Ono što većina baca, monasi su pretvarali u slatko koje je vekovima dočekivalo hodočasnike na Svetoj Gori – evo recepta sačuvanog kroz monašku tradiciju.
U pravoslavnim manastirima priprema slatka nije samo umeće manastirske obitelji, već i izraz gostoljublja i ljubavi prema svakom gostu. Kada bi hodočasnik ili putnik kročio u portu manastira, dočekivan je čašom hladne vode i kašičicom domaćeg slatka – kao znakom da se u domu Božjem čovek ne prima samo hlebom, već i toplinom srca.
Na Svetoj Gori vekovima se pripremaju raznovrsna slatka: od smokava, grožđa, trešanja, pa sve do skromne kore lubenice, kojoj se kroz trud i molitvu daruje novo, slatko lice. Upravo taj svetogorski recept za slatko od kore lubenice, sačuvan u monaškoj tradiciji, donosimo vam ovoga puta – da bi miris i ukus manastirskih kuhinja makar na trenutak ušli i u vaš dom.
900 g kore od lubenice
Potrudite se da pronađete lubenicu sa debljom korom (1,5–2 cm). Oljuštite zeleni deo i uklonite crvenu pulpu, ali ostavite tanki sloj mesa lubenice (1–2 mm).
Koru isecite na komade po želji. Kuvanjem se neće smanjiti, pa birajte: sitne, krupne, duguljaste ili u obliku romba – kako vam više prija.
Ako imate jednu kafenu kašičicu kreča, rastvorite ga u vodi i u tu vodu stavite komade da odstoje najmanje dva sata (mogu i celu noć). Ako nemate kreč – slobodno nastavite. Nakon toga, komade potopite u običnu vodu na oko sat vremena da se ukloni višak kreča.
Isperite ih, ocedite, dodajte šećer i vodu i stavite da se kuva. Dodajte nekoliko kašika soka od pulpe radi lepše boje. Oni koji žele poseban ukus mogu da dodaju i jednu punu supenu kašiku domaćeg meda.
Sačekajte da se sirup zgusne i pred sam kraj dodajte sok jednog limuna (prirodni konzervans) i miris po želji: grančicu pelargonije (arbarorizu) ili malo vanile. Kod ovog slatka nema potrebe za skidanjem pene, kao što je slučaj sa slatkom od drugog voća.
Tokom kuvanja primetićete kako kora lubenice gubi svoju belinu i postaje providna, sa nitima koje se presijavaju. Neki komadi mogu zadržati gušći deo u sredini, ali to ne smeta – slatko je tada gotovo. Što su komadi manji, brže će se skuvati i postati providniji.
Ostavite ga u šerpi do sutradan, jer lubenica može pustiti još malo tečnosti. Ako se to dogodi, ponovo ga kratko prokuvajte kako bi se sirup zgusnuo.
Dok nas mnogi strahovi parališu i udaljavaju od Boga, jedan jedini može postati putokaz ka vrlinama, molitvi i spasenju – strah od večnog gubitka.
Dragocena relikvija iz Muzeja Srpske pravoslavne crkve stigla je u hram Svetog Simeona Mirotočivog; vernici će moći da prisustvuju svakodnevnim liturgijama i molitvama za bolesne do 3. septembra.
Prva velika iskopina na ostrvu Sir Bani Jas u poslednjih 30 godina otkriva da je ranohrišćanska zajednica živela u srcu Persijskog zaliva i otvara nova poglavlja o širenju vere Hristove.
Vernici su se okupili u istorijskom Hramu Svetog Stefana Dečanskog, dok patrijarh Porfirije kroz poruku opraštanja i ljubavi podseća da slediti Hrista znači učiniti Njegovu reč stvarnošću sopstvenog života.
Ono što većina baca, monasi su pretvarali u slatko koje je vekovima dočekivalo hodočasnike na Svetoj Gori – evo recepta sačuvanog kroz monašku tradiciju.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Autentični recept objavljen u kuvaru 1855. godine za drevno jelo koje jača telo i um, a u sebi nosi više od obične hrane – deo neugasivog svetogorskog blagoslova.
Otkrivamo kako monasi u srpskoj carskoj lavri pripremaju svoje čuvene posne rezance, zašto se u ovom jelu hleb nikada ne baca i kako ga možete obogatiti mirisom tartufa ili vrganja.
Iako je ovaj ponedeljak u Petrovskom postu dan na vodi, zbog Ivanjdana je dozvoljena riba, a ovo jelo od morskih plodova i ribe učiniće vaš praznični sto posebnim i mirisnim kao u manastirima Svete gore.
Otkrijte kako monasi pripremaju sardine plaki – jednostavno jelo iz rerne sa paradajz sosom, koje daje snagu za dug dan molitve i rada, a donosi mir svakome ko ga jede sa zahvalnošću.
U Srpskom kuvaru jeromonaha Jerotija Draganovića iz 1855. sačuvan je dragoceni zapis o jednostavnom, a raskošnom kolaču posta, koji spaja molitvu, duhovnost i toplinu domaće trpeze.
Otkrijte kako obični sastojci pretvaraju posne paprike u jelo koje greje dušu i mami osmehe na svakoj trpezi.
Skromni sastojci pretvaraju se u kremasto čudo – otkrijte recept koji monasi pripremaju u vreme posta, a koji će postati omiljeni desert i u vašem domu.
Recept iz Velikog posnog kuvara autorke Nade Marković otkriva kako se od najjednostavnijih sastojaka može napraviti brzo, ukusno i iznenađujuće fino jelo koje će obogatiti svaku trpezu u vreme posta.
Neka Sveta Marina bude zaštitnica naših domova i naše dece. U veri i ljubavi da joj pevamо.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Centar je takođe saopštio da je u njegovim obrazovnim programima u istom periodu učestvovalo 1.300 studenata, što potvrđuje njegovu sve značajniju ulogu u kulturnom povezivanju i obrazovanju.
Na praznik Svetih Zosima i Jakova, gospođa Vukotić iz Minhena ispričala kako su joj nestali bolovi nakon operacije, verujući da su joj tumanski svetitelji doneli isceljenje i novi život.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za današnji dan otkriva da gordost i sujeta ne donose slavu, već sramotu, jer se pred večnim Sudom otkriva istina unutrašnjeg života čoveka.
U ovoj jedinstvenoj molitvi starca Sofronija, duhovnog učitelja Svetog Siluana Atonskog, svaka reč odražava borbu sa slabostima, težnju za pokajanjem i duboku čežnju za Božjom milošću.
Nevina hrabrost arhiđakona iz Sicilije privukla je mnoge ka Hristu, a njegove čudotvorne mošti i danas čine čuda.
