Pouka ave Doroteja otkriva zašto uzdržanje od hrane nema snagu ako jezik osuđuje, pogled luta, a dela ostaju bez kontrole i kako bez unutrašnje discipline nema istinskog podviga.
Trpeza može biti posna, a srce i dalje prepunjeno osudom. Jezik može izgovarati molitve, a istovremeno širiti gorčinu. Ta protivrečnost, bolno vidljiva u svakodnevici vernika, razotkriva koliko je lako svesti post na jelovnik i propustiti njegovu suštinu. Rešenje za taj raskorak nudi pouka Prepodobni Dorotej, čiji glas i danas zvuči precizno, gotovo nemilosrdno jasno.
- Nismo se toliko dužni držati mere u jelu, nego i uzdržavati od svakog drugog greha, kako bi posteći stomakom postili i jezikom, uzdržavajući se od klevete, laži, praznoslovlja, ponižavanja, gneva i, jednom rečju, od svakog greha koji se vrši jezikom. Takođe, dužni smo da postimo i očima, odnosno da ne posmatramo na sujetni način, ne dajemo očima slobodu, ni na koga da ne gledamo bestidno i bez straha. Tako i ruke i noge treba da se uzdržavaju od svakog zlog dela - govorio je Prepodobni ava Dorotej.
U nekoliko rečenica, ovaj veliki učitelj monaške trezvenosti pomera težište sa tanjira na čovekovu celinu. Post nije dijeta, niti sezonski verski napor. On je zahvat koji obuhvata stomak, ali se ne zaustavlja na njemu; zahvata jezik, pogled, pokret, nameru. Ako stomak ćuti, a jezik razara, post je tek forma bez sadržaja. Ako oči lutaju bez stida, a ruke čine nepravdu, uzdržanje od hrane postaje puka spoljašnjost.
U pravoslavlju, post je neraskidivo vezan za podvig samokontrole i budnosti. Nije slučajno što Dorotej nabraja baš jezik i oči, dva vrata kroz koja greh najbrže ulazi i izlazi. Kleveta, laž i praznoslovlje razaraju zajednicu jednako kao i otvorena nepravda. Sujetan pogled potkopava čistotu srca pre nego što to čovek i primeti. Zato post, kako ga tumači ava Dorotej, postaje škola sabranosti: učiti se da zastanemo pre reči, da oborimo pogled pre nego što osudimo, da zadržimo ruku pre nego što povredimo.
Na 6. času
Knjiga proroka Isaije (1,19-31; 2,1-3)
19. Ako hoćete slušati, dobra zemaljska ješćete. 20. Ako li nećete, nego budete nepokorni, mač će vas pojesti, jer usta Gospodnja rekoše. 21. Kako posta kurva verni grad? Pun beše pravice, pravda nastavaše u njemu, a sada krvnici. 22. Srebro tvoje posta troska, vino tvoje pomeša se s vodom. 23. Knezovi su tvoji odmetnici i drugovi lupežima; svaki miluje mito i ide za darovima; siroti ne daju pravice, i parnica udovička ne dolazi pred njih.
24. Zato govori Gospod, Gospod nad vojskama, silni Izrailjev: aha! izdovoljiću se na protivnicima svojim, i osvetiću se neprijateljima svojim. 25. I okrenuću ruku svoju na te, i sažeći ću troske tvoje da te prečistim, i ukloniću sve olovo tvoje. 26. I postaviću ti opet sudije kao pre, i savetnike kao ispočetka; tada ćeš se zvati grad pravedni, grad verni.
27. Sion će se otkupiti sudom, i pravdom oni koji se u nj vrate. 28. A odmetnici i grešnici svi će se satrti, i koji ostavljaju Gospoda, izginuće. 29. Jer ćete se posramiti od gajeva koje željeste, i zastideti se od vrtova koje izabraste. 30. Jer ćete biti kao hrast kojem opada lišće i kao vrt u kome nema vode. 31. I biće junak kao kučine i delo njegovo kao iskra, i oboje će se zapaliti, i neće biti nikoga da ugasi.
1. Reč koja dođe u utvari Isaiji sinu Amosovu za Judu i za Jerusalim. 2. Biće u potonja vremena gora doma Gospodnjega utvrđena uvrh gora i uzvišena iznad humova, i stecaće se k njoj svi narodi. 3. I ići će mnogi narodi govoreći: „Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljeva“, i učiće nas svojim putovima, i hodićemo stazama njegovijem; jer će iz Siona izaći zakon, i reč Gospodnja iz Jerusalima.
Na večernji
Prva knjiga Mojsijeva (1,14-23)
14. Potom reče Bog: „Neka budu videla na svodu nebeskom, da dele dan i noć, da budu znaci vremenima i danima i godinama; 15. I neka svetle na svodu nebeskom, da obasjavaju zemlju.” I bi tako. 16. I stvori Bog dva videla velika: videlo veće da upravlja danom, i videlo manje da upravlja noću, i zvezde. 17. I postavi ih Bog na svodu nebeskom da obasjavaju zemlju. 18. I da upravljaju danom i noću, i da dele svetlost od tame. I vide Bog da je dobro. 19. I bi veče i bi jutro, dan četvrti.
20. Potom reče Bog: „Neka vrve po vodi žive duše, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski." 21. I stvori Bog kitove velike i sve žive duše što se miču, što provrveše po vodi po vrstama svojim, i sve ptice krilate po vrstama njihovem. I vide Bog da je dobro; 22. I blagoslovi ih Bog govoreći: „Rađajte se i množite se, i napunite vodu po morima, i ptice neka se množe na zemlji." 23. I bi veče i bi jutro, dan peti.
Priče Solomonove (1,20-33)
20. Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj; 21. u najvećoj vrevi viče, na vratima, u gradu govori svoje besede; 22. ludi, dokle ćete ljubiti ludost? I potsmevačima dokle će biti mio potsmeh? I bezumni, dokle će mrzeti na znanje? 23. Obratite se na karanje moje; evo, izasuću vam duh svoj, kazaću vam reči svoje. 24. Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoju, ali niko ne mari,
25. nego odbaciste svaki savet moj, i karanja moga ne hteste primiti; 26. zato ću se i ja smejati vašoj nevolji, rugaću se kad dođe čega se bojite; 27. kad kao pustoš dođe čega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kad dođe, kad navali na vas nevolja i muka. 28. Tada će me zvati, ali se neću odazvati; rano će tražiti, ali me neće naći. 29. Jer mrziše na znanje, i straha Gospodnjega ne izabraše;
30. ne pristaše na moj svet, i preziraše sva karanja moja. 31. Zato će jesti plod od puteva svojih, i nasitiće se saveta svojih. 32. Jer će lude ubiti mir njihov, i bezumne će pogubiti sreća njihova. 33. Ali ko me sluša boraviće bezbrižno, i biće na miru ne bojeći se zla.
Svetogorski podvižnik učio je da se blagodat ne spušta samo u hramu – već i tamo gde porodica zajedno deli obrok.
Šetnja, bašta, muzika, molitva i Sveto pismo - kombinacija koja deluje kao tajno oružje protiv unutrašnje praznine i obeshrabrenja.
Kada reči i dela deluju nemoćno, jedna jednostavna praksa u pravoslavlju pokazuje koliko je ljubav i molitva moćna u borbi za spasenje i mir onih do kojih nam je stalo.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Episkop vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički podsetio na reči Tesline majke Đuke, očevu ljubav prema znanju i vaspitanje koje je budućeg pronalazača usmerilo da darove posveti službi čovečanstvu.
Sveti Kir i Jovan u pravoslavlju se nazivaju besrebrenicima, jer su kao lekari pomagali ljudima bez ikakve nadoknade, služeći bolesnima iz ljubavi prema Bogu i bližnjima.
Crkva uči da nijedan čovek nije prepušten sam sebi, već da mu je od Boga dat anđeo čuvar koji ga štiti, ukrepljuje i podstiče da ide putem spasenja.
U vrhu Srpske pravoslavne crkve tvrde da je odluka doneta u kratkom postupku, bez prethodnog obaveštavanja patrijarha, dok pravni stručnjaci ukazuju na pitanja kanonskog ustrojstva i verskih sloboda.
Sveti podvižnici učili su da na ljude koji greše treba gledati očima milosrđa.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Episkop vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički podsetio na reči Tesline majke Đuke, očevu ljubav prema znanju i vaspitanje koje je budućeg pronalazača usmerilo da darove posveti službi čovečanstvu.
Crkva uči da nijedan čovek nije prepušten sam sebi, već da mu je od Boga dat anđeo čuvar koji ga štiti, ukrepljuje i podstiče da ide putem spasenja.
Sveti podvižnici učili su da na ljude koji greše treba gledati očima milosrđa.
U besedi za petak 6. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da najveća opasnost ne dolazi spolja, već iz čovekovog srca.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Bez ulja, sa nekoliko jednostavnih namirnica i mnogo ljubavi, ovo posno jelo iz knjige "Ko posti dušu gosti" pokazuje kako se u skromnoj trpezi kriju bogat ukus, tradicija i duh pravoslavnih manastira.
Episkop bihaćko-petrovački upozorio je da istorija opominje sve narode u Bosni i Hercegovini i pozvao na dogovor, uvažavanje različitosti i rešavanje važnih pitanja kroz konsenzus.
U besedi za petak 6. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da najveća opasnost ne dolazi spolja, već iz čovekovog srca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
