Mladenci sve češće biraju sredu i petak za venčanja, uprkos tome što Crkva te dane smatra neprimerenim za slavlje, a sveštenici upozoravaju na sve učestalije pokušaje zaobilaženja pravila.
Subota više nije sigurna tačka oko koje se gradi svadbeni kalendar. Poslednjih godina, termin koji je nekada bio gotovo podrazumevan vikend, uz crkvena zvona, okupljenu rodbinu i slavlje koje traje do duboko u noć – sve češće ustupa mesto radnim danima. Razlog nije romantičan, već jasan: cene.
Sale za venčanja vikendom su, kažu organizatori, rasprodate mesecima unapred, a razlika u ceni između subote i, recimo, petka može biti tolika da mladenci odluče da pomere čitavu proslavu. Tako se petak nametnuo kao nova "popularna subota". Međutim, ono što je za restorane i budžete praktično, za Crkvu predstavlja ozbiljan problem.
U pravoslavnoj tradiciji, sreda i petak nisu obični dani. Oni nose duboku simboliku i poziv na uzdržanje. Petak je dan kada je Isus Hristos razapet, dok se sreda vezuje za izdaju Jude. Zbog toga su oba dana određena kao dani posta, bez veselja i slavlja, a samim tim i bez venčanja.
- U dane jednodnevnog posta sredom i petkom crkvena venčanja se ne obavljaju, kao što se ne obavljaju ni u sve dane postova tokom godine - objašnjava otac Gligorije Marković, sveštenik Crkve Svetih cara Konstantina i carice Jelene u Beogradu.
Ipak, praksa pokazuje da se granice sve češće pokušavaju pomeriti. Pritisci postoje, a ponekad prelaze i u otvorene pokušaje zaobilaženja pravila.
- Ima slučajeva kada se vrši pritisak da se venčanje zakaže i kada mu vreme nije, nudi se mito, više novca da se to ‘izgura’. Ali to je tako nelogično: želiš da se venčaš u crkvi, ali da izbegneš pravila, misleći da će ti oprostiti Bog. Uopšte nije reč o tome da li hoće ili neće, već o tome da si sam sebe doveo u loš položaj - upozorava otac Gligorije.
Crkva, dodaje on, u izuzetnim situacijama može pokazati snishođenje, ali su takvi slučajevi retki i ne predstavljaju pravilo, već izuzetak koji se razmatra sa velikom pažnjom.
Osim srede i petka, crkvena venčanja se ne obavljaju ni tokom četiri velika posta, na Krstovdan (18. januara i 27. septembra), na Usekovanje (11. septembra), kao ni na Vaskrs i tokom Svetle sedmice. Ova pravila nisu administrativne prepreke, već deo duhovnog poretka koji određuje ritam života vernika.
Suočeni sa tim ograničenjima, pojedini parovi pronalaze kompromis: građansko venčanje i svadba organizuju se u petak, dok se crkveni čin obavlja naknadno, tiše i skromnije, u krugu najbližih. Ipak, ni takva rešenja ne nailaze na odobravanje.
Jer, kako upozoravaju sveštenici, nije suština u "ispunjavanju forme", već u razumevanju smisla. Dan koji je u Crkvi posvećen postu i sećanju na stradanje ne može se istovremeno pretvoriti u dan muzike, bogate mrsne trpeze i veselja, bez unutrašnjeg nesklada.
Između želje da se uštedi i potrebe da se ispoštuje tradicija, mladenci danas često biraju lakši put. Ali upravo tu se, čini se, otvara pitanje koje prevazilazi kalendar i cenovnik: da li je venčanje samo događaj koji treba organizovati – ili čin koji traži razumevanje i poštovanje onoga što predstavlja?
Jedna od najznamenitijih srpskih monahinja našeg vremena objašnjava zašto emocije i duhovna srodnost imaju veći značaj od društvenih očekivanja i kako pravoslavni pogled može pomoći da izbegnemo životne zamke.
Sveštenik Miloš Zekanović objašnjava zašto strpljenje, molitva i iskrena ljubav ostaju ključni za zajednicu koja traje, dok statistika pokazuje da se sve više brakova završava razvodom.
U besedi za sredu 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da će nestati zemlja i dela na njoj, ali ne i odgovornost čoveka pred Bogom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Silu, Siluana, Kriskenta, Epeneta i Andronika po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Fotije i Anikita Nikomidijski i drugi s njima. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog pape Inocenta XI, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetogorski starac objašnjava šta se događa u čoveku kada se smiri, zadobije blagodat Božiju i prestane da dozvoljava brigama da mu zavladaju dušom.
Njihov život bio je ispunjen propovedanjem, služenjem Crkvi, stradanjem i podnošenjem različitih iskušenja.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Vernici često veruju da izbor venčanog prstena odlučuje o bračnom životu, ali protojerej Andrej Efanov objašnjava zašto prava snaga braka leži u molitvi, ljubavi i međusobnom poštovanju, a ne u spoljašnjim simbolima.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Srpkinja otkrila da je u vezi sa muškarcem s kojim ima zajedničke pretke - njihove čukunbabe su rođene sestre – i pitala sveštenika da li bi njihov brak mogao biti blagosloven.
U besedi za sredu 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da će nestati zemlja i dela na njoj, ali ne i odgovornost čoveka pred Bogom.
Svetogorski starac objašnjava šta se događa u čoveku kada se smiri, zadobije blagodat Božiju i prestane da dozvoljava brigama da mu zavladaju dušom.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
U razgovoru sa Džoni Ernst i predstavnicima Ambasade SAD u Prištini otvorena su najosetljivija pitanja položaja Crkve i vernog naroda, od zaštite Visokih Dečana i uloge KFOR-a do pritisaka, hapšenja i sve dubljeg nepoverenja.
Crkva upozorila da incident nije slučajan i zatražila hitnu reakciju nadležnih, ali vernike pozvala da ostanu mirni, dostojanstveni i nepokolebljivi u veri: "Nećemo na mržnju odgovarati mržnjom".
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
