Pouka ave Doroteja otkriva zašto uzdržanje od hrane nema snagu ako jezik osuđuje, pogled luta, a dela ostaju bez kontrole i kako bez unutrašnje discipline nema istinskog podviga.
Trpeza može biti posna, a srce i dalje prepunjeno osudom. Jezik može izgovarati molitve, a istovremeno širiti gorčinu. Ta protivrečnost, bolno vidljiva u svakodnevici vernika, razotkriva koliko je lako svesti post na jelovnik i propustiti njegovu suštinu. Rešenje za taj raskorak nudi pouka Prepodobni Dorotej, čiji glas i danas zvuči precizno, gotovo nemilosrdno jasno.
- Nismo se toliko dužni držati mere u jelu, nego i uzdržavati od svakog drugog greha, kako bi posteći stomakom postili i jezikom, uzdržavajući se od klevete, laži, praznoslovlja, ponižavanja, gneva i, jednom rečju, od svakog greha koji se vrši jezikom. Takođe, dužni smo da postimo i očima, odnosno da ne posmatramo na sujetni način, ne dajemo očima slobodu, ni na koga da ne gledamo bestidno i bez straha. Tako i ruke i noge treba da se uzdržavaju od svakog zlog dela - govorio je Prepodobni ava Dorotej.
U nekoliko rečenica, ovaj veliki učitelj monaške trezvenosti pomera težište sa tanjira na čovekovu celinu. Post nije dijeta, niti sezonski verski napor. On je zahvat koji obuhvata stomak, ali se ne zaustavlja na njemu; zahvata jezik, pogled, pokret, nameru. Ako stomak ćuti, a jezik razara, post je tek forma bez sadržaja. Ako oči lutaju bez stida, a ruke čine nepravdu, uzdržanje od hrane postaje puka spoljašnjost.
U pravoslavlju, post je neraskidivo vezan za podvig samokontrole i budnosti. Nije slučajno što Dorotej nabraja baš jezik i oči, dva vrata kroz koja greh najbrže ulazi i izlazi. Kleveta, laž i praznoslovlje razaraju zajednicu jednako kao i otvorena nepravda. Sujetan pogled potkopava čistotu srca pre nego što to čovek i primeti. Zato post, kako ga tumači ava Dorotej, postaje škola sabranosti: učiti se da zastanemo pre reči, da oborimo pogled pre nego što osudimo, da zadržimo ruku pre nego što povredimo.
Na 6. času
Knjiga proroka Isaije (1,19-31; 2,1-3)
19. Ako hoćete slušati, dobra zemaljska ješćete. 20. Ako li nećete, nego budete nepokorni, mač će vas pojesti, jer usta Gospodnja rekoše. 21. Kako posta kurva verni grad? Pun beše pravice, pravda nastavaše u njemu, a sada krvnici. 22. Srebro tvoje posta troska, vino tvoje pomeša se s vodom. 23. Knezovi su tvoji odmetnici i drugovi lupežima; svaki miluje mito i ide za darovima; siroti ne daju pravice, i parnica udovička ne dolazi pred njih.
24. Zato govori Gospod, Gospod nad vojskama, silni Izrailjev: aha! izdovoljiću se na protivnicima svojim, i osvetiću se neprijateljima svojim. 25. I okrenuću ruku svoju na te, i sažeći ću troske tvoje da te prečistim, i ukloniću sve olovo tvoje. 26. I postaviću ti opet sudije kao pre, i savetnike kao ispočetka; tada ćeš se zvati grad pravedni, grad verni.
27. Sion će se otkupiti sudom, i pravdom oni koji se u nj vrate. 28. A odmetnici i grešnici svi će se satrti, i koji ostavljaju Gospoda, izginuće. 29. Jer ćete se posramiti od gajeva koje željeste, i zastideti se od vrtova koje izabraste. 30. Jer ćete biti kao hrast kojem opada lišće i kao vrt u kome nema vode. 31. I biće junak kao kučine i delo njegovo kao iskra, i oboje će se zapaliti, i neće biti nikoga da ugasi.
1. Reč koja dođe u utvari Isaiji sinu Amosovu za Judu i za Jerusalim. 2. Biće u potonja vremena gora doma Gospodnjega utvrđena uvrh gora i uzvišena iznad humova, i stecaće se k njoj svi narodi. 3. I ići će mnogi narodi govoreći: „Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljeva“, i učiće nas svojim putovima, i hodićemo stazama njegovijem; jer će iz Siona izaći zakon, i reč Gospodnja iz Jerusalima.
Na večernji
Prva knjiga Mojsijeva (1,14-23)
14. Potom reče Bog: „Neka budu videla na svodu nebeskom, da dele dan i noć, da budu znaci vremenima i danima i godinama; 15. I neka svetle na svodu nebeskom, da obasjavaju zemlju.” I bi tako. 16. I stvori Bog dva videla velika: videlo veće da upravlja danom, i videlo manje da upravlja noću, i zvezde. 17. I postavi ih Bog na svodu nebeskom da obasjavaju zemlju. 18. I da upravljaju danom i noću, i da dele svetlost od tame. I vide Bog da je dobro. 19. I bi veče i bi jutro, dan četvrti.
20. Potom reče Bog: „Neka vrve po vodi žive duše, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski." 21. I stvori Bog kitove velike i sve žive duše što se miču, što provrveše po vodi po vrstama svojim, i sve ptice krilate po vrstama njihovem. I vide Bog da je dobro; 22. I blagoslovi ih Bog govoreći: „Rađajte se i množite se, i napunite vodu po morima, i ptice neka se množe na zemlji." 23. I bi veče i bi jutro, dan peti.
Priče Solomonove (1,20-33)
20. Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj; 21. u najvećoj vrevi viče, na vratima, u gradu govori svoje besede; 22. ludi, dokle ćete ljubiti ludost? I potsmevačima dokle će biti mio potsmeh? I bezumni, dokle će mrzeti na znanje? 23. Obratite se na karanje moje; evo, izasuću vam duh svoj, kazaću vam reči svoje. 24. Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoju, ali niko ne mari,
25. nego odbaciste svaki savet moj, i karanja moga ne hteste primiti; 26. zato ću se i ja smejati vašoj nevolji, rugaću se kad dođe čega se bojite; 27. kad kao pustoš dođe čega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kad dođe, kad navali na vas nevolja i muka. 28. Tada će me zvati, ali se neću odazvati; rano će tražiti, ali me neće naći. 29. Jer mrziše na znanje, i straha Gospodnjega ne izabraše;
30. ne pristaše na moj svet, i preziraše sva karanja moja. 31. Zato će jesti plod od puteva svojih, i nasitiće se saveta svojih. 32. Jer će lude ubiti mir njihov, i bezumne će pogubiti sreća njihova. 33. Ali ko me sluša boraviće bezbrižno, i biće na miru ne bojeći se zla.
Svetogorski podvižnik učio je da se blagodat ne spušta samo u hramu – već i tamo gde porodica zajedno deli obrok.
Šetnja, bašta, muzika, molitva i Sveto pismo - kombinacija koja deluje kao tajno oružje protiv unutrašnje praznine i obeshrabrenja.
Kada reči i dela deluju nemoćno, jedna jednostavna praksa u pravoslavlju pokazuje koliko je ljubav i molitva moćna u borbi za spasenje i mir onih do kojih nam je stalo.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Reči Svetog apostola Pavla otkrivaju zašto pravoslavne hrišćanke pokrivaju glavu tokom molitve, ne samo u crkvi već i u svom domu.
Paroh budvanski objašnjava zašto odlazak na groblje nije najvažniji čin, kako molitva povezuje žive i upokojene i zbog čega na ovaj dan nema mesta sujeverju i pravilima koja nemaju uporište u crkvenom učenju.
Kandilo podseća na potrebu za molitvom, na to da je Hristos jedina istinita svetlost i da vera u njega treba da osvetljava čovekov život.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
U pojedinim danima crkveni tipik dopušta umerenu upotrebu vina, ali se ti propisi ne mogu poistovetiti sa savremenim shvatanjem alkohola.
Reči Svetog apostola Pavla otkrivaju zašto pravoslavne hrišćanke pokrivaju glavu tokom molitve, ne samo u crkvi već i u svom domu.
Paroh budvanski objašnjava zašto odlazak na groblje nije najvažniji čin, kako molitva povezuje žive i upokojene i zbog čega na ovaj dan nema mesta sujeverju i pravilima koja nemaju uporište u crkvenom učenju.
Kandilo podseća na potrebu za molitvom, na to da je Hristos jedina istinita svetlost i da vera u njega treba da osvetljava čovekov život.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
U Hramu Svete Trojice u Bransviku, nedaleko od Melburna, srpski pravoslavni vernici dočekali su poglavara Srpske pravoslavne crkve.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
