Kroz tumačenje jevanđelske priče o cariniku i fariseju, sveštenik Sabornog hrama u Baru pozvao je verni narod da se pripremi za uzdržanje u srcu, a ne samo u spoljašnjim oblicima.
U prvoj pripremnoj nedelji koja otvara vrata Vaskršnjeg posta, u Nedelji o mitaru i fariseju, Sabornim hramom Svetog Jovana Vladimira u Baru odjeknule su reči koje nisu ostale na nivou biblijskog podsećanja, već su zazvučale kao jasan poziv na lično preispitivanje. Svetom liturgijom načalstvovao je protojerej Mladen Tomović, uz sasluženje bratstva ovog hrama, dok je molitveno pojanje povereno horu „Sveti Jovan Vladimir“, predvođenom Vasilijem Uskokovićem.
Beseda oca Mladena bila je usredsređena na jednu od najdubljih jevanđelskih priča – priču o cariniku i fariseju, kao ogledalu u kome se svaki vernik može, ali i mora, prepoznati. Njegovo tumačenje jasno je razdvojilo dva duhovna stava: smirenje koje rađa spasenje i gordost koja, i pored spoljašnje „pravednosti“, udaljava čoveka od Boga.
Carinik, svestan sopstvene grešnosti, stoji povučeno, ne usuđujući se ni da podigne pogled, moleći za milost. Farisej, nasuprot njemu, nabraja svoja dobra dela i poredi se s drugima, uveren da je njegova pravednost dokaz posebne bliskosti s Bogom. Upravo u toj potrebi za poređenjem, naglasio je protojerej Mladen Tomović, krije se suština farisejskog duha koji razara zajednicu i udaljava od istinske vere.
- Mi moramo da imamo milostiv odnos prema ljudima. Da imamo ljubavi prema ljudima, da imamo saosećanje - poručio je otac Mladen, podsećajući da se dobra dela ne čine radi pohvale ni ljudskog priznanja, već radi Boga koji vidi i ono što je skriveno. Istinska vrednost dobrog dela, naglasio je, ne meri se time koliko je primećeno, već koliko je učinjeno u smirenju.
Centralna nit besede bila je zajednica - zajednica sa Bogom i zajednica među ljudima. Ta veza, prema rečima oca Mladena, ne gradi se apstraktnim idejama, već konkretnim liturgijskim životom. Sveta liturgija je mesto gde čovek stoji licem okrenut Bogu, tražeći da se Gospod nastani u njegovom srcu. Ali ta prisutnost nije automatska - ona dolazi kao odgovor na smirenost, na spremnost da se prizna sopstvena slabost i potreba za Božijom pomoći.
Kao uzor takve smirenosti, protojerej Mladen Tomović naveo je Presvetu Bogorodicu, koja je bez rezerve prihvatila Božiju volju kada joj je arhangel Gavrilo blagovestio rođenje Spasitelja. Njeno „neka mi bude“ ostaje, kako je istakao, trajni putokaz svakom hrišćaninu koji želi da hodi putem Jevanđelja i zapovesti Božijih.
Posebno snažno odjeknule su reči o neosuđivanju. Farisej iz jevanđelske priče nije pogrešio zato što se molio ili postio, već zato što je svoju pobožnost pretvorio u merilo za druge. Suprotno tome, carinik ne opravdava sebe, ne traži izgovore, već iskreno priznaje greh i moli za oproštaj. Upravo taj stav, naglasio je besednik, otvara vrata Carstva Božijeg.
- Ako poštujemo brata svoga, volimo brata svoga, sestru svoju, ako u molitvi obitavamo, ako ne osuđujemo jedni druge. Onda ćemo mi naslediti Carstvo Božije - rekao je protojerej Mladen Tomović. U tim rečima sabrana je suština poruke Nedelje o mitaru i fariseju: vera koja se ne meri spoljašnjim oblicima, već unutrašnjim stanjem srca.
Zato ova prva pripremna nedelja pred Časni post, kako je istakao, nosi posebnu težinu. Ona nije samo uvod u post, već škola smirenja. Uči vernika da spusti pogled, da prizna sopstvenu grešnost i da, poput carinika, izgovori kratku, ali duboku molitvu: „Bože, milostiv budi meni grešnom.“
Beseda protojereja Mladena Tomovića završila se pozivom na ličnu i zajedničku pripremu za Veliki post – ne formalnu, već suštinsku. Post koji počinje u srcu, u miru, u spremnosti na praštanje i ljubav. Samo takav put, poručio je, vodi ka istinskom dočeku Vaskrsenja Hristovog, u slozi, miru i unutrašnjoj radosti koja ne zavisi od spoljašnjih okolnosti, već od dubine odnosa sa Bogom.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 2. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima. Šta stoji iza sedmice u kojoj se ukidaju uobičajeni dani posta i kako ovaj liturgijski „predah“ zapravo priprema čoveka za najzahtevniji duhovni period u godini.
SPC/Mitropolija crnogorsko-primorska
Ljubav, oproštaj i spremnost na post
Praznici i sveci
13:36 | 01.02.2026
CRKVENI KALENDAR ZA FEBRUAR 2026.
Duhovna riznica
22:14 | 01.02.2026
POČINJE TRAPAVA SEDMICA: Svi znaju da je tih sedam dana dozvoljena mrsna hrana, ali zaboravljaju šta je zabranjeno, a šta je važno učiniti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Veliki ruski svetitelj na jednostavan način osvetljava tešku istinu: sve što se meri slavom i bogatstvom gubi smisao pred delima učinjenim drugome.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
Litiju je predvodio mitropolit kruševački David, koji je služio liturgiju u hramu Svete Trojice.
Kada dođu bolest, gubitak, strah ili potpuni osećaj bezizlaza, svi postaju vernici.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Peta sedmica posta, Gluva nedelja, donosi tišinu i pokajanje, pripremajući vernike za Strasnu sedmicu i Vaskrs.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Narodni običaji su bogati, ali protojerej Aleksandar Šmeman objašnjava da suština vere nije u pravilima, već u onome što se menja u čoveku iznutra.
Veliki ruski svetitelj na jednostavan način osvetljava tešku istinu: sve što se meri slavom i bogatstvom gubi smisao pred delima učinjenim drugome.
Kada dođu bolest, gubitak, strah ili potpuni osećaj bezizlaza, svi postaju vernici.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Trihinu po starom i Svete mučenike Timotija i Mavru po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Praznik Svetog Filipa i Jakova, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od Biblije i Talmuda do kabale i hrišćanske tradicije, izvori nude različita tumačenja: od Božijeg sluge i nebeskog protivnika do simbola unutrašnjeg nagona i sile tame koja oblikuje razumevanje dobra i zla.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
