Kroz tumačenje jevanđelske priče o cariniku i fariseju, sveštenik Sabornog hrama u Baru pozvao je verni narod da se pripremi za uzdržanje u srcu, a ne samo u spoljašnjim oblicima.
U prvoj pripremnoj nedelji koja otvara vrata Vaskršnjeg posta, u Nedelji o mitaru i fariseju, Sabornim hramom Svetog Jovana Vladimira u Baru odjeknule su reči koje nisu ostale na nivou biblijskog podsećanja, već su zazvučale kao jasan poziv na lično preispitivanje. Svetom liturgijom načalstvovao je protojerej Mladen Tomović, uz sasluženje bratstva ovog hrama, dok je molitveno pojanje povereno horu „Sveti Jovan Vladimir“, predvođenom Vasilijem Uskokovićem.
Beseda oca Mladena bila je usredsređena na jednu od najdubljih jevanđelskih priča – priču o cariniku i fariseju, kao ogledalu u kome se svaki vernik može, ali i mora, prepoznati. Njegovo tumačenje jasno je razdvojilo dva duhovna stava: smirenje koje rađa spasenje i gordost koja, i pored spoljašnje „pravednosti“, udaljava čoveka od Boga.
Carinik, svestan sopstvene grešnosti, stoji povučeno, ne usuđujući se ni da podigne pogled, moleći za milost. Farisej, nasuprot njemu, nabraja svoja dobra dela i poredi se s drugima, uveren da je njegova pravednost dokaz posebne bliskosti s Bogom. Upravo u toj potrebi za poređenjem, naglasio je protojerej Mladen Tomović, krije se suština farisejskog duha koji razara zajednicu i udaljava od istinske vere.
- Mi moramo da imamo milostiv odnos prema ljudima. Da imamo ljubavi prema ljudima, da imamo saosećanje - poručio je otac Mladen, podsećajući da se dobra dela ne čine radi pohvale ni ljudskog priznanja, već radi Boga koji vidi i ono što je skriveno. Istinska vrednost dobrog dela, naglasio je, ne meri se time koliko je primećeno, već koliko je učinjeno u smirenju.
Centralna nit besede bila je zajednica - zajednica sa Bogom i zajednica među ljudima. Ta veza, prema rečima oca Mladena, ne gradi se apstraktnim idejama, već konkretnim liturgijskim životom. Sveta liturgija je mesto gde čovek stoji licem okrenut Bogu, tražeći da se Gospod nastani u njegovom srcu. Ali ta prisutnost nije automatska - ona dolazi kao odgovor na smirenost, na spremnost da se prizna sopstvena slabost i potreba za Božijom pomoći.
Kao uzor takve smirenosti, protojerej Mladen Tomović naveo je Presvetu Bogorodicu, koja je bez rezerve prihvatila Božiju volju kada joj je arhangel Gavrilo blagovestio rođenje Spasitelja. Njeno „neka mi bude“ ostaje, kako je istakao, trajni putokaz svakom hrišćaninu koji želi da hodi putem Jevanđelja i zapovesti Božijih.
Posebno snažno odjeknule su reči o neosuđivanju. Farisej iz jevanđelske priče nije pogrešio zato što se molio ili postio, već zato što je svoju pobožnost pretvorio u merilo za druge. Suprotno tome, carinik ne opravdava sebe, ne traži izgovore, već iskreno priznaje greh i moli za oproštaj. Upravo taj stav, naglasio je besednik, otvara vrata Carstva Božijeg.
- Ako poštujemo brata svoga, volimo brata svoga, sestru svoju, ako u molitvi obitavamo, ako ne osuđujemo jedni druge. Onda ćemo mi naslediti Carstvo Božije - rekao je protojerej Mladen Tomović. U tim rečima sabrana je suština poruke Nedelje o mitaru i fariseju: vera koja se ne meri spoljašnjim oblicima, već unutrašnjim stanjem srca.
Zato ova prva pripremna nedelja pred Časni post, kako je istakao, nosi posebnu težinu. Ona nije samo uvod u post, već škola smirenja. Uči vernika da spusti pogled, da prizna sopstvenu grešnost i da, poput carinika, izgovori kratku, ali duboku molitvu: „Bože, milostiv budi meni grešnom.“
Beseda protojereja Mladena Tomovića završila se pozivom na ličnu i zajedničku pripremu za Veliki post – ne formalnu, već suštinsku. Post koji počinje u srcu, u miru, u spremnosti na praštanje i ljubav. Samo takav put, poručio je, vodi ka istinskom dočeku Vaskrsenja Hristovog, u slozi, miru i unutrašnjoj radosti koja ne zavisi od spoljašnjih okolnosti, već od dubine odnosa sa Bogom.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 2. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima. Šta stoji iza sedmice u kojoj se ukidaju uobičajeni dani posta i kako ovaj liturgijski „predah“ zapravo priprema čoveka za najzahtevniji duhovni period u godini.
SPC/Mitropolija crnogorsko-primorska
Ljubav, oproštaj i spremnost na post
Praznici i sveci
13:36 | 01.02.2026
CRKVENI KALENDAR ZA FEBRUAR 2026.
Duhovna riznica
22:14 | 01.02.2026
POČINJE TRAPAVA SEDMICA: Svi znaju da je tih sedam dana dozvoljena mrsna hrana, ali zaboravljaju šta je zabranjeno, a šta je važno učiniti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Veliki ruski svetitelj ostavio je savet koji i danas privlači pažnju vernika: čovek mora da čuva svoje srce od očajanja, gneva i udaljavanja od Boga.
Sve što mu je Bog otkrivao primao je u svoje srce i verno prenosio narodu, pozivajući ga na pokajanje, povratak veri i nadi u Božju milost.
Mnogi u nevolji pomoć traže od lažnih iscelitelja i vračara, ali Crkva podseća da je Krštenje jedinstvena Sveta tajna i da se od straha ne oslobađamo vračanjem, već verom, pokajanjem i životom u Hristu.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Otac Dejan upozorava da mnogi vernici prave grešku očekujući neki natprirodi znak, zbog čega neretko odlažu donošenje važnih odluka.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Peta sedmica posta, Gluva nedelja, donosi tišinu i pokajanje, pripremajući vernike za Strasnu sedmicu i Vaskrs.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Narodni običaji su bogati, ali protojerej Aleksandar Šmeman objašnjava da suština vere nije u pravilima, već u onome što se menja u čoveku iznutra.
Veliki ruski svetitelj ostavio je savet koji i danas privlači pažnju vernika: čovek mora da čuva svoje srce od očajanja, gneva i udaljavanja od Boga.
Mnogi u nevolji pomoć traže od lažnih iscelitelja i vračara, ali Crkva podseća da je Krštenje jedinstvena Sveta tajna i da se od straha ne oslobađamo vračanjem, već verom, pokajanjem i životom u Hristu.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Otac Dejan upozorava da mnogi vernici prave grešku očekujući neki natprirodi znak, zbog čega neretko odlažu donošenje važnih odluka.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Iskušenik Miloš primio je monaško ime Ilija, a mitropolit crnogorsko-primorski u besedi je govorio o Svetom proroku, lažnim prorocima današnjice i pouci koju svaki hrišćanin može da pronađe u njegovom životu.
Ova poslastica nekada je često krasila porodične trpeze, a recept koji se prenosio generacijama i danas čuva ukus domaće kuhinje.
Donosimo celu molitvu jednom od najvećih starozavetnih proroka, kome se pravoslavni vernici vekovima obraćaju tražeći pokajanje, duhovno ukrepljenje, očuvanje vere, ali i Božiju zaštitu od suše, oluja, bolesti i drugih nevolja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
