Sveće sa venčanja su porodična svetinja, naglasio je jeromonah Serafim.
Brak je jedna od sedam svetih tajni u crkvi. U braku se muškarac i žena ujedinjuju pred Bogom i crkvom. Ljubav i zajednica su temelj ove tajne.
Čin venčanja obavlja sveštenik parohije kojoj pripada mladoženja. Mlada i mladoženja treba da donesu četiri sveće za kumove, burme, belo platno, čašu ili pehar i crno vino.
Međutim, mi ćemo se danas baviti samo temom sveća i šta bi sa njima trebalo uraditi posle venčanja.
Shutterstock
Venčanje u crkvi
Mada je u Srbiji neko te sveće ostavlja u crkvi, blagočestivi običaj nalaže, ako je suditi prema rečima uvaženog i prerano upokojenog ruskog jeromonaha Serafima (Kalugina), brižljivo čuvanje sveća sa venčanja kao uspomene na Tajnu sklapanja braka.
- Sveće sa venčanja su porodična svetinja. Blagočestivi običaj nalaže brižljivo čuvanje sveća sa venčanja kao uspomene na Tajnu sklapanja braka. One se nekad stavljaju u kiot ikone, koja je dobijena kao roditeljski blagoslov za brak. Sveće sa venčanja se mogu na kratko zapaliti u vreme raspada porodice. Takođe, treba znati da njihovo paljenje ima snagu samo uz usrdnu molitvu Bogu za svoje zabludele bližnje.
On je rekao i kome su u ovakvim slučajevima treba moliti.
- Za zaštitu porodice od svake napasti treba se moliti Svetim mučenicima Guriju, Samonu i Avivu. Oni su poznati među pravoslavnim hrišćanima kao pokrovitelji supružništva, braka, srećne porodice, i njima se treba moliti - zaključio je on.
Sveti Teofan naglašava da supružnici treba da ispune zapovest ljubavi i međusobnog podnošenja: "Nosite bremena jedan drugoga“. Trpljenje, kako on objašnjava, ne smanjuje ljubav, već je učvršćuje, dok izbegavanje toga samo povećava nesuglasice i čini da sitnice postanu nepremostive prepreke. U njegovim rečima, um nam je dat da bismo život usmeravali ka dobroti, da bismo prevazišli nesuglasice kroz blagorazumnost. Kada ta blagorazumnost izostane, to je znak da je cilj života postao isključivo težnja za uživanjem, a ne za zajedničkim dobrima, što često vodi razvodu i raspadu porodice.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Srpkinja otkrila da je u vezi sa muškarcem s kojim ima zajedničke pretke - njihove čukunbabe su rođene sestre – i pitala sveštenika da li bi njihov brak mogao biti blagosloven.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.
