Na kraju sedmice koja je bila u znaku praštanja, tik pred ulazak u Veliki i Časni post, u školskom hramu Koledža Svetog Save u australijskom Varovilu sabrali su se đaci, roditelji, profesori i sveštenstvo. Nije to bio samo još jedan školski događaj, već trenutak u kome se prosveta i liturgija susreću pod istim svodom – tamo gde se znanje ne odvaja od vere, a knjiga stoji uz Jevanđelje.
U Nedelju siropusnu, mitropolit australijsko-novozelandski Siluan služio je svetu liturgiju u prvoj srpskoj školi u dijaspori. Sasluživali su sveštenici Arhijerejskog namesništva sidnejskog, uz molitveno prisustvo članova Odbora Koledža, učenika, roditelja i vernog naroda. Ipođakoni i čtečevi iz Sidneja i Volongonga pomagali su u oltaru, dok je hor Sidnejske Lazarice, pod rukovodstvom Dragane Milanović, odgovarao na bogoslužbene prozbe.
Za one koji žive daleko od Srbije, liturgija u školskim klupama ima posebnu težinu. Ona je most između jezika koji se uči i jezika molitve; između azbuke i identiteta. Upravo zato je ovo sabranje bilo i duhovno uvođenje u post – podsetnik da bez unutrašnjeg rada nema ni istinskog napretka, ni ličnog ni zajedničkog.
Smena na čelu svetosavske ustanove
Posle liturgije usledio je čin koji je imao i simboličnu i praktičnu dimenziju – molitveno uvođenje u dužnost nove direktorke Koledža, Lele Vuković. Mitropolit Siluan joj je čestitao, poželeo snagu i mudrost u vođenju ustanove, a dosadašnjoj direktorki Anastasiji Nikolau zahvalio na godinama predanog rada od samog osnivanja Koledža.
U crkvenom poretku ništa se ne prepušta slučaju. Nova odgovornost ne počinje potpisom, već molitvom. To je poruka koja nadilazi administraciju: škola koja nosi ime Svetog Save ne može biti samo obrazovna institucija, već zajednica u kojoj se znanje gradi na temeljima hrišćanske etike.
Srbi na Petom kontinentu - daleko, ali svoji
Od 195 država sveta, Srbi danas žive u njih 159. Rasuti po meridijanima, od Amerike do Australije, poneli su sa sobom jezik, krsnu slavu i uspomenu na zavičaj. Nisu uvek bili brojni niti ekonomski moćni, ali su ostali istrajni u čuvanju identiteta. Od vremena Mihaila Pupina do savremenih generacija, dijaspora je često bila oslonac matici i živa veza sa svetom.
Posebno mesto zauzima zajednica u Australiji i Novom Zelandu. Tamo, na drugoj strani planete, podignuto je devet hramova Srpske Pravoslavne Crkve, među njima i dva manastira – više nego u mnogim znatno bližim zemljama. Ta graditeljska energija dobila je novo poglavlje osnivanjem Koledža Svetog Save u sidnejskom naselju Varovil, u državi Novi Južni Vels.
Škola koja je nastala iz sna
Koledž je svečano otvoren na Savindan, 27. januara 2021. godine, na dan kada Crkva proslavlja Svetog Savu, prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja. Svetu liturgiju tada je služio episkop Siluan uz sasluženje sveštenstva, dok je hor crkve Svetog kneza Lazara iz Aleksandrije odgovarao na bogoslužbene pesme.
Time je san australijskih Srba dobio opipljiv oblik – školu u kojoj će nova pokolenja učiti srpski jezik, istoriju i veronauku, ali i sticati znanja potrebna za život u savremenom australijskom društvu. Koledž nije zatvoren krug, već prostor otvoren i za decu drugih pravoslavnih naroda i sve koji žele obrazovanje zasnovano na jasnim vrednostima.
Liturgija kao temelj
U pravoslavnoj tradiciji liturgija nije samo nedeljna obaveza. Ona je susret zajednice, ritam koji daje smisao svemu ostalom. Kada se služi u školi, ona podseća da obrazovanje bez duhovne dimenzije ostaje nedovršeno. U tome je i poruka ovog sabranja: znanje bez karaktera lako skrene s puta, ali znanje oslonjeno na veru dobija pravac.
Dolazak Lele Vuković na čelo Koledža događa se upravo u takvom trenutku – na pragu posta, kada se čovek poziva na preispitivanje i obnovu. To je simbolika koja obavezuje. Pred njom je zadatak da očuva ono što je započeto i da Koledž razvija dalje, kao mesto gde će se deca učiti da budu i dobri đaci i odgovorni hrišćani.
Daleko od Srbije, pod australijskim nebom, svetosavska iskra i dalje gori. A dokle god se u školskim klupama čuje srpska reč i dokle god se u istom prostoru služi liturgija, veza sa korenima neće izbledeti.
Uz praznične liturgije, osvećene grančice i reči vladike Siluana, pravoslavni vernici iz dijaspore sabrali su se u hramovima širom Melburna – slaveći Gospoda i oproštajući se od prote Petra Damnjanovića, čija služba ostaje duboko urezana u srca vernog naroda.
Od Palama kod Sarajeva do manastira Novi Kalenić u Australiji – put svetosti i predanosti koji je ostavio neizbrisiv trag u srcima vernika i zajednice.
Srpska pravoslavna crkva u Australiji poziva verni narod na molitvu za stradale i isceljenje ranjenih, ističući važnost mira, ljubavi i zajedništva u trenucima tuge.
Mitropolit Siluan predvodio svečano sabranje, osvećen je impozantni mozaik prvog srpskog arhiepiskopa, a 45. omladinski festival spojio je duhovnost, tradiciju i srpsku zajednicu u Australiji.
