Pouka ave Doroteja otkriva zašto uzdržanje od hrane nema snagu ako jezik osuđuje, pogled luta, a dela ostaju bez kontrole i kako bez unutrašnje discipline nema istinskog podviga.
Trpeza može biti posna, a srce i dalje prepunjeno osudom. Jezik može izgovarati molitve, a istovremeno širiti gorčinu. Ta protivrečnost, bolno vidljiva u svakodnevici vernika, razotkriva koliko je lako svesti post na jelovnik i propustiti njegovu suštinu. Rešenje za taj raskorak nudi pouka Prepodobni Dorotej, čiji glas i danas zvuči precizno, gotovo nemilosrdno jasno.
- Nismo se toliko dužni držati mere u jelu, nego i uzdržavati od svakog drugog greha, kako bi posteći stomakom postili i jezikom, uzdržavajući se od klevete, laži, praznoslovlja, ponižavanja, gneva i, jednom rečju, od svakog greha koji se vrši jezikom. Takođe, dužni smo da postimo i očima, odnosno da ne posmatramo na sujetni način, ne dajemo očima slobodu, ni na koga da ne gledamo bestidno i bez straha. Tako i ruke i noge treba da se uzdržavaju od svakog zlog dela - govorio je Prepodobni ava Dorotej.
U nekoliko rečenica, ovaj veliki učitelj monaške trezvenosti pomera težište sa tanjira na čovekovu celinu. Post nije dijeta, niti sezonski verski napor. On je zahvat koji obuhvata stomak, ali se ne zaustavlja na njemu; zahvata jezik, pogled, pokret, nameru. Ako stomak ćuti, a jezik razara, post je tek forma bez sadržaja. Ako oči lutaju bez stida, a ruke čine nepravdu, uzdržanje od hrane postaje puka spoljašnjost.
U pravoslavlju, post je neraskidivo vezan za podvig samokontrole i budnosti. Nije slučajno što Dorotej nabraja baš jezik i oči, dva vrata kroz koja greh najbrže ulazi i izlazi. Kleveta, laž i praznoslovlje razaraju zajednicu jednako kao i otvorena nepravda. Sujetan pogled potkopava čistotu srca pre nego što to čovek i primeti. Zato post, kako ga tumači ava Dorotej, postaje škola sabranosti: učiti se da zastanemo pre reči, da oborimo pogled pre nego što osudimo, da zadržimo ruku pre nego što povredimo.
Na 6. času
Knjiga proroka Isaije (1,19-31; 2,1-3)
19. Ako hoćete slušati, dobra zemaljska ješćete. 20. Ako li nećete, nego budete nepokorni, mač će vas pojesti, jer usta Gospodnja rekoše. 21. Kako posta kurva verni grad? Pun beše pravice, pravda nastavaše u njemu, a sada krvnici. 22. Srebro tvoje posta troska, vino tvoje pomeša se s vodom. 23. Knezovi su tvoji odmetnici i drugovi lupežima; svaki miluje mito i ide za darovima; siroti ne daju pravice, i parnica udovička ne dolazi pred njih.
24. Zato govori Gospod, Gospod nad vojskama, silni Izrailjev: aha! izdovoljiću se na protivnicima svojim, i osvetiću se neprijateljima svojim. 25. I okrenuću ruku svoju na te, i sažeći ću troske tvoje da te prečistim, i ukloniću sve olovo tvoje. 26. I postaviću ti opet sudije kao pre, i savetnike kao ispočetka; tada ćeš se zvati grad pravedni, grad verni.
27. Sion će se otkupiti sudom, i pravdom oni koji se u nj vrate. 28. A odmetnici i grešnici svi će se satrti, i koji ostavljaju Gospoda, izginuće. 29. Jer ćete se posramiti od gajeva koje željeste, i zastideti se od vrtova koje izabraste. 30. Jer ćete biti kao hrast kojem opada lišće i kao vrt u kome nema vode. 31. I biće junak kao kučine i delo njegovo kao iskra, i oboje će se zapaliti, i neće biti nikoga da ugasi.
1. Reč koja dođe u utvari Isaiji sinu Amosovu za Judu i za Jerusalim. 2. Biće u potonja vremena gora doma Gospodnjega utvrđena uvrh gora i uzvišena iznad humova, i stecaće se k njoj svi narodi. 3. I ići će mnogi narodi govoreći: „Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljeva“, i učiće nas svojim putovima, i hodićemo stazama njegovijem; jer će iz Siona izaći zakon, i reč Gospodnja iz Jerusalima.
Na večernji
Prva knjiga Mojsijeva (1,14-23)
14. Potom reče Bog: „Neka budu videla na svodu nebeskom, da dele dan i noć, da budu znaci vremenima i danima i godinama; 15. I neka svetle na svodu nebeskom, da obasjavaju zemlju.” I bi tako. 16. I stvori Bog dva videla velika: videlo veće da upravlja danom, i videlo manje da upravlja noću, i zvezde. 17. I postavi ih Bog na svodu nebeskom da obasjavaju zemlju. 18. I da upravljaju danom i noću, i da dele svetlost od tame. I vide Bog da je dobro. 19. I bi veče i bi jutro, dan četvrti.
20. Potom reče Bog: „Neka vrve po vodi žive duše, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski." 21. I stvori Bog kitove velike i sve žive duše što se miču, što provrveše po vodi po vrstama svojim, i sve ptice krilate po vrstama njihovem. I vide Bog da je dobro; 22. I blagoslovi ih Bog govoreći: „Rađajte se i množite se, i napunite vodu po morima, i ptice neka se množe na zemlji." 23. I bi veče i bi jutro, dan peti.
Priče Solomonove (1,20-33)
20. Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj; 21. u najvećoj vrevi viče, na vratima, u gradu govori svoje besede; 22. ludi, dokle ćete ljubiti ludost? I potsmevačima dokle će biti mio potsmeh? I bezumni, dokle će mrzeti na znanje? 23. Obratite se na karanje moje; evo, izasuću vam duh svoj, kazaću vam reči svoje. 24. Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoju, ali niko ne mari,
25. nego odbaciste svaki savet moj, i karanja moga ne hteste primiti; 26. zato ću se i ja smejati vašoj nevolji, rugaću se kad dođe čega se bojite; 27. kad kao pustoš dođe čega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kad dođe, kad navali na vas nevolja i muka. 28. Tada će me zvati, ali se neću odazvati; rano će tražiti, ali me neće naći. 29. Jer mrziše na znanje, i straha Gospodnjega ne izabraše;
30. ne pristaše na moj svet, i preziraše sva karanja moja. 31. Zato će jesti plod od puteva svojih, i nasitiće se saveta svojih. 32. Jer će lude ubiti mir njihov, i bezumne će pogubiti sreća njihova. 33. Ali ko me sluša boraviće bezbrižno, i biće na miru ne bojeći se zla.
Svetogorski podvižnik učio je da se blagodat ne spušta samo u hramu – već i tamo gde porodica zajedno deli obrok.
Šetnja, bašta, muzika, molitva i Sveto pismo - kombinacija koja deluje kao tajno oružje protiv unutrašnje praznine i obeshrabrenja.
Kada reči i dela deluju nemoćno, jedna jednostavna praksa u pravoslavlju pokazuje koliko je ljubav i molitva moćna u borbi za spasenje i mir onih do kojih nam je stalo.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Redosled bogoslužbenih radnji, čitanja iz Jevanđelja, litijski hod oko hrama, pojanje žalopojnih tropara i poreklo običaja u srednjovekovnom hrišćanskom Istoku.
Od izdaje za trideset srebrnjaka do tišine Golgote, kroz događaje ispunjene nepravdom, bolom i verom otkriva se smisao žrtve koja i danas oblikuje duhovni život vernika.
U času Hristovog stradanja, priroda je ustala kao svedok i ukor, dok je ljudski razum ostao nem - snažne reči Svetog Nikolaja Ogridskog i Žičkog podsećaju na dubinu duhovnog pada i pozivaju na iskreno pokajanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog proroka Jezekilja, dok Jevreji obeležavaju šabatski dan nakon Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Ruski svetitelj je objasnio kako mala slabost čoveka može koštati spasenja.
Prirodni lekovi, molitve i zdrave navike – saveti koji povezuju telo i veru za pravu zaštitu od negativnosti
Ruski svetitelj nas uči kako da prevaziđemo osećaj nemoći i pronađemo ono što nas pokreće.
U času Hristovog stradanja, priroda je ustala kao svedok i ukor, dok je ljudski razum ostao nem - snažne reči Svetog Nikolaja Ogridskog i Žičkog podsećaju na dubinu duhovnog pada i pozivaju na iskreno pokajanje.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Protojerej moskovskog hrama Četrdeset sevastijskih mučenika ukazuje na granicu koju mnogi prelaze iz navike.
Dok traje rasprava kada farbati jaja, stručnjaci upozoravaju da je izbor boje presudan, a Crkva podseća da je smisao praznika iznad običaja
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Protojerej moskovskog hrama Četrdeset sevastijskih mučenika ukazuje na granicu koju mnogi prelaze iz navike.
Sveštenik Ruske pravoslavne crkve ukazuje na pogrešna verovanja, otkriva simboliku najvažnijih nijansi i objašnjava zašto pojedine tonove ipak treba zaobići
Kako je objasnila vernica, ono što je videla na Ostrogu u nedelju pamtiće ceo život.
