Podvižnik iz skita Svetog Andreja kaže kako 33 jedinstvena sastojka u miru moštiju Svetog Dimitrija i ikona Bogorodice Malevske potvrđuju prisustvo Duha Svetoga i vekovima čudesno isceljuju vernike.
Miro iz ikona i moštiju koje mirotoče u pravoslavlju nije obična supstanca – to je sveto ulje koje Bog preko svetitelja daruje ljudima, znak prisustva Duha Svetoga i sredstvo kroz koje se ispoljavaju Božanska čuda. Od moštiju svetaca do ikona koje svojim mirisom i lepotom podsećaju na raj, miro vekovima fascinira vernike i naučnike, jer njegovo poreklo i dejstvo nadilazi običnu materiju. Za laike ono ostaje misterija, ali nepobitno kao izvor isceljenja i duhovnog osnaženja.
U skitu Svetog Andreja, starac Jefrem, monah posvećen molitvi i duhovnom životu, ističe kako se Božansko kroz sveto miro i danas očituje čak i očima nauke:
“Naučnici u Parizu su izvršili hemijsku analizu mira koje su ispuštale mošti Svetog Dimitrija i ikona Bogorodice Malevske. I naučnici su otkrili da se u oba slučaja miro sastoji od 33 sastojka kojih nema nigde na planeti Zemlji!!! Miro je nebeska "supstanca" i dar je Duha Svetoga”, zaključuje starac Jefrem.
Pouka starca Jefrema podseća nas da pravoslavlje nije samo zbir rituala i istorijskih činjenica – ono je živa veza sa Bogom, vidljiva kroz darove Duha Svetoga. Miro, koje nauka može tek delimično da istraži, potvrđuje da vera nadmašuje ljudsko znanje. Pravoslavni svet zna da čudo i danas postoji među nama, i da je njegova snaga u molitvi, pobožnosti i poverenju u Božansku Providnost – upravo tamo gde ga srce vernika najdublje oseća.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 174 (3,12-18)
12. Imajući, dakle, takvu nadu sa velikom smelošću se ponašamo, 13. a ne kao što Mojsej metaše pokrivalo na lice svoje, da ne bi mogli sinovi Izrailjevi gledati svršetak onoga što prestaje. 14. No zaslepiše pomisli njihove; jer do današnjeg dana to isto pokrivalo u čitanju Staroga Zavjeta ostaje neotkriveno, jer se ono u Hristu ukida;
15. nego do danas, kad se čita Mojsej, stoji pokrivalo na srcu njihovom; 16. a kada bi se obratili ka Gospodu ukinulo bi se pokrivalo. 17. A Duh (Sveti) je Gospod; a gdje je Duh Gospodnji onde je sloboda. 18. Svi mi pak koji otkrivenim licem odražavamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u taj isti lik, iz slave u slavu, kao od Duha Gospoda.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)
13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli.
16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Jevanđelje po Luki, začalo 22. (6,1-10)
1. Dogodi se pak u drugu subotu po Pashi da je on išao kroz useve, a učenici njegovi trgali su klasje, trli ga rukama i jeli. 2. A neki od fariseja rekoše im: „Zašto činite što se ne sme činiti u subotu?” 3. I odgovorivši Isus reče im: „Zar ni to niste čitali šta učini David kad ogladnje, on i koji behu s njim? 4. Kako uđe u dom Božiji, i uze hlebove predloženja, i jede, i dade onima što behu s njim, koje nikome nije bilo dopušteno jesti sem jedino sveštenicima.” 5. I govoraše im: „Sin Čovečiji je gospodar i od subote.”
6. A dogodi se i u drugu subotu da on uđe u sinagogu i učaše, i beše onde čovek kome desna ruka beše suha. 7. Motrahu pak na njega književnici i fariseji neće li u subotu isceliti, da bi našli optužbu protiv njega. 8. A on znađaše pomisli njihove, i reče čoveku koji imaše suhu ruku: „Ustani i stani na sredinu!” A on podigavši se stade. 9. A Isus im reče: „Zapitaću vas: šta treba u subotu: dobro činiti ili zlo činiti? Dušu spasti ili pogubiti?” A oni ćutahu. 10. I pogledavši na sve njih, reče mu: „Pruži ruku svoju.” A on učini tako; i ruka mu posta zdrava kao i druga.
Pouka shi arhimandrita Ilije o duhovnom zdravlju razotkriva da svaka rana, ako se nosi sa verom, postaje znak Božje blizine, a ne kazne.
Kako tišina, smirene misli i molitva mogu da postanu snaga koja čuva srce od nemira i vodi nas ka unutrašnjem spokojstvu.
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Reči svetogorskog starca nas podsećaju da prava molitva i ljubav prema bližnjem počinju oslobađanjem srca od osuđivanja jer samo tada u nama može zasijati toplina Božje prisutnosti.
Dok svet juri za uspehom, ruski svetitelj podseća da se prava borba vodi u tišini duše — tamo gde se rađa trpljenje, praštanje i nada u vaskrsenje.
Ajet 49:13 iz sure El-Hudžurat jasno naglašava da nas razlike među narodima i plemenima uče poštovanju, moralnoj svesti i bogobojaznosti, otkrivajući pravi put ka istinskoj veličini.
Učenik Svetih Kirila i Metodija ostavio je pouku koja i danas razotkriva snagu vere i pokazuje šta znači stati na stranu istine dok svet gubi kompas.
Slučaj "Spomenika Pavlu Đurišiću" potresa Crnu Goru – dok sud vidi "bezbednosni rizik", vernici strahuju od novog talasa progona Srpske pravoslavne crkve.
Prisećajući se početnog udarca na utakmici Mejdžor Liga – otac Bendžamin Lenerc otkriva zašto je sveštenička služba za njega neuporedivo s bilo kojom zemaljskom slavom.
Sveštenomučenik Zinovije i njegova sestra Zinovija odrekli su se zemaljskog bogatstva i moći, ali su stekli neprolazno blago u Carstvu nebeskom.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
Učenik Svetih Kirila i Metodija ostavio je pouku koja i danas razotkriva snagu vere i pokazuje šta znači stati na stranu istine dok svet gubi kompas.
Jedna lekcija sa Svete gore pokazuje kako traženje pravde i „učtivo“ proklinjanje udaljavaju čoveka od istine – jer oprost oslobađa i nas same.
Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.
U razgovoru sa svetogorskim monahom, hodočasnik otkriva kako post i strpljenje oblikuju duh, a istina Hrista daje snagu za životne izazove.
Učenik Svetih Kirila i Metodija ostavio je pouku koja i danas razotkriva snagu vere i pokazuje šta znači stati na stranu istine dok svet gubi kompas.
Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
Svetogorski starac Emilijan Simonopetritski objašnjava kako prepoznati pogubnu žalost koja razara dušu i svetu tugu koja vodi ka pokajanju, smirenju i duhovnom obnovljenju.
U besedi za dvadeset treći utorak po Duhovima, sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički poziva nas da otvorimo srce za silu Hristovog imena koje oživljava, isceljuje i preobražava.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
U selu Višnjeva – Donji Grbalj, u obnovljenom hramu iz vremena Nemanjića, na praznik Svetog mučenika Nestora služena je prva liturgija posle više od jednog veka.
Kombinacija oraha, čokolade i glazure stvara savršen slavski kolač koji svi žele da probaju.
Prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu.
