Mladenci sve češće biraju sredu i petak za venčanja, uprkos tome što Crkva te dane smatra neprimerenim za slavlje, a sveštenici upozoravaju na sve učestalije pokušaje zaobilaženja pravila.
Subota više nije sigurna tačka oko koje se gradi svadbeni kalendar. Poslednjih godina, termin koji je nekada bio gotovo podrazumevan vikend, uz crkvena zvona, okupljenu rodbinu i slavlje koje traje do duboko u noć – sve češće ustupa mesto radnim danima. Razlog nije romantičan, već jasan: cene.
Sale za venčanja vikendom su, kažu organizatori, rasprodate mesecima unapred, a razlika u ceni između subote i, recimo, petka može biti tolika da mladenci odluče da pomere čitavu proslavu. Tako se petak nametnuo kao nova "popularna subota". Međutim, ono što je za restorane i budžete praktično, za Crkvu predstavlja ozbiljan problem.
U pravoslavnoj tradiciji, sreda i petak nisu obični dani. Oni nose duboku simboliku i poziv na uzdržanje. Petak je dan kada je Isus Hristos razapet, dok se sreda vezuje za izdaju Jude. Zbog toga su oba dana određena kao dani posta, bez veselja i slavlja, a samim tim i bez venčanja.
- U dane jednodnevnog posta sredom i petkom crkvena venčanja se ne obavljaju, kao što se ne obavljaju ni u sve dane postova tokom godine - objašnjava otac Gligorije Marković, sveštenik Crkve Svetih cara Konstantina i carice Jelene u Beogradu.
Ipak, praksa pokazuje da se granice sve češće pokušavaju pomeriti. Pritisci postoje, a ponekad prelaze i u otvorene pokušaje zaobilaženja pravila.
- Ima slučajeva kada se vrši pritisak da se venčanje zakaže i kada mu vreme nije, nudi se mito, više novca da se to ‘izgura’. Ali to je tako nelogično: želiš da se venčaš u crkvi, ali da izbegneš pravila, misleći da će ti oprostiti Bog. Uopšte nije reč o tome da li hoće ili neće, već o tome da si sam sebe doveo u loš položaj - upozorava otac Gligorije.
Crkva, dodaje on, u izuzetnim situacijama može pokazati snishođenje, ali su takvi slučajevi retki i ne predstavljaju pravilo, već izuzetak koji se razmatra sa velikom pažnjom.
Osim srede i petka, crkvena venčanja se ne obavljaju ni tokom četiri velika posta, na Krstovdan (18. januara i 27. septembra), na Usekovanje (11. septembra), kao ni na Vaskrs i tokom Svetle sedmice. Ova pravila nisu administrativne prepreke, već deo duhovnog poretka koji određuje ritam života vernika.
Suočeni sa tim ograničenjima, pojedini parovi pronalaze kompromis: građansko venčanje i svadba organizuju se u petak, dok se crkveni čin obavlja naknadno, tiše i skromnije, u krugu najbližih. Ipak, ni takva rešenja ne nailaze na odobravanje.
Jer, kako upozoravaju sveštenici, nije suština u "ispunjavanju forme", već u razumevanju smisla. Dan koji je u Crkvi posvećen postu i sećanju na stradanje ne može se istovremeno pretvoriti u dan muzike, bogate mrsne trpeze i veselja, bez unutrašnjeg nesklada.
Između želje da se uštedi i potrebe da se ispoštuje tradicija, mladenci danas često biraju lakši put. Ali upravo tu se, čini se, otvara pitanje koje prevazilazi kalendar i cenovnik: da li je venčanje samo događaj koji treba organizovati – ili čin koji traži razumevanje i poštovanje onoga što predstavlja?
Jedna od najznamenitijih srpskih monahinja našeg vremena objašnjava zašto emocije i duhovna srodnost imaju veći značaj od društvenih očekivanja i kako pravoslavni pogled može pomoći da izbegnemo životne zamke.
Sveštenik Miloš Zekanović objašnjava zašto strpljenje, molitva i iskrena ljubav ostaju ključni za zajednicu koja traje, dok statistika pokazuje da se sve više brakova završava razvodom.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Ukupan fond stipendija iznosi 40.000.000,00 dinara.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Anastasija je rođena u Rimu, u blagorodnoj porodici, ali je već sa tri godine ostala siroče.
Radovi su izvođeni na osnovu tehničke dokumentacije, uz ispitivanje kvaliteta materijala i nosivosti konstruktivnih elemenata, kaže se, između ostalog.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Mladić i devojka koji odluče da stupe u brak prvo odlaze kod svog sveštenika da obave predbračni ispit.
Venčanje u crkvi Lazarica, svetinji iz doba kneza Lazara u kojoj se vojska pričestila pred polazak u boj na Kosovu, oživelo je tradiciju srednjovekovne Srbije, donoseći nezaboravno iskustvo mladencima i njihovim gostima.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Prikupljena sredstva je iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem ostavio na samovlasno raspolaganje patrijarhu Porfiriju.
Anastasija je rođena u Rimu, u blagorodnoj porodici, ali je već sa tri godine ostala siroče.
Radovi su izvođeni na osnovu tehničke dokumentacije, uz ispitivanje kvaliteta materijala i nosivosti konstruktivnih elemenata, kaže se, između ostalog.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News