Kroz tumačenje jevanđelske priče o cariniku i fariseju, sveštenik Sabornog hrama u Baru pozvao je verni narod da se pripremi za uzdržanje u srcu, a ne samo u spoljašnjim oblicima.
U prvoj pripremnoj nedelji koja otvara vrata Vaskršnjeg posta, u Nedelji o mitaru i fariseju, Sabornim hramom Svetog Jovana Vladimira u Baru odjeknule su reči koje nisu ostale na nivou biblijskog podsećanja, već su zazvučale kao jasan poziv na lično preispitivanje. Svetom liturgijom načalstvovao je protojerej Mladen Tomović, uz sasluženje bratstva ovog hrama, dok je molitveno pojanje povereno horu „Sveti Jovan Vladimir“, predvođenom Vasilijem Uskokovićem.
Beseda oca Mladena bila je usredsređena na jednu od najdubljih jevanđelskih priča – priču o cariniku i fariseju, kao ogledalu u kome se svaki vernik može, ali i mora, prepoznati. Njegovo tumačenje jasno je razdvojilo dva duhovna stava: smirenje koje rađa spasenje i gordost koja, i pored spoljašnje „pravednosti“, udaljava čoveka od Boga.
Carinik, svestan sopstvene grešnosti, stoji povučeno, ne usuđujući se ni da podigne pogled, moleći za milost. Farisej, nasuprot njemu, nabraja svoja dobra dela i poredi se s drugima, uveren da je njegova pravednost dokaz posebne bliskosti s Bogom. Upravo u toj potrebi za poređenjem, naglasio je protojerej Mladen Tomović, krije se suština farisejskog duha koji razara zajednicu i udaljava od istinske vere.
- Mi moramo da imamo milostiv odnos prema ljudima. Da imamo ljubavi prema ljudima, da imamo saosećanje - poručio je otac Mladen, podsećajući da se dobra dela ne čine radi pohvale ni ljudskog priznanja, već radi Boga koji vidi i ono što je skriveno. Istinska vrednost dobrog dela, naglasio je, ne meri se time koliko je primećeno, već koliko je učinjeno u smirenju.
Centralna nit besede bila je zajednica - zajednica sa Bogom i zajednica među ljudima. Ta veza, prema rečima oca Mladena, ne gradi se apstraktnim idejama, već konkretnim liturgijskim životom. Sveta liturgija je mesto gde čovek stoji licem okrenut Bogu, tražeći da se Gospod nastani u njegovom srcu. Ali ta prisutnost nije automatska - ona dolazi kao odgovor na smirenost, na spremnost da se prizna sopstvena slabost i potreba za Božijom pomoći.
Kao uzor takve smirenosti, protojerej Mladen Tomović naveo je Presvetu Bogorodicu, koja je bez rezerve prihvatila Božiju volju kada joj je arhangel Gavrilo blagovestio rođenje Spasitelja. Njeno „neka mi bude“ ostaje, kako je istakao, trajni putokaz svakom hrišćaninu koji želi da hodi putem Jevanđelja i zapovesti Božijih.
Posebno snažno odjeknule su reči o neosuđivanju. Farisej iz jevanđelske priče nije pogrešio zato što se molio ili postio, već zato što je svoju pobožnost pretvorio u merilo za druge. Suprotno tome, carinik ne opravdava sebe, ne traži izgovore, već iskreno priznaje greh i moli za oproštaj. Upravo taj stav, naglasio je besednik, otvara vrata Carstva Božijeg.
- Ako poštujemo brata svoga, volimo brata svoga, sestru svoju, ako u molitvi obitavamo, ako ne osuđujemo jedni druge. Onda ćemo mi naslediti Carstvo Božije - rekao je protojerej Mladen Tomović. U tim rečima sabrana je suština poruke Nedelje o mitaru i fariseju: vera koja se ne meri spoljašnjim oblicima, već unutrašnjim stanjem srca.
Zato ova prva pripremna nedelja pred Časni post, kako je istakao, nosi posebnu težinu. Ona nije samo uvod u post, već škola smirenja. Uči vernika da spusti pogled, da prizna sopstvenu grešnost i da, poput carinika, izgovori kratku, ali duboku molitvu: „Bože, milostiv budi meni grešnom.“
Beseda protojereja Mladena Tomovića završila se pozivom na ličnu i zajedničku pripremu za Veliki post – ne formalnu, već suštinsku. Post koji počinje u srcu, u miru, u spremnosti na praštanje i ljubav. Samo takav put, poručio je, vodi ka istinskom dočeku Vaskrsenja Hristovog, u slozi, miru i unutrašnjoj radosti koja ne zavisi od spoljašnjih okolnosti, već od dubine odnosa sa Bogom.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 2. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima. Šta stoji iza sedmice u kojoj se ukidaju uobičajeni dani posta i kako ovaj liturgijski „predah“ zapravo priprema čoveka za najzahtevniji duhovni period u godini.
SPC/Mitropolija crnogorsko-primorska
Ljubav, oproštaj i spremnost na post
Praznici i sveci
13:36 | 01.02.2026
CRKVENI KALENDAR ZA FEBRUAR 2026.
Duhovna riznica
22:14 | 01.02.2026
POČINJE TRAPAVA SEDMICA: Svi znaju da je tih sedam dana dozvoljena mrsna hrana, ali zaboravljaju šta je zabranjeno, a šta je važno učiniti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za četvrtak 4. nedelje Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos menja običnog čoveka u naslednika, dajući mu moć da vlada sobom, svojim mislima i svetom oko sebe.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju 42 mučenika iz Amoreje po starom po novom i svete mučenike Hrizanta i Dariju po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Josipa, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Od razgovora sa ocem do vizije neba i Zemlje - ajeti 6:74-75 otkrivaju moć vere, hrabrosti i unutrašnjeg preispitivanja.
Svi su bili vojvode vizantijskog cara Teofila.
Otac Arsenije objašnjava kako protivprirodni izbori i nemoral svakodnevno iscrpljuju našu snagu i ugrožavaju budućnost čitavog naroda
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
Bogosluženje ovog dana označava prelomni trenutak Velikog posta - vreme kada se pogled vernih sa ličnog pokajanja usmerava ka tajni Krsta i radosti Vaskrsenja, koja se sve jasnije nazire kako se praznik približava.
Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice.
U besedi za četvrtak 4. nedelje Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos menja običnog čoveka u naslednika, dajući mu moć da vlada sobom, svojim mislima i svetom oko sebe.
Otac Arsenije objašnjava kako protivprirodni izbori i nemoral svakodnevno iscrpljuju našu snagu i ugrožavaju budućnost čitavog naroda
Milioni vernika širom pravoslavnog sveta čekaju da saznaju hoće li Blagodatni oganj zasvetleti dok sukobi u Jerusalimu prete da prekinu vekovne tradicije.
Pomenuti na liturgiji nekoga ko nema nikoga da ga se seti - to je čin istinske milosti.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Jednostavan recept za mekano dizano testo i sočni mesni fil koji svaki iftar pretvara u trenutak zajedništva i uživanja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Konona Isavrijskog po starom i Svetog Kirila Jerusalimskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Ćirila Jeruzalemskog, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.
