Pouka čuvara kivota Svetog Vasilija Ostroškog slikovito pokazuje zašto selektivni post vodi duhovnom “utapanju” i podseća da vera zahteva doslednost od početka do kraja.
Između lične komocije i crkvenog poretka često se vodi tiha borba. Mnogi bi da zadrže formu posta, ali bez njegove težine; da ispune minimum, a izbegnu napor. Zbog toga se na početku Vaskršnjeg posta, koji je ujedno najduži i najteži, neretko može čuti komentar: „Ja postim samo prvu i poslednju sedmicu“. Upravo na tom mestu, gde se vera prilagođava raspoloženju, stoji jedna snažna pouka oca Joila — jednostavna, slikovita i nemilosrdno jasna.
Otac Joil je pita jednu vernicu: „Kako postiš, sestro?“, a ona mu je odgovorila: „Ja postim prvu nedelju i poslednju sedmicu.“
A otac Joil kaže:
- Dobro! Kad bi htela da pređeš preko reke, pa podigneš jedan stub na početku obale i na kraju obale, kako bi prešla na drugu stranu, da li bi mogla da pređeš?
Sestra odgovara:
- Ne, nego bih se utopila.
Otac Joil nastavlja:
- E tako ćeš se duhovno utopiti ako budeš kidala post i postila kako tebi odgovara. Po Svetim Ocima kaže se: "Ako mirjanin, naročito, prekrši post i omrsi se, izopšti se iz crkve na godinu dana; a ako to učini vladika ili sveštenoslužitelj, da se raščini." Pogledaj kako je to oštro. Ne smeš da kršiš post, nego ako hoćeš da postiš, posti redom sve.
Jer kaže Njegoš: "Što se mrčiš, kad kovati nećeš; što zbor kupiš kad zboriti ne smeš." Ako hoćeš da postiš, posti; ako nećeš, spremi stvari za pakao i to što ti treba za pakao, i odlazi, šta ćeš drugo - govorio je otac Joil.
U ovoj kratkoj razmeni nema teoloških rasprava ni ublaženih formulacija. Most preko reke postaje slika duhovnog napora: bez punog raspona, bez oslonca od početka do kraja, prelaska nema. Post, u pravoslavlju nije niz izdvojenih dana koje biramo po meri svog raspoloženja, već celina koja zahteva doslednost. Kanonska strogost koju otac Joil pominje nije pretnja, već podsetnik da vera nije privatni projekat, nego zajednički hod Crkve.
Njegošev stih dodatno zaoštrava poruku: nema smisla započinjati ono za šta nismo spremni da izdržimo do kraja.
Polovičnost u duhovnom životu vodi u rasipanje snage, a ne u izgradnju karaktera. U pravoslavlju, post nije dijeta niti sezonski običaj; on je škola poslušnosti, smirenja i istrajnosti. Otac Joil ne ostavlja prostor za samozavaravanje. Ili gradiš most, ili stojiš na obali. A između ta dva izbora nema improvizacije — samo odgovornost pred sopstvenom savešću i pred Bogom.
Kroz tumačenje jevanđelske priče o cariniku i fariseju, sveštenik Sabornog hrama u Baru pozvao je verni narod da se pripremi za uzdržanje u srcu, a ne samo u spoljašnjim oblicima.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
U Siropusnu nedelju, pred početak Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike na praštanje, pokajanje i unutrašnje čišćenje srca, upozorivši da bez ljubavi i zajedništva nijedno pravilo nema smisla.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice.
Što se čovek više oslobađa svoje gordosti i svoje volje, to u njegovoj duši ostaje više mesta za Božju blagodat.
Sveto pismo nas iznova podseća da je Gospod onaj koji upravlja istorijom, narodima i životom svakog čoveka.
Od dvora Marine Mnišek do reformi Petra Velikog, put jednog malog predmeta pokazuje kako su vera, tradicija i strah od novina oblikovali svakodnevni život ruskog naroda.
Kombinacija voća, indijskih oraha i kakaa donosi laganu letnju poslasticu kojoj se rado vraćaju i oni koji ne poste.
U besedi za četvrtak 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako greh rađa nemir, sumnju i osećaj progonjenosti, dok čistota duše donosi snagu, slobodu i hrabrost pred životnim iskušenjima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Povlačenje sa internet foruma i društvenih mreža u tišinu nije znak slabosti, već ključ pobede nad strastima i grehom.
Od prvog dana posta do Strastne nedelje, vodič kroz bogosluženja, duhovne vežbe, ispovest, pričešće i svakodnevne navike koje pomažu da se pripremite za praznik Vaskrsenja Hristovog.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Peta sedmica posta, Gluva nedelja, donosi tišinu i pokajanje, pripremajući vernike za Strasnu sedmicu i Vaskrs.
Što se čovek više oslobađa svoje gordosti i svoje volje, to u njegovoj duši ostaje više mesta za Božju blagodat.
Sveto pismo nas iznova podseća da je Gospod onaj koji upravlja istorijom, narodima i životom svakog čoveka.
Od dvora Marine Mnišek do reformi Petra Velikog, put jednog malog predmeta pokazuje kako su vera, tradicija i strah od novina oblikovali svakodnevni život ruskog naroda.
U besedi za četvrtak 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako greh rađa nemir, sumnju i osećaj progonjenosti, dok čistota duše donosi snagu, slobodu i hrabrost pred životnim iskušenjima.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Davida Solunskog po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Pankratije Tavromenijski. Katolička crkva obeležava spomendan Blažene Marije Petković, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik našeg vremena objasnio je zašto ne treba ostajati zarobljen u teškim mislima i otkrio jednostavne korake koji čoveka mogu vratiti molitvi, miru i unutrašnjoj radosti.
Opelo će biti služeno u metohu ostroške svetinje Jovan Do, gde će otac Jelisej biti i sahranjen.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
