KO JE STVORIO ĐAVOLA? Starac Petar Denkovački objasnio je ono što smo se svi bar jednom upitali i otkrio kako da odbijemo svako zlo od sebe

Naizgled neprimetna, ali uporna borba vodi se svakodnevno – u mislima, u odlukama, u trenucima kada niko ne vidi. Okruženi smo opravdanjima, pritiscima i tihim nagovorima da popustimo, da prećutimo, da učinimo ono što znamo da nije ispravno. U takvoj atmosferi, pitanje lične odgovornosti često se razvodnjava. Ipak, jedna pouka starca Petra Denkovačkog vraća fokus tamo gde najviše boli – na čovekovu slobodu da bira.

- Pitaju, ko je stvorio đavola? Niko! Kako, niko? Niko, sam je sebe stvorio. Bog je stvorio anđela i dao mu slobodu da može učiniti dobro ili zlo, ali po svojoj volji. Svi đavoli koji postoje i ceo svet da te nagovara da učiniš neko zlo, nemaju pravo da te nagovore, jer ti imaš svoje "ja", da kažeš "Ne, ne želim!" Osim toga, dao ti je tvog anđela koji te savetuje i koji je neprekidno uz tebe da te čuva i štiti - govorio je starac Petar Denkovački.

U ovoj kratkoj, ali prodornoj misli razotkriva se jedna od ključnih istina pravoslavnog učenja: zlo nema vlast nad čovekom ako mu je on sam ne preda. Nema sile koja može nadjačati slobodnu volju onoga ko je svestan sebe i Boga. Čak ni najglasniji spoljašnji uticaji ne mogu poništiti ono tiho, unutrašnje „ne“ koje čovek može izgovoriti.

Zato, umesto da se pitamo ko nas je naveo na pogrešan put, važnije je postaviti drugo pitanje: zašto smo pristali. Upravo tu počinje i završava se svaka duhovna borba, u slobodi da se kaže „ne“ i snazi da se izabere dobro.

Čitanje Jevanđelja za petak 5. sedmice Velikog posta

Shutterstock/Vitstyle

 

Na 6. času

Knjiga proroka Isaije (45,11-17)

11. Ovako veli Gospod svetac Izrailjev i tvorac njegov: „Pitajte me što će biti; za sinove moje i za delo ruku mojih naređujte mi. 12. Ja sam načinio zemlju i čoveka na njoj stvorio, ja sam razapeo nebesa svojim rukama, i svoj vojsci njihovoj dao zapovest. 13. Ja ga podigoh u pravdi, i sve puteve njegove poravnaću; on će sazidati moj grad i roblje moje otpustiće, ne za novce ni za darove”, veli Gospod nad vojskama.

14. Ovako veli Gospod: „Trud Misirski i trgovina Etiopska i Savaca ljudi visoka rasta doći će k tebi i biti tvoja; za tobom će pristati, u okovima će ići, i tebi će se klanjati, tebi će se moliti govoreći: 'Doista, Bog je u tebi, i nema drugoga Boga.' 15. Da, ti si Bog, koji se kriješ, Bog Izrailjev, spasitelj. 16. Oni će se svi postideti i posramiti, otići će sa sramotom svikoliki koji grade likove. 17. A Izrailja će spasti Gospod spasenjem večnem, nećete se postideti niti ćete se osramotiti doveka.

Na večernji

Prva knjiga Mojsijeva (22,1-18)

1. Posle toga šćaše Bog okušati Avrama, pa mu reče: „Avrame!” A on odgovori: „Evo me.” 2. I reče mu Bog: „Uzmi sada sina svog, jedinca svog miloga, Isaka, pa idi u zemlju Moriju, i spali ga na žrtvu tamo na brdu gde ću ti kazati.” 3. I sutradan rano ustavši Avram osamari magarca svog, i uze sa sobom dva momka i Isaka sina svog; i nacepavši drva za žrtvu podiže se i pođe na mesto koje mu kaza Bog. 4. Treći dan podigavši oči svoje Avram ugleda mesto iz daleka.

5. I reče Avram momcima svojim: „Ostanite vi ovde s magarcem, a ja i dete idemo onamo, pa kad se pomolimo Bogu, vratićemo se k vama.” 6. I uzevši Avram drva za žrtvu naprti Isaku sinu svom, a sam uze u svoje ruke ognja i nož; pa otiđoše obojica zajedno. 7. Tada reče Isak Avramu ocu svom: „Oče!” A on reče: „Što, sine!” I reče Isak: „Eto ognja i drva, a gde je jagnje za žrtvu?” 8. A Avram odgovori: „Bog će se, sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu.” I iđahu obojica zajedno.

9. A kad dođoše na mesto koje mu Bog kaza, Avram načini onde žrtvenik, i metnu drva na nj, i svezavši Isaka sina svog metnu ga na žrtvenik vrh drva; 10. i izmahnu Avram rukom svojom i uze nož da zakolje sina svog. 11. Ali anđeo Gospodnji viknu ga s neba, i reče: „Avrame! Avrame!” A on reče: „Evo me.” 12. A anđeo reče: „Ne diži ruke svoje na dete, i ne čini mu ništa; jer sada poznah da se bojiš Boga, kad nisi požalio sina svog, jedinca svog, mene radi.” 13. I Avram podigavši oči svoje pogleda; i gle, ovan iza njega zapleo se u česti rogovima; i otišavši Avram uze ovna i spali ga na žrtvu mesto sina svog.

14. I nazva Avram ono mesto: „Gospod će se postarati.” Zato se i danas kaže: „Na brdu, gde će se Gospod postarati.” 15. I anđeo Gospodnji opet viknu s neba Avrama. 16. I reče: „Sobom se zakleh, veli Gospod: „Kad si tako učinio, i nisi požalio sina svog, jedinca svog, 17.zaista ću te blagosloviti i seme tvoje veoma umnožiti, da ga bude kao zvezda na nebu i kao peska na bregu morskom; i naslediće seme tvoje vrata neprijatelja svojih. 18. I blagosloviće se u semenu tvojm svi narodi na zemlji, kad si poslušao glas moj.”

Priče Solomonove (17,17-28; 18,1-5)

17. U svako doba ljubi prijatelj, i brat postaje u nevolji. 18. Čovek bezuman daje ruku i jamči se za prijatelja svog. 19. Ko miluje svađu, miluje greh; ko podiže uvis vrata svoja, traži pogibao. 20. Ko je opaka srca, neće naći dobra; i ko dvoliči jezikom, pašće u zlo. 21. Ko rodi bezumna, na žalost mu je, niti će se radovati otac luda. 22. Srce veselo pomaže kao lek, a duh žalostan suši kosti.

23. Bezbožnik prima poklon iz nedara da prevrati puteve pravdi. 24. Razumnome je na licu mudrost, a oči bezumniku vrljaju nakraj zemlje. 25. Žalost je ocu svom sin bezuman, i jad roditeljci svojoj. 26. Ne dobro globiti pravednika, ni da knezovi biju koga što je radio pravo. 27. Usteže reči svoje čovek koji zna, i tiha je duha čovek razuman. 28. I bezuman kad muči, misli se da je mudar, i razuman, kad stiskuje usne svoje.

1. Čovek samovoljan traži što je njemu milo i meša se u svašta. 2. Bezumniku nije mio razum nego da se javlja srce njegovo. 3. Kad dođe bezbožnik, dođe i rug, i prekor sa sramotom. 4. Reči su iz usta čovečijih duboka voda, izvor je mudrosti potok koji se ražljeva. 5. Ne dobro gledati bezbožniku ko je, da se učini krivo pravomu na sudu.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara