Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Svako od nas svakodnevno se suočava sa neispunjenim željama i molitvama, pitajući se zašto dobra dela ili iskrene molitve ponekad ne donose očekivane rezultate. U vremenu kada je strpljenje retka vrlina, teško je prihvatiti da sve ne zavisi od nas i naših želja. Upravo u takvim trenucima pouka blaženopočivšeg patrijarha Pavla pruža jasno i utešno objašnjenje.
- Ako i biva da poneki prosi od Boga štogod, a ne dobije, to može značiti: da Bog uslišava tu molitvu, ali po uviđavnosti svojoj ispituje čoveka u trpljenju, pa kada ovaj izdrži trpljenje do kraja, onda u većoj meri dobija od Boga ono što je tražio; ili znači da čovek nije dobio ono za šta se molio zato što bi mu to poslužilo na zlo - govorio je blaženopočivši patrijarh Pavle.
Ove reči podsećaju nas da pravoslavna vera ne obećava trenutan dobitak, već uči strpljenju, poverenju u Božju providnost i prihvatanju životnih iskušenja kao dela duhovnog rasta. U vremenu kada je hitnost pravilo, Pavlina pouka nas podseća: strpljenje je put ka istinskom daru Božjem, a neispunjene molitve često skrivaju veće blagoslove.
Na 6. času
Knjiga proroka Isaije (49,6-10)
6. I reče mi: „Malo je da mi budeš sluga da se podigne pleme Jakovljevo i da se vrati ostatak Izrailjev, nego te učinih videlom narodima da budeš moje spasenje do krajeva zemaljskih.” 7. Ovako veli Gospod, izbavitelj Izrailjev, svetac njegov, onome koga preziru, na koga se gadi narod, sluzi onih koji gospodare: „Carevi će videti i ustati, i knezovi će se pokloniti radi Gospoda, koji je veran, radi sveca Izrailjeva, koji te je izabrao.”
8. Ovako veli Gospod: „U vreme milosno usliših te, i u dan spasenja pomogoh ti; i čuvaću te i daću te da budeš zavet narodu da utvrdiš zemlju i naslediš opustelo nasledstvo; 9. Da kažeš sužnjima: 'Izađite' onima koji su u mraku: 'Pokažite se.' Oni će pokraj puteva pasti, i paša će im biti po svim visokim mestima. 10. Neće biti gladni ni žedni, neće ih biti vrućina ni sunce; jer kome ih je žao, on će ih voditi, i pokraj izvora vodeneh provodiće ih.
Na večernji
Prva knjiga Mojsijeva (31,3-16)
3. I Gospod reče Jakovu: „Vrati se u zemlju otaca svojih i u rod svoj, i ja ću biti s tobom.” 4. I poslavši Jakov dozva Rahilju i Liju u polje k stadu svom. 5. I reče im: „Vidim gde lice oca vašeg nije prema meni kao pre; ali je Bog oca mog bio sa mnom. 6. I vi znate da sam služio ocu vašem kako sam god mogao; 7. A otac me je vaš varao i menjao mi platu deset puta; ali mu Bog ne dade da me ošteti;
8. Kad on reče: „Što bude šareno neka ti je plata, onda se jagnjilo sve šareno; a kad reče: s belegom što bude neka ti je plata, onda se jagnjilo sve s belegom. 9. Tako Bog uze stoku ocu vašem i dade je meni; 10. jer kad se upaljivaše stoka, podigoh oči svoje i videh u snu, a to ovnovi i jarci što skaču na ovce i koze behu šareni, s belegom prutastim i kolastim. 11. A anđeo Gospodnji reče mi u snu: „Jakove!” A ja odgovorih: „Evo me.”
12. A on reče: „Podigni sad oči svoje i gledaj, ovnovi i jarci što skaču na ovce i koze, šareni su, s belegom prutastim i kolastim; jer videh sve što ti čini Lavan. 13. Ja sam Bog od Vetilja, gde si prelio kamen i učinio mi zavet; ustani sada i idi iz ove zemlje, i vrati se na postojbinu svoju.” 14. Tada odgovori Rahilja i Lija, i rekoše mu: „Eda li još imamo kakav deo i nasledstvo u domu oca svojega? 15. Nije li nas držao kao tuđinke kad nas je prodao? Pa je još i naše novce jednako jeo. 16. Jer sve ovo blago što uze Gospod ocu našem, naše je i naše dece. Zato čini sve što ti je Gospod kazao.”
Priče Solomonove (21,3-21)
3. Da se čini pravda i sud, milije je Gospodu nego žrtva. 4. Ponosite oči i naduto srce i oranje bezbožničko greh je. 5. Misli vredna čoveka donose obilje, a svakoga nagla siromaštvo. 6. Blago sabrano jezikom lažljivim taština je koja prolazi među one koji traže smrt. 7. Grabež bezbožnih odneće ih, jer ne hteše činiti što je pravo. 8. Čiji je put kriv, on je tuđ; a ko je čist, njegovo je delo pravo. 9. Bolje je sedjeti u uglu od krova nego sa ženom svadljivom u kući zajedničkoj.
10. Duša bezbožnikova želi zlo, ni prijatelj njegov ne nalazi milosti u njega. 11. Kad podsmevač biva karan, neiskusan biva mudra; i kad se mudri poučava, prima znanje. 12. Uči se pravednik od kuće bezbožnikove, kad se bezbožnici obaraju u zlo. 13. Ko zatiskuje uho svoje od vike ubogoga, vikaće i sam, ali neće biti uslišen. 14. Dar u tajnosti utišava gnev, i poklon u nedrima žestoku srdnju. 15. Radost je pravedniku činiti što je pravo, a strah onima koji čine bezakonje.
16. Čovek koji zađe s puta mudrosti počinuće u zboru mrtvih. 17. Ko ljubi veselje, biće siromah; ko ljubi vino i ulje, neće se obogatiti. 18. Otkup za pravednike biće bezbožnik i za dobre bezakonik. 19. Bolje je živeti u zemlji pustoj nego sa ženom svadljivom i gnjevljivom. 20. Dragoceno je blago i ulje u stanu mudrog, a čovek bezuman proždire ga. 21. Ko ide za pravdom i milošću, naći će život, pravdu i slavu.
Pouka svetogorskog starca otkriva jednostavan čin koji vraća snagu duši i oslobađa srce od težine greha.
Protojerej Andrej Tkačov ukazuje na opasnost koja tiho oblikuje naše misli i odlučuje o sudbini duše.
Dok mnogi prolaze nezainteresovano ili pretenciozno iskačući krsnim znakom, pouka ruskog starca otkriva kako iskrena molitva i pravi znak krsta mogu povezati srce sa nebeskim Carstvom i precima koji nas čekaju.
Ruski svetitelj nas uči kako da prevaziđemo osećaj nemoći i pronađemo ono što nas pokreće.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
Arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i verni narod sabraće se u nemanjićkoj zadužbini na bdeniju, liturgiji i trpezi ljubavi
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Svetac podseća šta treba da sačuvamo u srcu kada od Gospoda tražimo utehu, pomoć i odgovor.
Očajanje može da nas udalji od molitve, ali Sveti Jovan Kronštatski podseća zašto upravo tada ne treba odustati od Gospoda.
Svetogorski duhovnik objasnio je da, kada se reči pretvore u teret, treba posegnuti za jednostavnost koja razbija strah i vraća mir u molitvu.
Jedna jednostavna, a snažna pouka sa Svete gore pokazuje da i najmanji napor u molitvi i učenju može promeniti život i vratiti unutrašnji mir.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
