Kroz tumačenje jevanđelske priče o cariniku i fariseju, sveštenik Sabornog hrama u Baru pozvao je verni narod da se pripremi za uzdržanje u srcu, a ne samo u spoljašnjim oblicima.
U prvoj pripremnoj nedelji koja otvara vrata Vaskršnjeg posta, u Nedelji o mitaru i fariseju, Sabornim hramom Svetog Jovana Vladimira u Baru odjeknule su reči koje nisu ostale na nivou biblijskog podsećanja, već su zazvučale kao jasan poziv na lično preispitivanje. Svetom liturgijom načalstvovao je protojerej Mladen Tomović, uz sasluženje bratstva ovog hrama, dok je molitveno pojanje povereno horu „Sveti Jovan Vladimir“, predvođenom Vasilijem Uskokovićem.
Beseda oca Mladena bila je usredsređena na jednu od najdubljih jevanđelskih priča – priču o cariniku i fariseju, kao ogledalu u kome se svaki vernik može, ali i mora, prepoznati. Njegovo tumačenje jasno je razdvojilo dva duhovna stava: smirenje koje rađa spasenje i gordost koja, i pored spoljašnje „pravednosti“, udaljava čoveka od Boga.
Carinik, svestan sopstvene grešnosti, stoji povučeno, ne usuđujući se ni da podigne pogled, moleći za milost. Farisej, nasuprot njemu, nabraja svoja dobra dela i poredi se s drugima, uveren da je njegova pravednost dokaz posebne bliskosti s Bogom. Upravo u toj potrebi za poređenjem, naglasio je protojerej Mladen Tomović, krije se suština farisejskog duha koji razara zajednicu i udaljava od istinske vere.
- Mi moramo da imamo milostiv odnos prema ljudima. Da imamo ljubavi prema ljudima, da imamo saosećanje - poručio je otac Mladen, podsećajući da se dobra dela ne čine radi pohvale ni ljudskog priznanja, već radi Boga koji vidi i ono što je skriveno. Istinska vrednost dobrog dela, naglasio je, ne meri se time koliko je primećeno, već koliko je učinjeno u smirenju.
Centralna nit besede bila je zajednica - zajednica sa Bogom i zajednica među ljudima. Ta veza, prema rečima oca Mladena, ne gradi se apstraktnim idejama, već konkretnim liturgijskim životom. Sveta liturgija je mesto gde čovek stoji licem okrenut Bogu, tražeći da se Gospod nastani u njegovom srcu. Ali ta prisutnost nije automatska - ona dolazi kao odgovor na smirenost, na spremnost da se prizna sopstvena slabost i potreba za Božijom pomoći.
Kao uzor takve smirenosti, protojerej Mladen Tomović naveo je Presvetu Bogorodicu, koja je bez rezerve prihvatila Božiju volju kada joj je arhangel Gavrilo blagovestio rođenje Spasitelja. Njeno „neka mi bude“ ostaje, kako je istakao, trajni putokaz svakom hrišćaninu koji želi da hodi putem Jevanđelja i zapovesti Božijih.
Posebno snažno odjeknule su reči o neosuđivanju. Farisej iz jevanđelske priče nije pogrešio zato što se molio ili postio, već zato što je svoju pobožnost pretvorio u merilo za druge. Suprotno tome, carinik ne opravdava sebe, ne traži izgovore, već iskreno priznaje greh i moli za oproštaj. Upravo taj stav, naglasio je besednik, otvara vrata Carstva Božijeg.
- Ako poštujemo brata svoga, volimo brata svoga, sestru svoju, ako u molitvi obitavamo, ako ne osuđujemo jedni druge. Onda ćemo mi naslediti Carstvo Božije - rekao je protojerej Mladen Tomović. U tim rečima sabrana je suština poruke Nedelje o mitaru i fariseju: vera koja se ne meri spoljašnjim oblicima, već unutrašnjim stanjem srca.
Zato ova prva pripremna nedelja pred Časni post, kako je istakao, nosi posebnu težinu. Ona nije samo uvod u post, već škola smirenja. Uči vernika da spusti pogled, da prizna sopstvenu grešnost i da, poput carinika, izgovori kratku, ali duboku molitvu: „Bože, milostiv budi meni grešnom.“
Beseda protojereja Mladena Tomovića završila se pozivom na ličnu i zajedničku pripremu za Veliki post – ne formalnu, već suštinsku. Post koji počinje u srcu, u miru, u spremnosti na praštanje i ljubav. Samo takav put, poručio je, vodi ka istinskom dočeku Vaskrsenja Hristovog, u slozi, miru i unutrašnjoj radosti koja ne zavisi od spoljašnjih okolnosti, već od dubine odnosa sa Bogom.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 2. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima. Šta stoji iza sedmice u kojoj se ukidaju uobičajeni dani posta i kako ovaj liturgijski „predah“ zapravo priprema čoveka za najzahtevniji duhovni period u godini.
SPC/Mitropolija crnogorsko-primorska
Ljubav, oproštaj i spremnost na post
Praznici i sveci
13:36 | 01.02.2026
CRKVENI KALENDAR ZA FEBRUAR 2026.
Duhovna riznica
22:14 | 01.02.2026
POČINJE TRAPAVA SEDMICA: Svi znaju da je tih sedam dana dozvoljena mrsna hrana, ali zaboravljaju šta je zabranjeno, a šta je važno učiniti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Komadi uvijenih kora ređaju se uspravno, a hladan sirup dodaje se tek kada se kolač polako osuši u rerni; postoji i verzija sa tiritom, starinskom smesom od jaja i brašna.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Psalmi su nesumnjivo duhovni, ali treba biti oprezan da se na njih ne oslanjate kao na magiju, istakao je otac Andrej.
Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Posle zdravstvenih problema, starici je potrebna je svakodnevna pomoć, a porodica traži način da joj obezbedi odgovarajuću negu; sveštenik Viktor Nikišov ukazao je na ono što u takvoj situaciji treba uzeti u obzir.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Vladika Atanasije otkriva zbog čega se, kada dođe do ovakvog susreta praznika, ceo bogoslužbeni poredak prilagođava Vaskrsu.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Peta sedmica posta, Gluva nedelja, donosi tišinu i pokajanje, pripremajući vernike za Strasnu sedmicu i Vaskrs.
Milioni vernika širom pravoslavnog sveta čekaju da saznaju hoće li Blagodatni oganj zasvetleti dok sukobi u Jerusalimu prete da prekinu vekovne tradicije.
Psalmi su nesumnjivo duhovni, ali treba biti oprezan da se na njih ne oslanjate kao na magiju, istakao je otac Andrej.
Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Posle zdravstvenih problema, starici je potrebna je svakodnevna pomoć, a porodica traži način da joj obezbedi odgovarajuću negu; sveštenik Viktor Nikišov ukazao je na ono što u takvoj situaciji treba uzeti u obzir.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Psalmi su nesumnjivo duhovni, ali treba biti oprezan da se na njih ne oslanjate kao na magiju, istakao je otac Andrej.
Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Njihov život obeležili su vera, molitva i strpljenje, a nakon više decenija bezdetnosti, u dubokoj starosti dobili su kćerku koja će postati majka Gospoda Isusa Hrista.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, posle svete liturgije i lomljenja slavskog kolača, vernici su prošli ulicama grada moleći se za mir, zdravlje i napredak.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete pravedne Joakima i Anu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Foka. Katolička crkva obeležava Svetog Tomu od Vilanove, kao i Svetog Mauricija i njegove drugove, mučenike, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
