Sveštenik Miloš Zekanović objašnjava zašto strpljenje, molitva i iskrena ljubav ostaju ključni za zajednicu koja traje, dok statistika pokazuje da se sve više brakova završava razvodom.
Živeći u vremenu kada se brak lakše raskida nego što se prašta, dužnost pastira Crkve Hristove jeste da podseća vernike na svetost bračne zajednice. Brak nije samo ljudska tvorevina, već ustanova Božija; nije samo zajednica života, već zajednica spasenja. To je najprisnija i najsvetija veza na zemlji. Gospod Isus Hristos je prvo svoje čudo učinio na svadbi u Kani Galilejskoj, blagoslovivši bračnu zajednicu svojim prisustvom i čudom.
Danas, kada se Sveta tajna braka sve češće posmatra kao prolazni ugovor, suočavamo se sa bolnom statistikom. Statistike govore da prosečno trajanje zajednice iznosi osam godina i dva meseca, a najkraća je trajala samo dva meseca. Čak 77 brakova razvelo se do pete godine, a 120 brakova do desete godine zajedničkog života. Sve ovo ukazuje na ozbiljnu krizu institucije braka i potrebu za obnovom porodične svesti.
Svetost braka i Božiji blagoslov
Protojerej-stavrofor Miloš Zekanović ističe:
- Brak nije prolazni ugovor, već blagoslov Božiji koji se slobodnom voljom pečati pred Oltarom blagodaću Duha Svetoga. To je neraskidiva zajednica ljubavi, vernosti i žrtve pred licem Hristovim.
Otac Miloš podseća da nesreća u braku nije krivica same zajednice, već ljudi:
- Ako brak ne postaje srećan i ne čini život bogatijim i potpunijim, krivica je do onih koji su njime sjedinjeni. Samo pravilan i mudar život u braku može postići idealne odnose. Prva lekcija je strpljenje, koje gradi smirenje i zajedničko spasenje kroz zdravu bračnu zajednicu.
Prostock-studio/Shutterstock
Otac Miloš upozorava da se kada se Sveta tajna braka sve češće posmatra kao prolazni ugovor
Strpljenje i ljubav - temelj zajednice
Strpljenje i ljubav omogućavaju da dva nesavršena života postanu jedan:
- Na početku zajedničkog života otkrivaju se vrline i nedostaci; ponekad je teško navići se jedno na drugo, ali strpljivost i ljubav savlađuju sve. Dva života se spajaju u plemenitiju, snažniju i bogatiju celinu. Žena se spasava rađanjem dece ako ostane u veri, ljubavi i svetosti sa čestitošću (1. Tim. 2, 15).
Protojerej-stavrofor Miloš Zekanović naglašava da razvod crkvenog braka zahteva ozbiljnu kanonsku proceduru:
- Većina razvedenih traži razvod crkvenog braka iz želje za stupanjem u novi brak. Nadležni sveštenik pokušava mirenje, a ako ono ne uspe, brak se razdvaja u skladu sa kanonskim pravilima.
Posledice razvoda po decu
On ističe i posledice razvoda po decu:
- Deca se najčešće poveravaju majci, dok otac plaća alimentaciju. Odsustvo žrtve i iskrene ljubavi prema deci ostavlja ih u ličnoj patnji. Božanstvena zamisao je da brak donosi sreću i da život muža i žene bude potpun, da oboje kroz nedaće zajedno napreduju, radujući se sreći svoje dece.
Veliku pažnju braku posvetili su sveti Oci i starci:
- Neophodno je pozvati sveštenike da molitvama i blagoslovima utvrde supružnike u zajedničkom životu, da bi ljubav ženikova ojačala i da bi se celomudrenost nevestina osnažila - govorio je Sveti Jovan Zlatoust.
- Žene poseduju obilje ljubavi, ali đavo može da je pretvori u zavist. Takva ljubav izaziva patnju i mučenje - podsećao je starac Pajsije
Kada brak strada i razvod postaje moguć
Razvod je dozvoljen samo u slučajevima preljube, moralne pokvarenosti, zlostavljanja, trajnog sprečavanja oplođenja, hotimičnog pobačaja ili zlobnog napuštanja bračnog druga:
- Takođe, brak se može razvesti krivicom žene ako je ona hotimično, bez opravdanih i veoma restriktivno određenih zdravstvenih razloga, izvršila pobačaj, budući da kanoni pobačaj izjednačavaju sa ubistvom, ili ako trajno sprečava oplođenje. Svi pomenuti uzroci podrazumevaju postojanje krivice jednog bračnog druga.
Sveštenik Miloš Zekanović dodaje:
- Sveti Kozma preporučuje mužu da oprosti preljubu ako ju je žena odmah priznala; u suprotnom - ne. Sveštenik nema pravo da oprosti preljubu, jer bi tada odgovarao za crkveni prestup i bio lišen sveštenstva.
Shutterstock/simona pilolla 2
Otac Miloš ističe da brak nije teret, već blagoslov i put spasenja
Trpljenje, molitva i odgovornost kao put spasenja
On ukazuje na nezrelost i nespremnost današnjih supružnika:
- Kada prođe romantična faza, supružnici se ‘ohlade’, zajednički život postaje dosadan i naporan. Brak se doživljava formalno, dok postoji lični interes. Zato odnos prema braku i razvodu pokazuje čvrstinu vere.
Rešenje je u trpljenju, popuštanju i molitvi:
- Ljudi koji žive u braku spasavaju se trpljenjem teškog karaktera supružnika i popuštanjem jedan drugome. Za bračnog druga treba moliti Bogu: "Spasi, Gospode, i pomiluj mog muža (ili moju ženu), sačuvaj ga (sačuvaj je) i urazumi."
- Brak nije teret, već blagoslov i put spasenja. Brak nije savršenstvo bez borbe, već zajednički put ka savršenstvu. Ko u njega ulazi sa odgovornošću i molitvom, neće ostati bez snage. Crkva mora podsećati vernike da grade brak na temelju vere, strpljenja i ljubavi, jer takvi blagosloveni brakovi jesu svetionici nade u vremenu bračne pometnje.
Ovo su smernice za sve one koji žele da očuvaju brak u izazovnom vremenu kroz strpljenje, molitvu, praštanje i spremnost na žrtvu, jer samo tako brak može biti istinsko mesto sreće, svetosti i spasenja.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Pouka svetogorskog starca razotkriva zašto mnoge ljubavi pucaju pre nego što postanu porodica - i po čemu se zaista prepoznaje čovek sposoban da nosi zajednički život.
Muškarac u braku ima veliku odgovornost, jer je pozvan da bude oslonac, ali ne gospodar, da prednjači u dobru, a ne u sili, i da svojim ponašanjem čuva mir u porodici.
Izraelski ministar govori o širenju prisustva vernika i mogućnosti stalne molitve, dok rabin Volfson ovaj trenutak opisuje kao ispunjenje višemilenijskog očekivanja jevrejskog naroda.
Snažna beseda arhijerejskog namesnika podgoričko-kolašinskog otvorila je pitanje suštine vere i upozorila da se susret sa Bogom ne svodi na spoljašnje oblike, već na živo učešće u liturgiji i delatnu ljubav prema Hristu.
U paraklisu posvećenom Vaskrsenju Hristovom liturgiju su služili sveštenik Branislav Jocić, koordinator Verskog dobrotvornog starateljstva za pomoć porodici, i sveštenik Gligorije Marković, duhovnik paraklisa i Specijalne zatvorske bolnice
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kako duhovna ravnoteža može promeniti život žene koja se suočava sa ljubavnim previranjima, verom i porodičnim problemima? Protiv nje je borba između prošlih grešaka i novih ljubavi, a otac Andrej daje oštar, ali duhovno smiren odgovor.
U duhovnom pristupu bračnim krizama, otac Gojko Perović
ističe važnosti ljubavi i strpljenja, ali govori i o granicama koje ne treba preći i kada je pomirenje besmisleno.
U besedi za utorak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva drugačije čitanje Hristovog stradanja, gde jedna proročka rečenica postaje ključ za razumevanje događaja koji i dalje izaziva duboka pitanja.
Od Hertfordšira do Londona, niz bogosluženja i katehetskih susreta doveo je stotine ljudi različitog porekla do iste odluke - da postanu deo pravoslavne zajednice kroz krštenje i prvo učešće u liturgiji.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Posle Vaskrsa u kuhinji ostaju šarena jaja i pitanje kako ih pretvoriti u nešto novo. Ovaj jednostavan recept spaja začine i tradiciju u jelo potpuno drugačijeg izgleda i ukusa.
U besedi za utorak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva drugačije čitanje Hristovog stradanja, gde jedna proročka rečenica postaje ključ za razumevanje događaja koji i dalje izaziva duboka pitanja.
