Protojerej Andrej Tkačov ukazuje na opasnost koja tiho oblikuje naše misli i odlučuje o sudbini duše.
U svakodnevici nas okružuje snažna pojava – želja za materijalnim. Često težimo da više zarađujemo, skupljamo, posedujemo, a pritom zaboravljamo na ono što dušu hrani. U takvom svetu, gde novac i pohlepa prečesto određuju naše odluke, jedna pouka protojereja Andreja Tkačkova otvara put ka istinskom oslobađanju i radosti. Novcem može da se kupi zadovoljstvo, ali radost ne može; život bez radosti nije život.
“Po Svetom apostolu Pavlu koren grehova je srebroljublje. I Sveta Marija Egipćanska se spasila jer u njoj upravo nije bilo srebroljublja. Ona je bila iskreno predata razvratu. Postoji nekakva iskrenost i u grešnicima. I kao što vidimo, Bog voli iskrene ljude... voli one koji ne greše lukavo. Više nego one koji greše lukavo. U njoj je bila nekakva 'istina' koja je primoravala da ne uzima novac za blud. Zato što je ona mislila da je to smisao života. Ona je pošteno služila grehu sve dok nije saznala da to nije smisao života nego smisao smrti", kaže sveštenik Andrej Tkačov.
Pouka protojereja Andreja Tkačkova podseća nas da duhovna iskrenost i oslobađanje od pohlepe vode ka radosti i spasenju. Pravoslavlje nas uči da iskreno predavanje Bogu oblikuje život i otvara vrata večnosti, a ne materijalno.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 322 (9,24-28)
24. Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu Svetinju, koja je predobrazac istinske, nego u samo Nebo, da se sada pojavi pred licem Božijim radi nas;25. Niti ulazi mnogo puta da prinosi samoga sebe, kao što prvosveštenik ulazi u Svetinju svake godine sa tuđom krvlju;26. Inače bi On morao mnogo puta stradati počev od postanja sveta; a sada na svršetku vekova javi se jednom za svagda, da svojom žrtvom uništi greh.
27. I kao što ljudima predstoji jedanput umreti, a potom sud (Božiji),28. tako i Hristos jedanput prinese sebe na žrtvu da ponese grehe mnogih. A drugi put će se pojaviti ne zbog greha nego za spasenje onih koji ga čekaju.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 320 (9,1-7)
1. Imala je, doduše, i prva skinija pravila za bogosluženje, a i Svetinju zemaljsku.2. Jer beše uređen prvi dio skinije, u njemu svetnjak i trpeza i postavljeni hlebovi, i to se zove Svetinja.3. A iza druge zavese deo skinije, nazvan Svetinja nad svetinjama,4. koja imaše zlatnu kadionicu, i kovčeg obložen svuda zlatom, u kome beše zlatni sasud sa manom, i procvetali štap Aronov, i ploče Zaveta,
5. a nad njim heruvimi slave, koji osenjavahu očistilište; o čemu sada ne treba govoriti podrobno.6. A pošto ovo beše tako uređeno, ulažahu sveštenici svagda u prvi dio skinije da vrše službu Božiju;7. a u drugi jednom u godini sam prvosveštenik, ne bez krvi, koju prinosi za sebe i za narodne grehe iz neznanja.
Jevanđelje po Marku, začalo 35 (8,27-31)
27. I izađe Isus i učenici njegovi u sela Kesarije Filipove; i putem pitaše učenike svoje govoreći im: „Šta govore ljudi, ko sam ja?”28. A oni odgovoriše: „Jovan Krstitelj”; a drugi: „Ilija"; a drugi: „Neki od proroka."29. A on im reče: „A vi šta velite ko sam ja?" A Petar odgovarajući reče mu: „Ti si Hristos."30. I zabrani im da nikom ne govore o njemu.31. I poče ih učiti da Sin Čovečiji treba mnogo da postrada, i da će ga odbaciti starešine i prvosveštenici i književnici, i da će ga ubiti, i da će posle tri dana vaskrsnuti.
Jevanđelje po Luki, začalo 54 (10,38-42; 11,27-28)
38. A kad putovahu i on uđe u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi ga u kuću svoju.39. I u nje beše sestra po imenu Marija, koja sede kod nogu Isusovih i slušaše besedu njegovu.40. A Marta se zauzela da ga što bolje usluži, i pristupivši mu reče: „Gospode, zar ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne.”
41. A Isus odgovarajući reče joj: „Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš za mnogo,42. a samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobar deo izabrala koji joj se neće oduzeti.”27. A dok on to govoraše, podiže glas jedna žena iz naroda i reče mu: „Blažena utroba koja te je nosila, i dojke koje si sisao!”28. A on reče: „Vaistinu, blaženi su oni koji slušaju reč Božiju i drže je.”
Otac Arsenije objašnjava kako protivprirodni izbori i nemoral svakodnevno iscrpljuju našu snagu i ugrožavaju budućnost čitavog naroda
Veliki srpski duhovnik 20. veka u jednoj od svojih pouka otkrio je kako se dobro u čoveku izopači i kako se može vratiti na pravi put.
Dok mnogi teže moći i kontroli, veliki grčki propovednik podseća da sudbine naroda oblikuje samo Božja svetlost i blagodat Vaskrsenja.
Počivši iguman manastira Denkovac, razotkrio je kako slobodna volja i nevidljivi anđeo čuvar štite svakog čoveka od zla u svakodnevnom životu.
Protojerej Andrej Tkačov ukazuje na opasnost koja tiho oblikuje naše misli i odlučuje o sudbini duše.
Mladenci sve češće biraju sredu i petak za venčanja, uprkos tome što Crkva te dane smatra neprimerenim za slavlje, a sveštenici upozoravaju na sve učestalije pokušaje zaobilaženja pravila.
Svi su posečeni mačem.
Nametljive i uznemirujuće misli postaju sve češći problem savremenog čoveka.
Kapi svetog mira dirnule su srca pacijenata i osoblja, a vernici svedoče o trenutku vere i utehe koji će dugo pamtiti.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
Veliki pravoslavni svetitelj objašnjava zašto zlopamćenje uništava život.
Pouka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja pokazuje kako pokajanjem i saosećanjem možemo dostići duhovni mir i istinsku čistotu srca.
U trenucima kada čovek ostaje bez unutrašnjeg oslonca, reči shiarhimandrita Joanikija podsećaju na snagu koja deluje neprimetno - tiho sabira, leči i dopire dalje nego što možemo da sagledamo.
Mladenci sve češće biraju sredu i petak za venčanja, uprkos tome što Crkva te dane smatra neprimerenim za slavlje, a sveštenici upozoravaju na sve učestalije pokušaje zaobilaženja pravila.
Nametljive i uznemirujuće misli postaju sve češći problem savremenog čoveka.
Kapi svetog mira dirnule su srca pacijenata i osoblja, a vernici svedoče o trenutku vere i utehe koji će dugo pamtiti.
U pravoslavnoj tradiciji, molitva zauzima centralno mesto u očuvanju porodičnog jedinstva.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Sveštenik ističe da duhovno srodstvo ne trpi zamene, uzvraćanja ni porodične kompromise, već traži odgovornost pred Bogom i trajnost odnosa.
Brzo, jednostavno i hranljivo – recept koji svaki post pretvara u pravu porodičnu radost.
U besedi za petak 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o trenutku kada je Isus, stojeći pred osudom i porugom, izgovorio istinu koja nadilazi svaku ljudsku presudu.
