U ovoj jedinstvenoj molitvi starca Sofronija, duhovnog učitelja Svetog Siluana Atonskog, svaka reč odražava borbu sa slabostima, težnju za pokajanjem i duboku čežnju za Božjom milošću.
Sveti Sofronije Atonski, jedan od najuticajnijih monaha 20. veka, u svojoj "Molitvi u zoru“ pruža intiman uvid u unutrašnji život pravoslavnog hrišćanina. Duhovno je čedo Svetog Siliana Atonskog. Njegove reči diraju srce i podstiču na promišljanje, dok kroz iskrenu ispovest otkriva put ka čistoj duhovnoj bliskosti sa Bogom. Ovo nije samo molitva – to je poziv na introspektivno putovanje, snagu pokajanja i doživljaj Božje prisutnosti u svakom trenutku.
Gospode večni i Stvoritelju svega,
koji si svojom neistraženom dobrotom
pozvao mene u ovaj život,
koji si mi dao milost krštenja
Nemam života, svetla, radosti ni mudrosti
niti snage bez Tebe, Bože.
Zbog svojih grehova ne usuđujem se da podignem
svoje oči ka Tebi.
Ali Ti si rekao svojim učenicima:
„Sve što tražite u molitvi svojoj verom,
dobićete“
i „Sve što zatražite u ime moje,
biće vam dato.“
Zato se usuđujem da Te prizovem:
Očisti me od svake telesne i duhovne nečistoće.
Uči me da se pravilno molim.
Blagoslovi ovaj dan koji si darovao meni,
tvome nevaljalom sluzi.
Svom snagom Tvojeg blagoslova učini me sposobnim
Svojom beskonačnom dobrotom, Gospode Bože,
pokaži mi put svoje volje
i omogući mi da hodam pred Tobom
bez greha.
Gospode, Tebi su sve srca otvorena.
Ti znaš sve ono što mi je potrebno.
Ti znaš moju slepotu i neznanje.
Ti znaš nestalnost i kvar duše moje.
Ni bol ni muka moja nisu Ti skriveni.
A kada me zla volja moja odvede na druge puteve,
ne dozvoli mi da se izgubim, nego učini da se vratim
k Tebi.
Daj mi, snagom svoje ljubavi, da čvrsto ostanem
na dobru.
Čuvaj me od svake reči ili dela
koje može uništiti dušu,
od svake želje koja Te može razljutiti
i nauditi bratu mom.
Uči me kako i šta treba da govorim.
Ako je Tvoja volja da ne odgovaram,
daj mi duh mirne tišine,
koji ne izaziva tugu ni bol kod brata mog.
Podrži me na putu Tvojih zapovesti
i do poslednjeg daha mog
daj da se ne udaljim od svetla Tvojih zapovesti.
Tvoje zapovesti neka postanu jedini zakon života mog
na zemlji i u večnosti svem.
Bože, molim Te, smiluj se meni.
Oslobodi me tuge i bede moje
i ne skrivaj od mene put spasenja.
U svojoj ludosti, Bože, tražio sam od Tebe
mnoga i velika dobra.
Uvek se sećam svoje slabosti, nevaspitanosti i bednosti,
i vapim: Smiluj se meni.
Ne udaljuj me od Lica Tvog zbog oholosti moje.
Daj mi i uvećaj u meni snagu
da Te volim po Tvojim zapovestima,
ja, najgori od ljudi,
svim srcem svojim,
sve dušom svojom,
sve umom svojim,
sve snagom svojom
i celim bićem svojim.
Da, Bože, Svetim Duhom Tvojim,
nauči me pravednom prosuđivanju i spoznaji.
Daj mi spoznaju Tvoje istine
pre nego što dođe kraj moj.
Očuvaj život moj u ovom svetu,
dok ne budem mogao da Ti prinesem vredno pokajanje.
Ne vodi me u smrt usred dana mojih.
Ni dok je um moj zaslepljen.
Ali kada želiš da okončaš život moj,
pokaži mi to ranije
da pripremim dušu svoju
pre nego što se pojavi pred Tobom.
Budi sa mnom, Bože, u tom strašnom času
i daruj mi radost spasenja.
Očisti me od skrivenih grehova mojih
i od sve nezahvalnosti što je u meni,
i daruj mi dobru odbranu
pred presto Tvoje presude.
Da, Bože, svojom velikom milošću
i neizmernom ljubavlju Tvojom
prema ljudskom rodu,
usliši molitvu moju.
Molitva u tuzi duševnoj otkriva kako preneti sve brige na Gospoda, pronaći utehu i osetiti Božiju prisutnost čak i u najmračnijim životnim trenucima.
Saznajte zašto je kandilo u pravoslavnom domu više od svetiljke i otkrijte molitvu koja osvetljava dušu.
Od svetih hramova do naših domova – saznajte kako pravilno kađenje i izgovorena molitva donose duhovni mir, štite prostor i prizivaju Svetoga Duha.
Počivši nastojatelj Manastira Lepavina objasnio je kada je dozvoljeno da koristi osveštanu vodu i kome i zašto je Bogojavljenska vodica posebno moćna.
Na liturgiji u Hramu Svetog Save poglavar SPC poručio je da je sabranje pred Časnim pojasom snažno svedočenje žive vere.
Prema rečima moskovskog mitropolita iz 19. veka, čovek pred putirom ne stoji kao pred simbolom, već pred ognjem koji preobražava greh, leči unutrašnje rane i otvara perspektivu večnog života.
Miris jagoda, putera i oraha vraća se u domaćinstva uz jednostavnu pripremu koja je nekada bila rezervisana za dane kada trpeza nije bila posna.
Arhijerejska liturgija, litija oko crkve Svete Trojice i molitveno jedinstvo monaštva, sveštenstva i vernog naroda obeležili su hramovnu slavu Donjeg Ostroga, uz poruku o prisustvu i delovanju Svetog Duha u Crkvi.
Miris zelenila i venčići od trave koje vernici nose kućama nisu samo deo praznične tradicije. Iza ovog običaja krije se sećanje na događaje koji povezuju Avrama, Mojsija i silazak Svetog Duha na apostole.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U svakodnevici često čujemo savete da se molimo — pred spavanje, pre obroka, u radosti i u nevolji. Ali da li znamo šta svaka molitva znači i zbog čega je razumevanje njenih oblika ključno za dublji duhovni život?
Otkrijte kako život i mučeništvo svetih sestara i njihove hrabre majke i danas pomažu vernicima da pronađu unutrašnji mir, snagu i utehu pred Bogom.
Otkrijte kako molitveno posredovanje roditelja Presvete Bogorodice može zaštititi vernike i doneti unutrašnji mir.
Preporuke sa društvenih mreža i pojedinih portala unose zabunu među pravoslavne vernike, namećući katoličku molitvu koja nikada nije bila deo pravoslavnog predanja.
Prema rečima moskovskog mitropolita iz 19. veka, čovek pred putirom ne stoji kao pred simbolom, već pred ognjem koji preobražava greh, leči unutrašnje rane i otvara perspektivu večnog života.
Na sve načine suprostavite se svojoj gnevljivosti i uz Božju pomoć ona će oslabiti, istakao je otac Jovan.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje delovanje Duha istine kao unutrašnje svedočenje koje ne objašnjava samo veru, već je čini živom, prisutnom i lično doživljenom.
Kada se reči izgovaraju mehanički i bez unutrašnje pažnje, pouka starca Ilije Optinskog otkriva kako jedan jednostavan duhovni početak može da promeni smisao molitve i odnos čoveka prema svakodnevici.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje delovanje Duha istine kao unutrašnje svedočenje koje ne objašnjava samo veru, već je čini živom, prisutnom i lično doživljenom.
Od rada i baštovanstva do venčanja i odlaska na groblje - jeromonah Visokopetrovskog manastira u Moskvi razjašnjava šta Crkva zaista uči o Duhovima, a šta potiče iz narodnih zabluda i sujeverja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Silazak Svetog Duha na apostole – Duhove (Pedesetnicu), po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Pohod Blažene Djevice Marije Elizabeti, dok muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
