bogu za sva dobra koja nam daruje.

Na kraju, sveštenik posebno ističe molitvu za druge, odnosno zagovornu molitvu, u kojoj čovek ne moli za sebe, već za bližnje — za porodicu, prijatelje, narod, pa čak i za neprijatelje.

— Takva molitva širi granice srca, uči nas saosećanju i ljubavi — objašnjava on.

Otac Jevgenij podseća i na primer Gospoda Isusa Hrista, koji se pred Svoje stradanje molio Nebeskom Ocu za učenike, pokazujući da prava molitva obuhvata i brigu za druge.

Na kraju svog objašnjenja, otac Jevgenij zaključuje:

— Sve vrste molitve dopunjuju jedna drugu. Moliti se, zahvaljivati, kajati se i moliti za bližnje — sve su to oblici jednog istog razgovora sa Bogom. A što je taj razgovor iskreniji, to i naš život postaje puniji i svetliji. 

U svetu u kojem su molitve često svedene na kratke rečenice izgovorene u prolazu, reči oca Jevgenija Murzina vraćaju nas suštini da je molitva živi susret čoveka i Boga, trenutak u kojem se spajaju pokajanje i radost, prošnja i zahvalnost, ćutanje i reč. Svaka iskrena molitva, ma kog oblika bila, čini čoveka svesnijim Božjeg prisustva u njegovom životu.

Kao što nas uči Sveti Jovan Zlatousti: "Ništa ne izjednačava čoveka sa anđelima kao neprestana molitva." 

U toj neprestanoj molitvi sabrani su svi njeni oblici hvala, blagodarenje, pokajanje, prošnja i zagovor, jer svaki od njih otkriva po jedno lice iste tajne: ljubavi Boga prema čoveku i čoveka prema Bogu.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara