Jevanđelje
Jutrenja
Jevanđelje po Jovanu, začalo 65 (20,19-23)
19. A kad bi uveče onoga prvoga dana sedmice, i dok su vrata bila zatvorena, gde se bejahu učenici njegovi sakupili zbog straha od Judejaca, dođe Isus, i stade na sredinu i reče im: „Mir vam!" 20. I ovo rekavši, pokaza im ruke i rebra svoja. Tada se učenici obradovaše videvši Gospoda. 21. A Isus im reče opet: „Mir vam! Kao što je Otac poslao mene, i ja šaljem vas." 22. I ovo rekavši, dunu i reče im: „Primite Duh Sveti! 23. Kojima oprostite grehe, opraštaju im se; i kojima zadržite, zadržani su."
Liturgija
Dela svetih apostola, začalo 3 (2,1-11)
1. I kad se navrši pedeset dana, behu svi apostoli jednodušno na okupu. 2. I ujedanput nastade šum sa neba kao hujanje silnoga vetra, i napuni sav dom gde oni seđahu; 3. I pokazaše im se razdeljeni jezici kao ognjeni, i siđe po jedan na svakoga od njih. 4. I ispuniše se svi Duha Svetoga i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše da kazuju. 5. A u Jerusalimu boravljahu Judejci, ljudi pobožni iz svakoga naroda koji je pod nebom.
6. Pa kad nastade ova huka, skupi se narod, i smete se; jer svaki od njih slušaše gde oni govore njegovim jezikom. 7. I divljahu se i čuđahu se svi govoreći jedan drugome: „Gle, zar nisu svi ovi što govore Galilejci? 8. Pa kako mi čujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili: 9. Parćani i Miđani i Elamiti, i koji žive u Mesopotamiji i Judeji i Kapadokiji, u Pontu i Aziji, 10. U Frigiji i Pamfiliji, u Egiptu i krajevima Libije blizu Kirine, i došljaci Rimljani, i Judejci i prozeliti, 11. Krićani i Arapi, čujemo gde oni govore na našim jezicima o veličanstvenim delima Božijim?"
Jevanđelje po Jovanu, začalo 27 (7,37-52; 8,12)
37. A u poslednji veliki dan Praznika stajaše Isus i povika govoreći: „Ko je žedan neka dođe meni i pije! 38. Koji u mene veruje, kao što Pismo reče, iz utrobe njegove poteći će reke vode žive." 39. A ovo reče o Duhu koga trebaše da prime oni koji veruju u ime njegovo, jer Duh Sveti još ne beše dat, zato što Isus još ne beše proslavljen. 40. A mnogi od naroda, čuvši tu reč, govorahu: „Ovo je zaista Prorok." 41. Drugi govorahu: „Ovo je Hristos." A jedni govorahu: „Zar će Hristos doći iz Galileje?
42. Zar ne reče Pismo da će Hristos doći od semena Davidova i iz sela Vitlejema gde beše David?" 43. Tako nastade razdor u narodu zbog njega. 44. A neki od njih htedoše da ga uhvate; ali niko ne metnu ruku na njega. 45. Dođoše pak sluge prvosveštenicima i farisejima, i oni im rekoše: „Zašto ga ne dovedoste?" 46. Sluge odgovoriše: „Nikada čovek nije tako govorio kao ovaj čovek." 47. Tada im odgovoriše fariseji: „Zar ste se i vi prevarili?"
48. Verova li ko u njega od glavara ili od fariseja? 49. Nego narod ovaj koji ne zna Zakon, proklet je! 50. Reče im Nikodim, koji mu je dolazio noću i beše jedan od njih: 51. „Eda li Zakon naš sudi čoveku dokle ga najpre ne sasluša i dozna šta čini?" 52. Odgovoriše mu i rekoše: „Da nisi i ti iz Galileje? Ispitaj i vidi da prorok iz Galileje ne dolazi."12. Isus im opet reče, govoreći: „Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi u tami, nego će imati svetlost života.“
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Govoreći o pticama, veliki srpski duhovnik ostavio je snažnu pouku o nezadovoljstvu koje čovek sam nosi u sebi i miru koji počinje tek onda kada nauči da bude blagodaran.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
