Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Svako od nas svakodnevno se suočava sa neispunjenim željama i molitvama, pitajući se zašto dobra dela ili iskrene molitve ponekad ne donose očekivane rezultate. U vremenu kada je strpljenje retka vrlina, teško je prihvatiti da sve ne zavisi od nas i naših želja. Upravo u takvim trenucima pouka blaženopočivšeg patrijarha Pavla pruža jasno i utešno objašnjenje.
- Ako i biva da poneki prosi od Boga štogod, a ne dobije, to može značiti: da Bog uslišava tu molitvu, ali po uviđavnosti svojoj ispituje čoveka u trpljenju, pa kada ovaj izdrži trpljenje do kraja, onda u većoj meri dobija od Boga ono što je tražio; ili znači da čovek nije dobio ono za šta se molio zato što bi mu to poslužilo na zlo - govorio je blaženopočivši patrijarh Pavle.
Ove reči podsećaju nas da pravoslavna vera ne obećava trenutan dobitak, već uči strpljenju, poverenju u Božju providnost i prihvatanju životnih iskušenja kao dela duhovnog rasta. U vremenu kada je hitnost pravilo, Pavlina pouka nas podseća: strpljenje je put ka istinskom daru Božjem, a neispunjene molitve često skrivaju veće blagoslove.
Čitanje Jevanđelja za utorak 6. sedmice Velikog posta
Shutterstock/sianstock
Jevanđelje
Na 6. času
Knjiga proroka Isaije (49,6-10)
6. I reče mi: „Malo je da mi budeš sluga da se podigne pleme Jakovljevo i da se vrati ostatak Izrailjev, nego te učinih videlom narodima da budeš moje spasenje do krajeva zemaljskih.” 7. Ovako veli Gospod, izbavitelj Izrailjev, svetac njegov, onome koga preziru, na koga se gadi narod, sluzi onih koji gospodare: „Carevi će videti i ustati, i knezovi će se pokloniti radi Gospoda, koji je veran, radi sveca Izrailjeva, koji te je izabrao.”
8. Ovako veli Gospod: „U vreme milosno usliših te, i u dan spasenja pomogoh ti; i čuvaću te i daću te da budeš zavet narodu da utvrdiš zemlju i naslediš opustelo nasledstvo; 9. Da kažeš sužnjima: 'Izađite' onima koji su u mraku: 'Pokažite se.' Oni će pokraj puteva pasti, i paša će im biti po svim visokim mestima. 10. Neće biti gladni ni žedni, neće ih biti vrućina ni sunce; jer kome ih je žao, on će ih voditi, i pokraj izvora vodeneh provodiće ih.
Na večernji
Prva knjiga Mojsijeva (31,3-16)
3. I Gospod reče Jakovu: „Vrati se u zemlju otaca svojih i u rod svoj, i ja ću biti s tobom.” 4. I poslavši Jakov dozva Rahilju i Liju u polje k stadu svom. 5. I reče im: „Vidim gde lice oca vašeg nije prema meni kao pre; ali je Bog oca mog bio sa mnom. 6. I vi znate da sam služio ocu vašem kako sam god mogao; 7. A otac me je vaš varao i menjao mi platu deset puta; ali mu Bog ne dade da me ošteti;
8. Kad on reče: „Što bude šareno neka ti je plata, onda se jagnjilo sve šareno; a kad reče: s belegom što bude neka ti je plata, onda se jagnjilo sve s belegom. 9. Tako Bog uze stoku ocu vašem i dade je meni; 10. jer kad se upaljivaše stoka, podigoh oči svoje i videh u snu, a to ovnovi i jarci što skaču na ovce i koze behu šareni, s belegom prutastim i kolastim. 11. A anđeo Gospodnji reče mi u snu: „Jakove!” A ja odgovorih: „Evo me.”
12. A on reče: „Podigni sad oči svoje i gledaj, ovnovi i jarci što skaču na ovce i koze, šareni su, s belegom prutastim i kolastim; jer videh sve što ti čini Lavan. 13. Ja sam Bog od Vetilja, gde si prelio kamen i učinio mi zavet; ustani sada i idi iz ove zemlje, i vrati se na postojbinu svoju.” 14. Tada odgovori Rahilja i Lija, i rekoše mu: „Eda li još imamo kakav deo i nasledstvo u domu oca svojega? 15. Nije li nas držao kao tuđinke kad nas je prodao? Pa je još i naše novce jednako jeo. 16. Jer sve ovo blago što uze Gospod ocu našem, naše je i naše dece. Zato čini sve što ti je Gospod kazao.”
Priče Solomonove (21,3-21)
3. Da se čini pravda i sud, milije je Gospodu nego žrtva. 4. Ponosite oči i naduto srce i oranje bezbožničko greh je. 5. Misli vredna čoveka donose obilje, a svakoga nagla siromaštvo. 6. Blago sabrano jezikom lažljivim taština je koja prolazi među one koji traže smrt. 7. Grabež bezbožnih odneće ih, jer ne hteše činiti što je pravo. 8. Čiji je put kriv, on je tuđ; a ko je čist, njegovo je delo pravo. 9. Bolje je sedjeti u uglu od krova nego sa ženom svadljivom u kući zajedničkoj.
10. Duša bezbožnikova želi zlo, ni prijatelj njegov ne nalazi milosti u njega. 11. Kad podsmevač biva karan, neiskusan biva mudra; i kad se mudri poučava, prima znanje. 12. Uči se pravednik od kuće bezbožnikove, kad se bezbožnici obaraju u zlo. 13. Ko zatiskuje uho svoje od vike ubogoga, vikaće i sam, ali neće biti uslišen. 14. Dar u tajnosti utišava gnev, i poklon u nedrima žestoku srdnju. 15. Radost je pravedniku činiti što je pravo, a strah onima koji čine bezakonje.
16. Čovek koji zađe s puta mudrosti počinuće u zboru mrtvih. 17. Ko ljubi veselje, biće siromah; ko ljubi vino i ulje, neće se obogatiti. 18. Otkup za pravednike biće bezbožnik i za dobre bezakonik. 19. Bolje je živeti u zemlji pustoj nego sa ženom svadljivom i gnjevljivom. 20. Dragoceno je blago i ulje u stanu mudrog, a čovek bezuman proždire ga. 21. Ko ide za pravdom i milošću, naći će život, pravdu i slavu.
Dok mnogi prolaze nezainteresovano ili pretenciozno iskačući krsnim znakom, pouka ruskog starca otkriva kako iskrena molitva i pravi znak krsta mogu povezati srce sa nebeskim Carstvom i precima koji nas čekaju.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
