Ono što većina baca, monasi su pretvarali u slatko koje je vekovima dočekivalo hodočasnike na Svetoj Gori – evo recepta sačuvanog kroz monašku tradiciju.
U pravoslavnim manastirima priprema slatka nije samo umeće manastirske obitelji, već i izraz gostoljublja i ljubavi prema svakom gostu. Kada bi hodočasnik ili putnik kročio u portu manastira, dočekivan je čašom hladne vode i kašičicom domaćeg slatka – kao znakom da se u domu Božjem čovek ne prima samo hlebom, već i toplinom srca.
Na Svetoj Gori vekovima se pripremaju raznovrsna slatka: od smokava, grožđa, trešanja, pa sve do skromne kore lubenice, kojoj se kroz trud i molitvu daruje novo, slatko lice. Upravo taj svetogorski recept za slatko od kore lubenice, sačuvan u monaškoj tradiciji, donosimo vam ovoga puta – da bi miris i ukus manastirskih kuhinja makar na trenutak ušli i u vaš dom.
900 g kore od lubenice
Potrudite se da pronađete lubenicu sa debljom korom (1,5–2 cm). Oljuštite zeleni deo i uklonite crvenu pulpu, ali ostavite tanki sloj mesa lubenice (1–2 mm).
Koru isecite na komade po želji. Kuvanjem se neće smanjiti, pa birajte: sitne, krupne, duguljaste ili u obliku romba – kako vam više prija.
Ako imate jednu kafenu kašičicu kreča, rastvorite ga u vodi i u tu vodu stavite komade da odstoje najmanje dva sata (mogu i celu noć). Ako nemate kreč – slobodno nastavite. Nakon toga, komade potopite u običnu vodu na oko sat vremena da se ukloni višak kreča.
Isperite ih, ocedite, dodajte šećer i vodu i stavite da se kuva. Dodajte nekoliko kašika soka od pulpe radi lepše boje. Oni koji žele poseban ukus mogu da dodaju i jednu punu supenu kašiku domaćeg meda.
Sačekajte da se sirup zgusne i pred sam kraj dodajte sok jednog limuna (prirodni konzervans) i miris po želji: grančicu pelargonije (arbarorizu) ili malo vanile. Kod ovog slatka nema potrebe za skidanjem pene, kao što je slučaj sa slatkom od drugog voća.
Tokom kuvanja primetićete kako kora lubenice gubi svoju belinu i postaje providna, sa nitima koje se presijavaju. Neki komadi mogu zadržati gušći deo u sredini, ali to ne smeta – slatko je tada gotovo. Što su komadi manji, brže će se skuvati i postati providniji.
Ostavite ga u šerpi do sutradan, jer lubenica može pustiti još malo tečnosti. Ako se to dogodi, ponovo ga kratko prokuvajte kako bi se sirup zgusnuo.
Povlačenje sa internet foruma i društvenih mreža u tišinu nije znak slabosti, već ključ pobede nad strastima i grehom.
Od krompira, brašna i malo tofua dobija se toplo jelo koje se lako priprema, poštuje pravila uzdržanja i donosi prijatan ukus čak i kada je izbor namirnica sveden na minimum.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Govoreći o ženi uhvaćenoj u preljubi, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava koliko je lako osuditi, a koliko teško zaviriti u sopstvenu savest – i zašto Bog ne presuđuje kao ljudi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Vlasija po starom i Prvo i Drugo obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Modesta, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Otkrijte kako u manastirskoj kuhinji, kroz zajednički trud bratstva i hodočasnika, nastaje posno jelo koje se priprema unapred, bez žurbe, i čuva ukus Hilandara i smisao posta.
Pogača od karfiola, kako je svetogorci zovu, dokaz je kako obični, svakodnevni sastojci postaju hrana za dušu i inspiracija za umeren život.
Otac Onufrije Hilandarac u svojoj knjizi „Svetogorski kuvar s pričama“ otkrio je kako nastaje ovaj skroman hleb s prazilukom koji je vekovima hranio bratstvo.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
Od krompira, brašna i malo tofua dobija se toplo jelo koje se lako priprema, poštuje pravila uzdržanja i donosi prijatan ukus čak i kada je izbor namirnica sveden na minimum.
Spoj spanaća, pečuraka i susama daje iznenađujuće bogat i zasitan obrok, idealan za dane uzdržanja - bez komplikacija, bez skupih sastojaka i bez odricanja od punog ukusa.
Neodoljivi obrok od celera i zrelog kačkavalja koji svaka porodica može napraviti kad tipik dozvoljava beli mrs.
Starinski desert sa mlekom, medom i vanilom, blago zapečen, svaku hladnu večer čini toplijom.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički podsetio je vernike da telo ne pomaže ništa, ističući snagu posta, molitve i svetih Tajni u borbi protiv zla i pripremi duše za najradosniji hrišćanski praznik.
Pouka čuvara kivota Svetog Vasilija Ostroškog slikovito pokazuje zašto selektivni post vodi duhovnom “utapanju” i podseća da vera zahteva doslednost od početka do kraja.
Ovaj sveti period traje sedam nedelja i predstavlja vreme duhovne pripreme, pokajanja, molitve i uzdržanja, kako bi vernici dostojno dočekali praznik nad praznicima - Vaskrs.
