Ono što većina baca, monasi su pretvarali u slatko koje je vekovima dočekivalo hodočasnike na Svetoj Gori – evo recepta sačuvanog kroz monašku tradiciju.
U pravoslavnim manastirima priprema slatka nije samo umeće manastirske obitelji, već i izraz gostoljublja i ljubavi prema svakom gostu. Kada bi hodočasnik ili putnik kročio u portu manastira, dočekivan je čašom hladne vode i kašičicom domaćeg slatka – kao znakom da se u domu Božjem čovek ne prima samo hlebom, već i toplinom srca.
Na Svetoj Gori vekovima se pripremaju raznovrsna slatka: od smokava, grožđa, trešanja, pa sve do skromne kore lubenice, kojoj se kroz trud i molitvu daruje novo, slatko lice. Upravo taj svetogorski recept za slatko od kore lubenice, sačuvan u monaškoj tradiciji, donosimo vam ovoga puta – da bi miris i ukus manastirskih kuhinja makar na trenutak ušli i u vaš dom.
900 g kore od lubenice
Potrudite se da pronađete lubenicu sa debljom korom (1,5–2 cm). Oljuštite zeleni deo i uklonite crvenu pulpu, ali ostavite tanki sloj mesa lubenice (1–2 mm).
Koru isecite na komade po želji. Kuvanjem se neće smanjiti, pa birajte: sitne, krupne, duguljaste ili u obliku romba – kako vam više prija.
Ako imate jednu kafenu kašičicu kreča, rastvorite ga u vodi i u tu vodu stavite komade da odstoje najmanje dva sata (mogu i celu noć). Ako nemate kreč – slobodno nastavite. Nakon toga, komade potopite u običnu vodu na oko sat vremena da se ukloni višak kreča.
Isperite ih, ocedite, dodajte šećer i vodu i stavite da se kuva. Dodajte nekoliko kašika soka od pulpe radi lepše boje. Oni koji žele poseban ukus mogu da dodaju i jednu punu supenu kašiku domaćeg meda.
Sačekajte da se sirup zgusne i pred sam kraj dodajte sok jednog limuna (prirodni konzervans) i miris po želji: grančicu pelargonije (arbarorizu) ili malo vanile. Kod ovog slatka nema potrebe za skidanjem pene, kao što je slučaj sa slatkom od drugog voća.
Tokom kuvanja primetićete kako kora lubenice gubi svoju belinu i postaje providna, sa nitima koje se presijavaju. Neki komadi mogu zadržati gušći deo u sredini, ali to ne smeta – slatko je tada gotovo. Što su komadi manji, brže će se skuvati i postati providniji.
Ostavite ga u šerpi do sutradan, jer lubenica može pustiti još malo tečnosti. Ako se to dogodi, ponovo ga kratko prokuvajte kako bi se sirup zgusnuo.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 31. Subotu po Duhovima otkriva kako majčinski savet Presvete Bogorodice iz Kane postaje kompas za život i merilo prave vere.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 20.000 mučenika nikomidijskih po novom kalendaru, Svetog Grigorija Niskoge po starom. Katolici proslavljaju spomendane pape Agatona i pape Grgura X, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Poruka iz sure El-Bekare, izdvojena za 10. januar, ne obećava lakše dane, već uči kako se kroz teške prolazi uspravno.
Reči starca otkrivaju zašto jedno jedino ime na spisku može imati veću težinu od hleba, odeće i svake druge pomoći.
Srpska pravoslavna crkva 10. januara molitveno se seća hiljada vernika - muškaraca, žena, devojaka i dece, koji nisu odustali od Hrista i ostavili večni trag hrabrosti i vere.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pogača od karfiola, kako je svetogorci zovu, dokaz je kako obični, svakodnevni sastojci postaju hrana za dušu i inspiracija za umeren život.
Otac Onufrije Hilandarac u svojoj knjizi „Svetogorski kuvar s pričama“ otkrio je kako nastaje ovaj skroman hleb s prazilukom koji je vekovima hranio bratstvo.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
Kim, zaprška i hrskavi hleb u jednostavnom receptu jeromonaha Jeroteja Draganovića iz Krušedola stvaraju obrok koji greje, osvežava i hrani dušu.
Kutja je prvo jelo koje se iznosi na sto za Badnje veče kod Istočnih Slovena - skromno i puno simbolike.
Jelo po receptu jeromonaha Jeroteja iz 1855. godine svedoči o drugačijem odnosu prema hrani i prazniku.
Ovaj drevni način pripreme božićnog hleba otkriva zašto je pogača više od običaja i zašto se na prazničnoj trpezi doživljava kao blagoslov.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
U Sabornoj crkvi Hrista Spasitelja danas se oseća snaga vere i tradicije, dok predstojatelj Srpske pravoslavne crkve podseća da vera živi u srcima ljudi i povezuje narod u teškim vremenima.
U parohiji u Teksasu, uoči Božića, dogodio se niz ličnih preokreta koji govori više o vremenu u kome živimo nego mnoge velike vesti.
Kim, zaprška i hrskavi hleb u jednostavnom receptu jeromonaha Jeroteja Draganovića iz Krušedola stvaraju obrok koji greje, osvežava i hrani dušu.
