ŠTA RADITI KADA I SRCE I DUŠA PATE, A NADA NESTAJE? Ova molitva tugu pretvara u mir
Molitva u tuzi duševnoj otkriva kako preneti sve brige na Gospoda, pronaći utehu i osetiti Božiju prisutnost čak i u najmračnijim životnim trenucima.
U ovoj jedinstvenoj molitvi starca Sofronija, duhovnog učitelja Svetog Siluana Atonskog, svaka reč odražava borbu sa slabostima, težnju za pokajanjem i duboku čežnju za Božjom milošću.
Sveti Sofronije Atonski, jedan od najuticajnijih monaha 20. veka, u svojoj "Molitvi u zoru“ pruža intiman uvid u unutrašnji život pravoslavnog hrišćanina. Duhovno je čedo Svetog Siliana Atonskog. Njegove reči diraju srce i podstiču na promišljanje, dok kroz iskrenu ispovest otkriva put ka čistoj duhovnoj bliskosti sa Bogom. Ovo nije samo molitva – to je poziv na introspektivno putovanje, snagu pokajanja i doživljaj Božje prisutnosti u svakom trenutku.
Gospode večni i Stvoritelju svega,
koji si svojom neistraženom dobrotom
pozvao mene u ovaj život,
koji si mi dao milost krštenja
Nemam života, svetla, radosti ni mudrosti
niti snage bez Tebe, Bože.
Zbog svojih grehova ne usuđujem se da podignem
svoje oči ka Tebi.
Ali Ti si rekao svojim učenicima:
„Sve što tražite u molitvi svojoj verom,
dobićete“
i „Sve što zatražite u ime moje,
biće vam dato.“
Zato se usuđujem da Te prizovem:
Očisti me od svake telesne i duhovne nečistoće.
Uči me da se pravilno molim.
Blagoslovi ovaj dan koji si darovao meni,
tvome nevaljalom sluzi.
Svom snagom Tvojeg blagoslova učini me sposobnim
Svojom beskonačnom dobrotom, Gospode Bože,
pokaži mi put svoje volje
i omogući mi da hodam pred Tobom
bez greha.
Gospode, Tebi su sve srca otvorena.
Ti znaš sve ono što mi je potrebno.
Ti znaš moju slepotu i neznanje.
Ti znaš nestalnost i kvar duše moje.
Ni bol ni muka moja nisu Ti skriveni.
A kada me zla volja moja odvede na druge puteve,
ne dozvoli mi da se izgubim, nego učini da se vratim
k Tebi.
Daj mi, snagom svoje ljubavi, da čvrsto ostanem
na dobru.
Čuvaj me od svake reči ili dela
koje može uništiti dušu,
od svake želje koja Te može razljutiti
i nauditi bratu mom.
Uči me kako i šta treba da govorim.
Ako je Tvoja volja da ne odgovaram,
daj mi duh mirne tišine,
koji ne izaziva tugu ni bol kod brata mog.
Podrži me na putu Tvojih zapovesti
i do poslednjeg daha mog
daj da se ne udaljim od svetla Tvojih zapovesti.
Tvoje zapovesti neka postanu jedini zakon života mog
na zemlji i u večnosti svem.
Bože, molim Te, smiluj se meni.
Oslobodi me tuge i bede moje
i ne skrivaj od mene put spasenja.
U svojoj ludosti, Bože, tražio sam od Tebe
mnoga i velika dobra.
Uvek se sećam svoje slabosti, nevaspitanosti i bednosti,
i vapim: Smiluj se meni.
Ne udaljuj me od Lica Tvog zbog oholosti moje.
Daj mi i uvećaj u meni snagu
da Te volim po Tvojim zapovestima,
ja, najgori od ljudi,
svim srcem svojim,
sve dušom svojom,
sve umom svojim,
sve snagom svojom
i celim bićem svojim.
Da, Bože, Svetim Duhom Tvojim,
nauči me pravednom prosuđivanju i spoznaji.
Daj mi spoznaju Tvoje istine
pre nego što dođe kraj moj.
Očuvaj život moj u ovom svetu,
dok ne budem mogao da Ti prinesem vredno pokajanje.
Ne vodi me u smrt usred dana mojih.
Ni dok je um moj zaslepljen.
Ali kada želiš da okončaš život moj,
pokaži mi to ranije
da pripremim dušu svoju
pre nego što se pojavi pred Tobom.
Budi sa mnom, Bože, u tom strašnom času
i daruj mi radost spasenja.
Očisti me od skrivenih grehova mojih
i od sve nezahvalnosti što je u meni,
i daruj mi dobru odbranu
pred presto Tvoje presude.
Da, Bože, svojom velikom milošću
i neizmernom ljubavlju Tvojom
prema ljudskom rodu,
usliši molitvu moju.
Molitva u tuzi duševnoj otkriva kako preneti sve brige na Gospoda, pronaći utehu i osetiti Božiju prisutnost čak i u najmračnijim životnim trenucima.
Saznajte zašto je kandilo u pravoslavnom domu više od svetiljke i otkrijte molitvu koja osvetljava dušu.
Od svetih hramova do naših domova – saznajte kako pravilno kađenje i izgovorena molitva donose duhovni mir, štite prostor i prizivaju Svetoga Duha.
Počivši nastojatelj Manastira Lepavina objasnio je kada je dozvoljeno da koristi osveštanu vodu i kome i zašto je Bogojavljenska vodica posebno moćna.
U svakodnevici često čujemo savete da se molimo — pred spavanje, pre obroka, u radosti i u nevolji. Ali da li znamo šta svaka molitva znači i zbog čega je razumevanje njenih oblika ključno za dublji duhovni život?
Otkrijte kako život i mučeništvo svetih sestara i njihove hrabre majke i danas pomažu vernicima da pronađu unutrašnji mir, snagu i utehu pred Bogom.
Otkrijte kako molitveno posredovanje roditelja Presvete Bogorodice može zaštititi vernike i doneti unutrašnji mir.
Preporuke sa društvenih mreža i pojedinih portala unose zabunu među pravoslavne vernike, namećući katoličku molitvu koja nikada nije bila deo pravoslavnog predanja.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
Sveće se po pravilu pale za žive i za upokojene.
Hitna hospitalizacija i simptomi ukazuju na ozbiljan zdravstveni rizik, dok eparhija moli vernike da ne prestaju sa molitvama za arhipastira.
Iako se najčešće vezuje za uzdržavanje od određene vrste hrane, Crkva stalno naglašava da je suština posta mnogo dublja.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Iako se najčešće vezuje za uzdržavanje od određene vrste hrane, Crkva stalno naglašava da je suština posta mnogo dublja.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.