Pouka ave Doroteja otkriva zašto uzdržanje od hrane nema snagu ako jezik osuđuje, pogled luta, a dela ostaju bez kontrole i kako bez unutrašnje discipline nema istinskog podviga.
Trpeza može biti posna, a srce i dalje prepunjeno osudom. Jezik može izgovarati molitve, a istovremeno širiti gorčinu. Ta protivrečnost, bolno vidljiva u svakodnevici vernika, razotkriva koliko je lako svesti post na jelovnik i propustiti njegovu suštinu. Rešenje za taj raskorak nudi pouka Prepodobni Dorotej, čiji glas i danas zvuči precizno, gotovo nemilosrdno jasno.
- Nismo se toliko dužni držati mere u jelu, nego i uzdržavati od svakog drugog greha, kako bi posteći stomakom postili i jezikom, uzdržavajući se od klevete, laži, praznoslovlja, ponižavanja, gneva i, jednom rečju, od svakog greha koji se vrši jezikom. Takođe, dužni smo da postimo i očima, odnosno da ne posmatramo na sujetni način, ne dajemo očima slobodu, ni na koga da ne gledamo bestidno i bez straha. Tako i ruke i noge treba da se uzdržavaju od svakog zlog dela - govorio je Prepodobni ava Dorotej.
U nekoliko rečenica, ovaj veliki učitelj monaške trezvenosti pomera težište sa tanjira na čovekovu celinu. Post nije dijeta, niti sezonski verski napor. On je zahvat koji obuhvata stomak, ali se ne zaustavlja na njemu; zahvata jezik, pogled, pokret, nameru. Ako stomak ćuti, a jezik razara, post je tek forma bez sadržaja. Ako oči lutaju bez stida, a ruke čine nepravdu, uzdržanje od hrane postaje puka spoljašnjost.
U pravoslavlju, post je neraskidivo vezan za podvig samokontrole i budnosti. Nije slučajno što Dorotej nabraja baš jezik i oči, dva vrata kroz koja greh najbrže ulazi i izlazi. Kleveta, laž i praznoslovlje razaraju zajednicu jednako kao i otvorena nepravda. Sujetan pogled potkopava čistotu srca pre nego što to čovek i primeti. Zato post, kako ga tumači ava Dorotej, postaje škola sabranosti: učiti se da zastanemo pre reči, da oborimo pogled pre nego što osudimo, da zadržimo ruku pre nego što povredimo.
Na 6. času
Knjiga proroka Isaije (1,19-31; 2,1-3)
19. Ako hoćete slušati, dobra zemaljska ješćete. 20. Ako li nećete, nego budete nepokorni, mač će vas pojesti, jer usta Gospodnja rekoše. 21. Kako posta kurva verni grad? Pun beše pravice, pravda nastavaše u njemu, a sada krvnici. 22. Srebro tvoje posta troska, vino tvoje pomeša se s vodom. 23. Knezovi su tvoji odmetnici i drugovi lupežima; svaki miluje mito i ide za darovima; siroti ne daju pravice, i parnica udovička ne dolazi pred njih.
24. Zato govori Gospod, Gospod nad vojskama, silni Izrailjev: aha! izdovoljiću se na protivnicima svojim, i osvetiću se neprijateljima svojim. 25. I okrenuću ruku svoju na te, i sažeći ću troske tvoje da te prečistim, i ukloniću sve olovo tvoje. 26. I postaviću ti opet sudije kao pre, i savetnike kao ispočetka; tada ćeš se zvati grad pravedni, grad verni.
27. Sion će se otkupiti sudom, i pravdom oni koji se u nj vrate. 28. A odmetnici i grešnici svi će se satrti, i koji ostavljaju Gospoda, izginuće. 29. Jer ćete se posramiti od gajeva koje željeste, i zastideti se od vrtova koje izabraste. 30. Jer ćete biti kao hrast kojem opada lišće i kao vrt u kome nema vode. 31. I biće junak kao kučine i delo njegovo kao iskra, i oboje će se zapaliti, i neće biti nikoga da ugasi.
1. Reč koja dođe u utvari Isaiji sinu Amosovu za Judu i za Jerusalim. 2. Biće u potonja vremena gora doma Gospodnjega utvrđena uvrh gora i uzvišena iznad humova, i stecaće se k njoj svi narodi. 3. I ići će mnogi narodi govoreći: „Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljeva“, i učiće nas svojim putovima, i hodićemo stazama njegovijem; jer će iz Siona izaći zakon, i reč Gospodnja iz Jerusalima.
Na večernji
Prva knjiga Mojsijeva (1,14-23)
14. Potom reče Bog: „Neka budu videla na svodu nebeskom, da dele dan i noć, da budu znaci vremenima i danima i godinama; 15. I neka svetle na svodu nebeskom, da obasjavaju zemlju.” I bi tako. 16. I stvori Bog dva videla velika: videlo veće da upravlja danom, i videlo manje da upravlja noću, i zvezde. 17. I postavi ih Bog na svodu nebeskom da obasjavaju zemlju. 18. I da upravljaju danom i noću, i da dele svetlost od tame. I vide Bog da je dobro. 19. I bi veče i bi jutro, dan četvrti.
20. Potom reče Bog: „Neka vrve po vodi žive duše, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski." 21. I stvori Bog kitove velike i sve žive duše što se miču, što provrveše po vodi po vrstama svojim, i sve ptice krilate po vrstama njihovem. I vide Bog da je dobro; 22. I blagoslovi ih Bog govoreći: „Rađajte se i množite se, i napunite vodu po morima, i ptice neka se množe na zemlji." 23. I bi veče i bi jutro, dan peti.
Priče Solomonove (1,20-33)
20. Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj; 21. u najvećoj vrevi viče, na vratima, u gradu govori svoje besede; 22. ludi, dokle ćete ljubiti ludost? I potsmevačima dokle će biti mio potsmeh? I bezumni, dokle će mrzeti na znanje? 23. Obratite se na karanje moje; evo, izasuću vam duh svoj, kazaću vam reči svoje. 24. Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoju, ali niko ne mari,
25. nego odbaciste svaki savet moj, i karanja moga ne hteste primiti; 26. zato ću se i ja smejati vašoj nevolji, rugaću se kad dođe čega se bojite; 27. kad kao pustoš dođe čega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kad dođe, kad navali na vas nevolja i muka. 28. Tada će me zvati, ali se neću odazvati; rano će tražiti, ali me neće naći. 29. Jer mrziše na znanje, i straha Gospodnjega ne izabraše;
30. ne pristaše na moj svet, i preziraše sva karanja moja. 31. Zato će jesti plod od puteva svojih, i nasitiće se saveta svojih. 32. Jer će lude ubiti mir njihov, i bezumne će pogubiti sreća njihova. 33. Ali ko me sluša boraviće bezbrižno, i biće na miru ne bojeći se zla.
Svetogorski podvižnik učio je da se blagodat ne spušta samo u hramu – već i tamo gde porodica zajedno deli obrok.
Šetnja, bašta, muzika, molitva i Sveto pismo - kombinacija koja deluje kao tajno oružje protiv unutrašnje praznine i obeshrabrenja.
Kada reči i dela deluju nemoćno, jedna jednostavna praksa u pravoslavlju pokazuje koliko je ljubav i molitva moćna u borbi za spasenje i mir onih do kojih nam je stalo.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se neobična poruka: čak i onaj ko ne veruje može postati deo Božjeg plana, dok se vera vernih meri njihovim padom i odstupanjem.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Glikeriju po starom i Svetog apostola Karpa po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Filipa Nerija. Muslimani obeležavaju Dan Arefata, dok Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka ostavio je snažnu poruku vernicima kako da u srce prime blagodat i smisao ovog svetog dana.
Događaj tokom proskomidije u atinskoj bolnici za leprozne objašnjava zbog čega Crkva razlikuje ličnu molitvu od pomena na svetoj liturgiji i kome je mesto na liturgijskim ceduljicama sa imenima
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Reči velikog ruskog duhovnika pokazuju kako preterani umor može da oslabi volju i dovede do duhovnog pada ako se na vreme ne prepozna i ne zaustavi.
Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se neobična poruka: čak i onaj ko ne veruje može postati deo Božjeg plana, dok se vera vernih meri njihovim padom i odstupanjem.
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
Događaj tokom proskomidije u atinskoj bolnici za leprozne objašnjava zbog čega Crkva razlikuje ličnu molitvu od pomena na svetoj liturgiji i kome je mesto na liturgijskim ceduljicama sa imenima
U trci za još većim bogatstvom mnogi ne primete da gube mir, dok poruka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja razotkriva kako se u toj navici rađa stalna napetost i unutrašnja uznemirenost.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
U trci za još većim bogatstvom mnogi ne primete da gube mir, dok poruka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja razotkriva kako se u toj navici rađa stalna napetost i unutrašnja uznemirenost.
Na praznik Svetih Kirila i Metodija u Obardama je osvećena nova svetinja, podignuta slogom meštana i dobrotvora, a mitropolit mileševski poručio je da će ova svetinja okupljati narod i čuvati veru budućih generacija.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
