Mladenci sve češće biraju sredu i petak za venčanja, uprkos tome što Crkva te dane smatra neprimerenim za slavlje, a sveštenici upozoravaju na sve učestalije pokušaje zaobilaženja pravila.
Subota više nije sigurna tačka oko koje se gradi svadbeni kalendar. Poslednjih godina, termin koji je nekada bio gotovo podrazumevan vikend, uz crkvena zvona, okupljenu rodbinu i slavlje koje traje do duboko u noć – sve češće ustupa mesto radnim danima. Razlog nije romantičan, već jasan: cene.
Sale za venčanja vikendom su, kažu organizatori, rasprodate mesecima unapred, a razlika u ceni između subote i, recimo, petka može biti tolika da mladenci odluče da pomere čitavu proslavu. Tako se petak nametnuo kao nova "popularna subota". Međutim, ono što je za restorane i budžete praktično, za Crkvu predstavlja ozbiljan problem.
U pravoslavnoj tradiciji, sreda i petak nisu obični dani. Oni nose duboku simboliku i poziv na uzdržanje. Petak je dan kada je Isus Hristos razapet, dok se sreda vezuje za izdaju Jude. Zbog toga su oba dana određena kao dani posta, bez veselja i slavlja, a samim tim i bez venčanja.
- U dane jednodnevnog posta sredom i petkom crkvena venčanja se ne obavljaju, kao što se ne obavljaju ni u sve dane postova tokom godine - objašnjava otac Gligorije Marković, sveštenik Crkve Svetih cara Konstantina i carice Jelene u Beogradu.
Ipak, praksa pokazuje da se granice sve češće pokušavaju pomeriti. Pritisci postoje, a ponekad prelaze i u otvorene pokušaje zaobilaženja pravila.
- Ima slučajeva kada se vrši pritisak da se venčanje zakaže i kada mu vreme nije, nudi se mito, više novca da se to ‘izgura’. Ali to je tako nelogično: želiš da se venčaš u crkvi, ali da izbegneš pravila, misleći da će ti oprostiti Bog. Uopšte nije reč o tome da li hoće ili neće, već o tome da si sam sebe doveo u loš položaj - upozorava otac Gligorije.
Crkva, dodaje on, u izuzetnim situacijama može pokazati snishođenje, ali su takvi slučajevi retki i ne predstavljaju pravilo, već izuzetak koji se razmatra sa velikom pažnjom.
Osim srede i petka, crkvena venčanja se ne obavljaju ni tokom četiri velika posta, na Krstovdan (18. januara i 27. septembra), na Usekovanje (11. septembra), kao ni na Vaskrs i tokom Svetle sedmice. Ova pravila nisu administrativne prepreke, već deo duhovnog poretka koji određuje ritam života vernika.
Suočeni sa tim ograničenjima, pojedini parovi pronalaze kompromis: građansko venčanje i svadba organizuju se u petak, dok se crkveni čin obavlja naknadno, tiše i skromnije, u krugu najbližih. Ipak, ni takva rešenja ne nailaze na odobravanje.
Jer, kako upozoravaju sveštenici, nije suština u "ispunjavanju forme", već u razumevanju smisla. Dan koji je u Crkvi posvećen postu i sećanju na stradanje ne može se istovremeno pretvoriti u dan muzike, bogate mrsne trpeze i veselja, bez unutrašnjeg nesklada.
Između želje da se uštedi i potrebe da se ispoštuje tradicija, mladenci danas često biraju lakši put. Ali upravo tu se, čini se, otvara pitanje koje prevazilazi kalendar i cenovnik: da li je venčanje samo događaj koji treba organizovati – ili čin koji traži razumevanje i poštovanje onoga što predstavlja?
Jedna od najznamenitijih srpskih monahinja našeg vremena objašnjava zašto emocije i duhovna srodnost imaju veći značaj od društvenih očekivanja i kako pravoslavni pogled može pomoći da izbegnemo životne zamke.
Sveštenik Miloš Zekanović objašnjava zašto strpljenje, molitva i iskrena ljubav ostaju ključni za zajednicu koja traje, dok statistika pokazuje da se sve više brakova završava razvodom.
Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima.
U besedi za utorak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristovoj ljubavi koja ne prolazi kroz filter ljudskog razuma i pokazuje šta se u čoveku zapravo opire onome što bi ga moglo preobraziti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca po starom i Svetog Epifanija Kiparskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Leopolda Mandića, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Snažna poruka svetogorskog starca otkriva kako pravoslavlje gleda na bol, ćutanje i iskušenja kroz koja čovek prolazi tokom života.
U strahu od danka u krvi, roditelji su ga u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu, u kojem je već tada igumanovao njegov stric, iguman Serafim.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Vernici često veruju da izbor venčanog prstena odlučuje o bračnom životu, ali protojerej Andrej Efanov objašnjava zašto prava snaga braka leži u molitvi, ljubavi i međusobnom poštovanju, a ne u spoljašnjim simbolima.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Srpkinja otkrila da je u vezi sa muškarcem s kojim ima zajedničke pretke - njihove čukunbabe su rođene sestre – i pitala sveštenika da li bi njihov brak mogao biti blagosloven.
U besedi za utorak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristovoj ljubavi koja ne prolazi kroz filter ljudskog razuma i pokazuje šta se u čoveku zapravo opire onome što bi ga moglo preobraziti.
Snažna poruka svetogorskog starca otkriva kako pravoslavlje gleda na bol, ćutanje i iskušenja kroz koja čovek prolazi tokom života.
Nastojateljica pravoslavnog manastira kod Praga osuđena je zbog nezakonitog prenosa crkvene imovine, dok se slučaj dodatno komplikuje zbog kanonskih sporova i optužbi za neposlušnost crkvenim vlastima.
Posle upokojenja patrijarha Ilije II, Gruzijska pravoslavna crkva dobila je novog poglavara Šija III - izbor koji se već tumači kao važna prekretnica za unutrašnji život Crkve i njen položaj u širem pravoslavlju
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Kada čovek nauči da se raduje tuđem dobru kao svom, tada nestaje i zavist.
Praznik jednog od najpoštovanijih pravoslavnih svetitelja biće obeležen uz praznično bdenije, arhijerejsku liturgiju i dolazak hodočasnika koji peške prelaze stotine kilometara tražeći mir, utehu i duhovno ukrepljenje.
Mali zalogaji iz prošlih vremena ponovo osvajaju kuhinje: evo kako da uz par sastojaka napravite mekane i zlatne uštipke koji mirišu na detinjstvo i porodična okupljanja nakon liturgije i praznika.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
