Kroz tumačenje jevanđelske priče o cariniku i fariseju, sveštenik Sabornog hrama u Baru pozvao je verni narod da se pripremi za uzdržanje u srcu, a ne samo u spoljašnjim oblicima.
U prvoj pripremnoj nedelji koja otvara vrata Vaskršnjeg posta, u Nedelji o mitaru i fariseju, Sabornim hramom Svetog Jovana Vladimira u Baru odjeknule su reči koje nisu ostale na nivou biblijskog podsećanja, već su zazvučale kao jasan poziv na lično preispitivanje. Svetom liturgijom načalstvovao je protojerej Mladen Tomović, uz sasluženje bratstva ovog hrama, dok je molitveno pojanje povereno horu „Sveti Jovan Vladimir“, predvođenom Vasilijem Uskokovićem.
Beseda oca Mladena bila je usredsređena na jednu od najdubljih jevanđelskih priča – priču o cariniku i fariseju, kao ogledalu u kome se svaki vernik može, ali i mora, prepoznati. Njegovo tumačenje jasno je razdvojilo dva duhovna stava: smirenje koje rađa spasenje i gordost koja, i pored spoljašnje „pravednosti“, udaljava čoveka od Boga.
Carinik, svestan sopstvene grešnosti, stoji povučeno, ne usuđujući se ni da podigne pogled, moleći za milost. Farisej, nasuprot njemu, nabraja svoja dobra dela i poredi se s drugima, uveren da je njegova pravednost dokaz posebne bliskosti s Bogom. Upravo u toj potrebi za poređenjem, naglasio je protojerej Mladen Tomović, krije se suština farisejskog duha koji razara zajednicu i udaljava od istinske vere.
- Mi moramo da imamo milostiv odnos prema ljudima. Da imamo ljubavi prema ljudima, da imamo saosećanje - poručio je otac Mladen, podsećajući da se dobra dela ne čine radi pohvale ni ljudskog priznanja, već radi Boga koji vidi i ono što je skriveno. Istinska vrednost dobrog dela, naglasio je, ne meri se time koliko je primećeno, već koliko je učinjeno u smirenju.
Centralna nit besede bila je zajednica - zajednica sa Bogom i zajednica među ljudima. Ta veza, prema rečima oca Mladena, ne gradi se apstraktnim idejama, već konkretnim liturgijskim životom. Sveta liturgija je mesto gde čovek stoji licem okrenut Bogu, tražeći da se Gospod nastani u njegovom srcu. Ali ta prisutnost nije automatska - ona dolazi kao odgovor na smirenost, na spremnost da se prizna sopstvena slabost i potreba za Božijom pomoći.
Kao uzor takve smirenosti, protojerej Mladen Tomović naveo je Presvetu Bogorodicu, koja je bez rezerve prihvatila Božiju volju kada joj je arhangel Gavrilo blagovestio rođenje Spasitelja. Njeno „neka mi bude“ ostaje, kako je istakao, trajni putokaz svakom hrišćaninu koji želi da hodi putem Jevanđelja i zapovesti Božijih.
Posebno snažno odjeknule su reči o neosuđivanju. Farisej iz jevanđelske priče nije pogrešio zato što se molio ili postio, već zato što je svoju pobožnost pretvorio u merilo za druge. Suprotno tome, carinik ne opravdava sebe, ne traži izgovore, već iskreno priznaje greh i moli za oproštaj. Upravo taj stav, naglasio je besednik, otvara vrata Carstva Božijeg.
- Ako poštujemo brata svoga, volimo brata svoga, sestru svoju, ako u molitvi obitavamo, ako ne osuđujemo jedni druge. Onda ćemo mi naslediti Carstvo Božije - rekao je protojerej Mladen Tomović. U tim rečima sabrana je suština poruke Nedelje o mitaru i fariseju: vera koja se ne meri spoljašnjim oblicima, već unutrašnjim stanjem srca.
Zato ova prva pripremna nedelja pred Časni post, kako je istakao, nosi posebnu težinu. Ona nije samo uvod u post, već škola smirenja. Uči vernika da spusti pogled, da prizna sopstvenu grešnost i da, poput carinika, izgovori kratku, ali duboku molitvu: „Bože, milostiv budi meni grešnom.“
Beseda protojereja Mladena Tomovića završila se pozivom na ličnu i zajedničku pripremu za Veliki post – ne formalnu, već suštinsku. Post koji počinje u srcu, u miru, u spremnosti na praštanje i ljubav. Samo takav put, poručio je, vodi ka istinskom dočeku Vaskrsenja Hristovog, u slozi, miru i unutrašnjoj radosti koja ne zavisi od spoljašnjih okolnosti, već od dubine odnosa sa Bogom.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 2. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima. Šta stoji iza sedmice u kojoj se ukidaju uobičajeni dani posta i kako ovaj liturgijski „predah“ zapravo priprema čoveka za najzahtevniji duhovni period u godini.
SPC/Mitropolija crnogorsko-primorska
Ljubav, oproštaj i spremnost na post
Praznici i sveci
13:36 | 01.02.2026
CRKVENI KALENDAR ZA FEBRUAR 2026.
Duhovna riznica
22:14 | 01.02.2026
POČINJE TRAPAVA SEDMICA: Svi znaju da je tih sedam dana dozvoljena mrsna hrana, ali zaboravljaju šta je zabranjeno, a šta je važno učiniti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Svetitelj iz južne Arabije još u 6. veku otkrio je šta nas čeka i kako vera može da sačuva slobodu u svetu stalnog nadzora.
Na pogrebu mu je bio i patrijarh jerusalimski Anastasije.
Kroz tumačenje jevanđelske priče o cariniku i fariseju, sveštenik Sabornog hrama u Baru pozvao je verni narod da se pripremi za uzdržanje u srcu, a ne samo u spoljašnjim oblicima.
Šta stoji iza sedmice u kojoj se ukidaju uobičajeni dani posta i kako ovaj liturgijski „predah“ zapravo priprema čoveka za najzahtevniji duhovni period u godini.
Crkva uči da se sa strastima ne treba miriti, već ih lečiti pokajanjem, molitvom i duhovnim podvigom, jer strasti pomračuju um, slabe volju i razaraju unutrašnji mir.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Starinski recept, korak-po-korak, za elegantno dekorisane rolate koji spajaju tradiciju i savremeni ukus, idealni za svaku krsnu slavu.
Vaskršnji post je vreme kada vera nadvladava strah, ljubav pobeđuje gordost, a praštanje otvara put Božijoj milosti. Reči episkopa bihaćko-petrovačkog podsećaju da se duhovna obnova ne ogleda samo u uzdržavanju od hrane, već u čišćenju srca, molitvi i dobrim delima.
Autentična poruka za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu iz knjige „Misli za svaki dan u godini“ podseća nas da istinsko pokajanje ne sme prestati nakon prazničnih dana, već da mora ostati životvorni plod u našem srcu.
Vaskrsenje Hristovo se slavi prve nedelje nakon punog meseca koji sledi posle prolećne ravnodnevnice. Ali stvar je složenija nego što izgleda.
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
Svetitelj iz južne Arabije još u 6. veku otkrio je šta nas čeka i kako vera može da sačuva slobodu u svetu stalnog nadzora.
Šta stoji iza sedmice u kojoj se ukidaju uobičajeni dani posta i kako ovaj liturgijski „predah“ zapravo priprema čoveka za najzahtevniji duhovni period u godini.
Crkva uči da se sa strastima ne treba miriti, već ih lečiti pokajanjem, molitvom i duhovnim podvigom, jer strasti pomračuju um, slabe volju i razaraju unutrašnji mir.
Bez Boga nema istinske pomoći, ističe arhimandrit Stefan.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Sve više mladih u Sjedinjenim Državama okreće se drevnom crkvenom predanju, tražeći jasnoću učenja, duhovnu stabilnost i zajednicu koja nudi smisao umesto isprazne forme.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 2. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Starinska poslastica sa jabukama, zapisana rukom žena koje su znale kako se ista radost priprema i u mrsu i u danima uzdržanja, bez žurbe i bez suvišnih ukrasa.
