Podvižnik iz skita Svetog Andreja kaže kako 33 jedinstvena sastojka u miru moštiju Svetog Dimitrija i ikona Bogorodice Malevske potvrđuju prisustvo Duha Svetoga i vekovima čudesno isceljuju vernike.
Miro iz ikona i moštiju koje mirotoče u pravoslavlju nije obična supstanca – to je sveto ulje koje Bog preko svetitelja daruje ljudima, znak prisustva Duha Svetoga i sredstvo kroz koje se ispoljavaju Božanska čuda. Od moštiju svetaca do ikona koje svojim mirisom i lepotom podsećaju na raj, miro vekovima fascinira vernike i naučnike, jer njegovo poreklo i dejstvo nadilazi običnu materiju. Za laike ono ostaje misterija, ali nepobitno kao izvor isceljenja i duhovnog osnaženja.
U skitu Svetog Andreja, starac Jefrem, monah posvećen molitvi i duhovnom životu, ističe kako se Božansko kroz sveto miro i danas očituje čak i očima nauke:
“Naučnici u Parizu su izvršili hemijsku analizu mira koje su ispuštale mošti Svetog Dimitrija i ikona Bogorodice Malevske. I naučnici su otkrili da se u oba slučaja miro sastoji od 33 sastojka kojih nema nigde na planeti Zemlji!!! Miro je nebeska "supstanca" i dar je Duha Svetoga”, zaključuje starac Jefrem.
Pouka starca Jefrema podseća nas da pravoslavlje nije samo zbir rituala i istorijskih činjenica – ono je živa veza sa Bogom, vidljiva kroz darove Duha Svetoga. Miro, koje nauka može tek delimično da istraži, potvrđuje da vera nadmašuje ljudsko znanje. Pravoslavni svet zna da čudo i danas postoji među nama, i da je njegova snaga u molitvi, pobožnosti i poverenju u Božansku Providnost – upravo tamo gde ga srce vernika najdublje oseća.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 174 (3,12-18)
12. Imajući, dakle, takvu nadu sa velikom smelošću se ponašamo, 13. a ne kao što Mojsej metaše pokrivalo na lice svoje, da ne bi mogli sinovi Izrailjevi gledati svršetak onoga što prestaje. 14. No zaslepiše pomisli njihove; jer do današnjeg dana to isto pokrivalo u čitanju Staroga Zavjeta ostaje neotkriveno, jer se ono u Hristu ukida;
15. nego do danas, kad se čita Mojsej, stoji pokrivalo na srcu njihovom; 16. a kada bi se obratili ka Gospodu ukinulo bi se pokrivalo. 17. A Duh (Sveti) je Gospod; a gdje je Duh Gospodnji onde je sloboda. 18. Svi mi pak koji otkrivenim licem odražavamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u taj isti lik, iz slave u slavu, kao od Duha Gospoda.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)
13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli.
16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Jevanđelje po Luki, začalo 22. (6,1-10)
1. Dogodi se pak u drugu subotu po Pashi da je on išao kroz useve, a učenici njegovi trgali su klasje, trli ga rukama i jeli. 2. A neki od fariseja rekoše im: „Zašto činite što se ne sme činiti u subotu?” 3. I odgovorivši Isus reče im: „Zar ni to niste čitali šta učini David kad ogladnje, on i koji behu s njim? 4. Kako uđe u dom Božiji, i uze hlebove predloženja, i jede, i dade onima što behu s njim, koje nikome nije bilo dopušteno jesti sem jedino sveštenicima.” 5. I govoraše im: „Sin Čovečiji je gospodar i od subote.”
6. A dogodi se i u drugu subotu da on uđe u sinagogu i učaše, i beše onde čovek kome desna ruka beše suha. 7. Motrahu pak na njega književnici i fariseji neće li u subotu isceliti, da bi našli optužbu protiv njega. 8. A on znađaše pomisli njihove, i reče čoveku koji imaše suhu ruku: „Ustani i stani na sredinu!” A on podigavši se stade. 9. A Isus im reče: „Zapitaću vas: šta treba u subotu: dobro činiti ili zlo činiti? Dušu spasti ili pogubiti?” A oni ćutahu. 10. I pogledavši na sve njih, reče mu: „Pruži ruku svoju.” A on učini tako; i ruka mu posta zdrava kao i druga.
Pouka shi arhimandrita Ilije o duhovnom zdravlju razotkriva da svaka rana, ako se nosi sa verom, postaje znak Božje blizine, a ne kazne.
Kako tišina, smirene misli i molitva mogu da postanu snaga koja čuva srce od nemira i vodi nas ka unutrašnjem spokojstvu.
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Reči svetogorskog starca nas podsećaju da prava molitva i ljubav prema bližnjem počinju oslobađanjem srca od osuđivanja jer samo tada u nama može zasijati toplina Božje prisutnosti.
Dok svet juri za uspehom, ruski svetitelj podseća da se prava borba vodi u tišini duše — tamo gde se rađa trpljenje, praštanje i nada u vaskrsenje.
Patrijarh srpski razgovarao je sa predsednikom slovenačke vlade o položaju Crkve, slobodi veroispovesti i odnosima države i verskih zajednica, na dan kada je obeleženo 90 godina od osnivanja crkve Svetih Kirila i Metodija.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
U svetosavskoj tradiciji i istoriji SPC, ekshumacija ima i poseban značaj kada je reč o obretenju moštiju svetitelja.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Svetitelj upozorava da sukob može biti završen spolja, dok u čoveku nastavlja da traje mnogo duže i polako zauzima sve više prostora.
Ponekad izgovaramo svete reči dok nam misli lutaju na sve strane, a veliki svetitelj našeg vremena ostavio je jednostavan savet kako da se čovek sabere i sa ljubavlju obrati Hristu.
Trud, molitva i podvig imaju svoje mesto, ali bez Božje blagodati ono što je posejano u srcu može ostati jalovo, dok se čak i vrlina može pretvoriti u novu priliku za gordost i samoljublje.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
U svetosavskoj tradiciji i istoriji SPC, ekshumacija ima i poseban značaj kada je reč o obretenju moštiju svetitelja.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
U besedi za ponedeljak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači značenje reči "početak" i objašnjava večnost Hrista, Sina Očevog.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Sveti oci su uvek naglašavali da, ma kakvo dete da je, ne treba ga posmatrati kao problem koji treba "slomiti“, već kao ličnost koju treba oblikovati.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
U besedi za ponedeljak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači značenje reči "početak" i objašnjava večnost Hrista, Sina Očevog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Crkvenu Novu godinu i Prepodobnog Simeona Stolpnika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Vozdviženje časnog i životvornog Krsta. Katolička crkva obeležava praznik Uzvišenja Svetog Krsta, dok Jevreji danas obeležavaju post Gedalije, a muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
