Sveće sa venčanja su porodična svetinja, naglasio je jeromonah Serafim.
Brak je jedna od sedam svetih tajni u crkvi. U braku se muškarac i žena ujedinjuju pred Bogom i crkvom. Ljubav i zajednica su temelj ove tajne.
Čin venčanja obavlja sveštenik parohije kojoj pripada mladoženja. Mlada i mladoženja treba da donesu četiri sveće za kumove, burme, belo platno, čašu ili pehar i crno vino.
Međutim, mi ćemo se danas baviti samo temom sveća i šta bi sa njima trebalo uraditi posle venčanja.
Shutterstock
Venčanje u crkvi
Mada je u Srbiji neko te sveće ostavlja u crkvi, blagočestivi običaj nalaže, ako je suditi prema rečima uvaženog i prerano upokojenog ruskog jeromonaha Serafima (Kalugina), brižljivo čuvanje sveća sa venčanja kao uspomene na Tajnu sklapanja braka.
- Sveće sa venčanja su porodična svetinja. Blagočestivi običaj nalaže brižljivo čuvanje sveća sa venčanja kao uspomene na Tajnu sklapanja braka. One se nekad stavljaju u kiot ikone, koja je dobijena kao roditeljski blagoslov za brak. Sveće sa venčanja se mogu na kratko zapaliti u vreme raspada porodice. Takođe, treba znati da njihovo paljenje ima snagu samo uz usrdnu molitvu Bogu za svoje zabludele bližnje.
On je rekao i kome su u ovakvim slučajevima treba moliti.
- Za zaštitu porodice od svake napasti treba se moliti Svetim mučenicima Guriju, Samonu i Avivu. Oni su poznati među pravoslavnim hrišćanima kao pokrovitelji supružništva, braka, srećne porodice, i njima se treba moliti - zaključio je on.
Sveti Teofan naglašava da supružnici treba da ispune zapovest ljubavi i međusobnog podnošenja: "Nosite bremena jedan drugoga“. Trpljenje, kako on objašnjava, ne smanjuje ljubav, već je učvršćuje, dok izbegavanje toga samo povećava nesuglasice i čini da sitnice postanu nepremostive prepreke. U njegovim rečima, um nam je dat da bismo život usmeravali ka dobroti, da bismo prevazišli nesuglasice kroz blagorazumnost. Kada ta blagorazumnost izostane, to je znak da je cilj života postao isključivo težnja za uživanjem, a ne za zajedničkim dobrima, što često vodi razvodu i raspadu porodice.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Neka se one lepo trude, pa će ih i Bog nagrađivati i ukrepljavati u sve dane života njihovog, rekao je mitropolit Janikije posle monašanja tri dosadašnje iskušenice.
Mladenci sve češće biraju sredu i petak za venčanja, uprkos tome što Crkva te dane smatra neprimerenim za slavlje, a sveštenici upozoravaju na sve učestalije pokušaje zaobilaženja pravila.
Jedna od najznamenitijih srpskih monahinja našeg vremena objašnjava zašto emocije i duhovna srodnost imaju veći značaj od društvenih očekivanja i kako pravoslavni pogled može pomoći da izbegnemo životne zamke.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Neka se one lepo trude, pa će ih i Bog nagrađivati i ukrepljavati u sve dane života njihovog, rekao je mitropolit Janikije posle monašanja tri dosadašnje iskušenice.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Neka se one lepo trude, pa će ih i Bog nagrađivati i ukrepljavati u sve dane života njihovog, rekao je mitropolit Janikije posle monašanja tri dosadašnje iskušenice.
Brak i sveštenička služba u Pravoslavnoj crkvi uređeni su preciznim pravilima koja određuju kada je brak moguć, a kada više nije dozvoljen, a odgovor se nalazi u drevnim kanonima Crkve.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
